Tranzicija škodi mentalnom zdravlju

Prelazak u kapitalizam doveo je do porasta depresije, samoubistava i drugih neurotičnih poremećaja kod građana Srbije

Ministarstvo zdravlja danas će predstaviti Strategiju razvoja mentalnog zdravlja, koja je usvojena prošle nedelje na sednici Vlade. Krajnje je vreme da država ozbiljnije pristupi ovom problemu, s obzirom na to da stručnjaci već godinama upozoravaju na značajan porast depresija, samoubistava i različitih vidova neurotičnih poremećaja kod građana Srbije.

STRES - Tranzicija kroz koju prolazimo veliki je uzročnik stresa kod građana Srbije. Kada se na to dodaju još i socijalno-ekonomski uslovi u kojima živimo, jasno je da to može imati poguban uticaj na naše zdravlje - kaže za „24 sata" dr Vesna Tomić, psiholog u Institutu za javno zdravlje „Batut".

- Stresu usled tranzicije izloženi su ravnopravno i ljudi zaposleni u privatnom i u državnom sektoru. Samo imaju različite probleme. Oni kod privatnika preopterećeni su poslom, a oni u državnim firmama pate zbog nezivesnosti, odnosno nesigurnosti radnog mesta. To pogađa sve, bez obzira na to da li je u pitanju rukovodilac ili neko na „nižem" položaju - objašnjava dr Tomić.

Građani Srbije su se slabo snašli na prelazu iz komunističkih vremena, kada su bili „uljuljkani" na svojim radnim mestima, u „surovi" kapitalizam, pre svega zato što ne znaju „pravila igre" i šta ih čeka. A promena navika, ponašanja i stavova je izuzetno dugotrajan proces koji ne traje pet ili deset godina već se menja kroz decenije sistematskim delovanjem, dodaje ona.

- Uz to se često manipuliše svešću naroda, najviše putem medija kroz koje se plasiraju samo loše vesti. Tako najčešće možete čuti i videti naslove koji sadrže informacije „izvađeno oko...", „odsečena ruka..", „porast zlostavljanja u porodici". To ni na najsnažnijeg i najzdravijeg čoveka ne može delovati dobro. A dobrih vesti u medijima je vrlo malo - kaže dr Tomić.

Stres je veoma opasan jer je uzročnik bezmalo svih bolesti, a njegovi efekti se najčešće ne vide odmah već se akumuliraju.

Srećom, građani sve češće odlaze kod psihologa po pomoć. Psiholozi i psihijatri imaju sve više posla ali upozoravaju da stručnjaka treba potražiti čim primetite da niste u stanju da se izborite sa svakodnevnim problemima u kući, sa članovima porodice, na poslu, s prijateljima, ako niste u stanju da problematičnu situaciju razrešite, ako se osećate bespomoćno i nemate s kim da podelite problem.

Hobijem protiv stresa

ŠETNJA - Posledice stresa najbolje je umanjiti baveći se sobom i onim u čemu uživamo. Dovoljno je svakodnevno izdvojiti od pet minuta do sat vremena za čitanje knjige, šetnju u prirodi, druženje s prijateljima, bavljenje hobijem. I, kako savetuju stručnjaci, izbegavati sedative kao što su cigarete, alkohol i lekovi.