Za godinu dana Rusija izgubila bataljon vojnika

Iako je u odnosu na 2006. broj samoubistava smanjen za 14 odsto, armija se kao i ranije nalazi u „suicidnoj jami”

Moskva, 30. maja – „Država je za godinu dana izgubila čitav bataljon vojnika”, izjavio je danas Sergej Fridinski, glavni vojni tužilac Rusije, navevši podatak da je prošle godine 341 vojnik završio život samoubistvom.

Iako je u odnosu na 2006. broj samoubistava smanjen za 14 posto, armija se kao i ranije nalazi u „suicidnoj jami”. Specijalno za „Politiku”

Komandiri, psiholozi, lekari i analitičari odavno se muče sa uzrocima te pojave, ali se situacija vrlo sporo menja, smatra Fridinski i dodaje da je neprihvatljiva situacija u kojoj polovina vojnih gubitaka (izvan vojnih dejstava) otpada na samoubistva.

Razloga koji te mlade ljude nagone na očajnički korak je mnogo, ali je i dalje na prvom mestu takozvana „dedovščina” – iživljavanje starijih vojnika na mladima. Postoji nepisano pravilo da mladi vojnik mora da sluša starijeg, a on ima pravo da ga udari, maltretira... Dešava se čak i da zbog toga mladići postaju invalidi. Poslednjih godina učinjeno je mnogo da se ta pojava iskoreni, bilo je više sudskih postupaka u kojima su komandiri kažnjavani što su zatvarali oči na takve situacije, ali su nervni slomovi i stresovi zbog „dedovščine”, i dalje jedan od najvažnijih uzroka samoubistava. Odmah za njima slede životne neprilike ili nevolje u porodici.
Zanimljiva je, međutim, i činjenica da je svaki drugi vojnik samoubica – vojnik pod ugovorom. Ako redovni vojnici svode račune sa životom zbog „dedovščine” ili psihičkih problema koje nije na vreme zapazila regrutna komisija, ove druge na očajnički korak nagoni činjenica da su bez posla, bez stana, konflikti u porodici, stresovi kad se na severnom Kavkazu suoče sa pravim vojničkim poslom...

U Moskovskoj patrijaršiji smatraju da je veoma važno uvođenje sveštenika u armiju, i „mada to ne može rešiti problem odnosa u vojničkoj sredini, može bar da pomogne smanjenju napetosti”.

Problemi u ruskoj armiji bili su daleko veći do pre nekoliko godina, kad je i cela zemlja bila u nevoljama. Poboljšanje ekonomske situacije, smanjenje trajanja vojnog roka sa dve, najpre na godinu i po dana, a onda i na godinu, sasvim sigurno će pozitivno delovati. Jednako važno, ili još važnije jeste to da se u vojničkim redovima nađu i ljudi sa visokim obrazovanjem. Donedavno su u vojsku odlazili samo mladići koji nisu imali baš nikakve mogućnosti da se oslobode armije. Svojevremeno je Solženjicin ironično pisao, „naša armija je zaista postala radnička i seljačka”. Poboljšanje uslova, uvođenje vojnika po ugovoru, trebalo bi da utiče i na smanjenje samoubistava.

Glavno vojno tužilaštvo Rusije odlučilo je početkom ove godine da zajedno sa Ministarstvom odbrane i predstavnicima naučnoistraživačkih instituta sprovede obimno istraživanje razloga za samoubistva u armiji. „Razloga za suicidne pojave ima zaista dosta. Jedan ili osnovni veoma je teško izdvojiti. Ljudi svode račun sa sobom zbog neuspeha u životu, porodičnih problema, nesrećne ljubavi... Ove godine ćemo sprovesti duboku istragu tih uzroka”, izjavio je Fridinski. On je objasnio da problem „dedovščine” postaje sve manji, ali ne isključuje konflikte druge vrste u armiji. Pogotovu zato što se ove godine ponovo skraćuje vojni rok, pa će se u kasarnama naći zajedno vojnici koji služe dve godine, godinu i po i samo godinu dana. Te tri kategorije su veoma daleko jedna od druge. „Najvažnije je da smo uspeli da smanjimo „dedovščinu”, verujem da ćemo sada lakše uspeti da zaustavimo negativan trend”, zaključio je Fridinski.

Istini za volju, nivo samoubistava u vojsci je dvostruko niži nego u zemlji uopšte. Po tom pokazatelju (36 samoubica godišnje na 100.000 stanovnika) Rusija se nalazi odmah iza Kazahstana, koji je prvi. Broj samoubica je dvostruko veći nego u SAD, a po apsolutnom broju samoubistava (60.000 ljudi godišnje) ispred nje je samo Kina.

Ljubinka Milinčić
[objavljeno: 31/05/2008.]