Trgovci oružjem režirali eksploziju u Paraćinu
Eksplozija skladišta ubojnog oružja u Paraćinu treća je te vrste na prostorima bivše Jugoslavije. Ni za jednu nije utvrđen uzrok. Sve tri su izvedene po istoj matrici i, kako tvrde poznavaoci prilika, reč je o diverziji. One, sumnja se, nisu delo stranog ili unutrašnjeg neprijatelja, već samo deo dobro pripremljenog plana mreže balkanskih trgovaca oružjem.
U sva tri slučaja, pre nego što je došlo do eksplozija, delovi magacina su ispražnjeni. Skladištena roba je u tajnim operacijama izvučena i smeštena na sigurno mesto, odakle je transportnim avionima ilegalno prebačena u Afriku i druge zabranjene zone za trgovinu oružjem. Transport ove robe pažljivo je pokriven dvostrukim pratećim papirima. A eksplozije su samo način da se zatru tragovi trgovaca oružjem i izbegnu obaveze prema državi. Nakon eksplozije nemoguće je utvrditi koja količina naoružanja je uništena, a kamoli dokazati šta se u njemu sve nalazilo u momentu eksplozije.
Iz magacina u Paraćinu deo naoružanja izvučen je još 2002.godine. Prebačen je za Liberiju transportnim avionima koji su stigli iz Moldavije, a teret je vođen kao "nojevo meso". "Sada je došlo vreme da trgovci oružjem zatru svoje tragove", objašnjava jedan od sagovornika "Blica".
- Ovo je jedna od perfidnijih, ali vidljivih ilegalnih operacija. Trgovci naoružanjem su s nekim iz vrha Vojske i Ministarstva odbrane tokom poslednjih pet godina prisvojili 740 miliona dinara, odnosno nešto više od 8,5 miliona evra državnih para zarađenih na izvozu oružja. Pare nikada nisu legle na bilo koji račun, niti su bilo gde proknjižene - tvrdi naš drugi sagovornik blizak Ministarstvu odbrane.
Pohlepni trgovci oružjem organizovali su mrežu tokom građanskih ratova na prostoru bivše SFRJ. Imune na moralne i nacionalne barijere povezivao ih je isti interes - profit.
Ni završetak rata, kao ni pad Miloševića, nije ih zaustavio u tom mračnom poslu. Naprotiv, pojava viška municije i naoružanja, dovlačenje sa drugih prostora u zatrpana skladišta, a zatim obaveza da se države moraju rešiti viška naoružanja ovu robu pretvara u lak plen. NATO bombardovanje olakšalo im je posao. Selidba iz magacina i vraćanje nakon NATO bombardovanja odvijale su se bez kontrole i od 1999.godine sistem funkcioniše tako što se višak naoružanja iz vojnih skladišta ustupa određenim državnim i privatnim firmama da ih izvezu. One bi to i uradile, ali bi često pare potom nestajale u nepoznatom pravcu.
Naravno da ovdašnjim trgovcima oružjem pomažu i stranci, pa i pojedine diplomate sa Zapada koje obezbede da roba dođe konačno do kupca, bez obzira da li je reč o državi za koju je uveden embargo u naoružanju.
Srbija je inače idealno mesto za nabavku oružja, država i vojska su se toliko puta smanjivale, pretumbavale, transformisale, da osim obaveštajnih struktura niko više ne može da prati puteve novca i oružja. A ni grupe u obaveštajnim strukturama nisu imune na šverc, naprotiv, one su u stanju da obezbede i logističku podršku, a ako zatreba, i istragu koja švercerima ide naruku.
Zato nije isključeno da još neko skladište oružja "samo od sebe" odleti u vazduh.
Tanja Nikolić-Đaković