Uzgoj genetski modifikovanih biljaka dozvoljen, ali uz kontrolu države

Vanja Kojić, samostalni savetnik za kontrolu i praćenje GMO u Ministarstvu poljoprivrede Srbije o Predlogu novog zakona o genetički modifikovanim organizmima

Malo je naučnih otkrića koja su izazvala toliku pažnju javnosti kao mogućnost da se metodama biotehnologije dobiju genetički modifikovani organizmi. Isticane su prednosti koje nova tehnologija donosi, bilo je i onih koji su ukazivali na moguće opasnosti po ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Kontroverzama koje su pratile pokušaje gajenja GMO useva u nekim područjima naše zemlje doprinosile su i neke nedorečenosti u aktuelnom Zakonu o GMO.

- Zakon o genetički modifikovanim organizmima koji se sada primenjuje usvojen je 2001. godine i tada je važio na teritoriji SR Jugoslavije. Stoga se javljaju određene poteškoće u njegovoj primeni na republičkom nivou. Između ostalog, nisu jasno definisane nadležnosti inspekcijske službe, kao ni uvoz i izvoz GMO i proizvoda od GMO. Evropska unija je već 2002. godine usvojila čitav niz novih regulativa koje se odnose na tu oblast i bilo je potrebno naše propise usaglasiti sa evropskim.

Kada je reč o GMO, u Evropskoj uniji se još od 1990. primenjuje specifičan regulatorni okvir koji podrazumeva da se svaka oblast rada sa GMO posebno definiše, a uvedeni su i novi standardi u tom sektoru, kao što su obeležavanje i sledljivost, na primer. Od 2004. godine u EU se primenjuje novi, unapređeni zakonski okvir. Srbija je ratifikovala Kartagena protokol o biološkoj sigurnosti, koji se bavi u prvom redu zaštitom biološkog diverziteta od potencijalnih negativnih efekata nastalih korišćenjem živih modifikovanih organizama. Potpisnice tog akta su u obavezi da svoju legislativu usklade sa njegovim odredbama. Sve su to bili razlozi da se pristupi izradi Nacrta predloga zakona o genetički modifikovanim organizmima koji je ovih dana stavljen na uvid javnosti - kaže za Danas Vanja Kojić, samostalni savetnik za kontrolu i praćenje GMO u Ministarstvu poljoprivrede Srbije.

Obrazlažući novine koje donosi Nacrt, naša sagovornica podseća da je stari Zakon o GMO ograničavao upotrebu GMO jer su u eksperimentalnoj fazi rada sa GMO korišćene sve fizičke, hemijske i biološke barijere kako bi se sprečio kontakt GMO sa spoljnom sredinom ili njihov uticaj na nju.

- Predlagači Nacrta zakona o GMO proširili su oblasti kojima se reguliše rad sa GMO. Tako se, recimo, akcenat stavlja na upotrebu GMO u zatvorenim sistemima, što podrazumeva eksperimentalni rad sa GMO u laboratorijama i staklenicima. Posebno će biti uređeno namerno uvođenje GMO u životnu sredinu, što je termin koji koristi i EU, a zapravo obuhvata eksperimentalni rad u polju i komercijalno gajenje GMO. Treće važno područje predstavlja stavljanje u promet GMO i proizvoda od GMO i to će takođe biti posebno obrađeno u zakonu. U tom dokumentu će svoje mesto naći i kategorije kao što su rukovanje, prevoz, pakovanje, tranzit (provoz) preko teritorije Republike Srbije, zatim obeležavanje, sledljivost i prerada GMO - navodi Kojić.

Prema njenim rečima, definisani su i uslovi i mere za sprečavanje i otklanjanje potencijalnih neželjenih efekata pri radu sa GMO, zatim odgovornost za štetu nastalu pri nedozvoljenoj upotrebi GMO, kao i obrazovanje Nacionalnog saveta za biološku sigurnost, tela koje po ugledu na rešenja koja postoje u EU, daje preporuke Ministarstvu poljoprivrede u pogledu rada sa GMO. To je nezavisno telo sastavljeno od vrhunskih eksperata čiji se članovi biraju na četiri godine.

- Naša je procena da smo rešenjima koja smo uključili u Predlog novog zakona o GMO pokrili sve aspekte vezane za tu materiju. Treba podsetiti da je Nacrt predloga zakona o GMO u potpunosti usaglašen sa važećim propisima EU i može se reći da je naš sistem rada sa GMO veoma sličan sistemu koji je razvila Evropska unija. Ovaj sistem se razlikuje od drugih po tome što su se u EU opredelili da razvijaju posebnu legislativu koja bi se odnosila na GMO, dok SAD i neke druge zemlje nemaju posebnu legislativu u tom području. Osim toga, u EU postoji obaveza obeležavanja i uspostavljanja sistema sledljivosti GMO, dok u SAD to nije slučaj. Obeležavanje GMO obavezno je zato što potrošač očekuje da dobije kompletnu informaciju o artiklu sa kojim se sreću na tržištu, kao i da ima mogućnost izbora za koji će se proizvod opredeliti - objašnjava Kojić.

Č. Popović

**GMO usevima pokriveno 90 miliona hektara
 
**- GMO usevi se komercijalno uzgajaju već čitavu deceniju. Sa početnih 1,7 miliona hektara na kojima su se 1996. godine komercijalno proizvodili GMO usevi prošle godine je ta površina uvećana na čak 90 miliona hektara. U više od 20 zemalja GMO usevi se gaje na površinama većim od 50 hiljada hektara.

Najznačajniji GMO usevi su kukuruz, soja, pamuk i kanola. Članice "kluba 21" su i neke evropske zemlje - Rumunija, Španija, Portugal, Nemačka, Francuska, Češka Republika... Uz to je Evropska komisija u Zajednički EU katalog sorti 2004. godine upisala i 17 sorti kukuruza dobijenih od GM kukuruza sa oznakom MON 810. Dakle, ovaj GMO kukuruz je dozvoljen za gajenje. Najveći proizvođači GM useva u svetu su: SAD, Argentina, Brazil, Kanada, Kina, Paragvaj, Indija i Južna Afrika.