Žrtve ćute zbog straha od otkaza
Psihičko ugnjetavanje na poslu opasno ugrožava zdravlje zaposlenih i odnose u porodici
Oblici maltretiranja raznoliki - seksualno zlostavljanje, zakidanje na zaradi, oduzimanje prava na odmor i bolovanje. Žrtve silovitog "mobinga", zbog teških trauma, mogu dići i ruku na sebe
NIŠ - "Mobing" je svuda oko nas, svakog dana, sve više i u svakom pogledu. Fenomen psihičkog maltretiranja na poslu ugrožava ne samo psihičko već i fizičko zdravlje građana, a može mnogo koštati i žrtve i državu, pa i one koji ugnjetavaju i maltretiraju svoje potčinjene. Siromaštvo i druge tranzicijske okolnosti još više povećavaju rizike.
O "mobingu" se na tribini u Nišu govorilo ozbiljno i argumentovano. Žrtve su mnogobrojni radnici u preostalim društvenim, državnim, a naročito privatnim preduzećima, gde gazda ili gazdin rođak, kojeg je ovlastio da šefuje, misle da mogu sve i da im je sve dozvoljeno. Mogućnost otkaza još nagoni ljude da ćute i trpe.
Istovremeno, strah od konkurencije da kolega može profesionalno da ih ugrozi, podstiče na na ogovaranje, sumnjičenje, tračarenje i tako redom. Akteri "mobinga" su često i oni koji su nesigurni, "znaju koliko ne znaju", ali im treba izgovor za lični, ili neuspeh nekog tima na poslu ili čitave firme.
Stručnjaci kažu da žrtva "mobinga" može postati svako, bez obzira na pol, uzrast, socijalni status, stepen obrazovanja ili profesiju. Prve analize ukazuju da su žene za sada izloženije "mobingu". Ali se dešava da, osim u slučaju seksualnog zlostavljanja, muškarci najčešće ugrožavaju muškarce, a isto važi i za žene. Žrtve deo svoje "bolesti" (ili više bolesti) nastalih "mobingom" prenose i na porodicu i ozbiljno je ugrožavaju.
Psiholozi i psihijatri kažu da oni drugi lekari, klasični medicinari, kada im se osoba požali na simptome, uopšte dijagnozu ocenom o "preopterećenosti poslom" i preporuče po koji bensedin. Čak i kada je okolini jasno da je neko nepravedno kinjen, obično se ne reaguje javno i u odbranu "žrtve", kako bi se izbeglo da ne budeš sledeći.
Praksa pokazuje da ipak sve više ljudi koji trpe maltretiranja diže glas i obično dobija otkaz, ili dolaze da javno saopšte svoju muku. Najčešće su to mladi ljudi, radnici na crno kod privatnika, koji navode brojne oblike zlostavljanja, od seksualnog ucenjivanja do neograničenog radnog vremena, zakidanja na zaradi, oduzimanju prava na odmor i bolovanje, rad uz nedovoljnu tehničku zaštitu od mašina ili opasnih materija.
- Pre ću otići u ludnicu, nego mog gazdu odvesti u sudnicu. Posle moje prijave, dolazili su inspektori rada ali gazda, koji me je prvo optuživao da kradem pazar i najurio s posla, i dalje drži moju radnu knjižicu kod sebe. Ne uspevam da se ponovo prijavim filijali za tržište rada - rekla je za "Glas" devojka koja je radila u jednom niškom kafiću. Ona kaže i da bi, uz advokate koji deru za svoje usluge, bilo neizvesno tužiti gazdu.
Lična svojina
Novokomponovani biznismeni uglavnom se prema svojim radnicima, prijavljenim ili ne, ponašaju kao prema ličnoj svojini s kojom mogu da rade šta hoće i kako hoće, a miljenici postaju samo oni koji pristaju na sve ili svašta. Smatra se da će proći još dosta vremena dok "gazde" shvate da im trebaju kreativni i sposobni ljudi koji imaju i znanje da uvećaju njihov kapital, ali i da to treba platiti i poštovati.
Moderna bolest
Još sedamdesetih godina prošlog veka švedski psiholog profesor dr Hajnc Lejman upozorio je na sve prisutniju pojavu "mobinga", tačnije psihičkog ugnjetavanja na poslu, a čije žrtve, pored raznih trauma i psihosomatskih posledica, mogu da odluče i da na kraju "dignu ruke na sebe".
M. Doderović