Taze vernici netolerantni
Da li religiozna osećanja bujaju kod studenata i đaka i može li se govoriti o klerikalizmu i fundamentalizmu
Neki gimnazijalci netrpeljivi prema "dođošima". Religija top tema za studente. Pre dvadeset godina bili smo zemlja sa najviše ateista u Evropi BEOGRAD - Treba proterati sve Albance iz Beograda!
- Zašto? A koliko Albanaca poznajete?
- Nijednog.
- Pa kako, onda, možete da kažete tako nešto?
Ovakav dijalog vodio se nedavno u Petoj beogradskoj gimnaziji između učenika drugog razreda i njihovih nastavnika, mimo teme koja je tada bila planirana. Takva reakcija iskrsla je sasvim spontano, iznenada, pokazujući da ni gimnazijalci nisu imuni na događaje s Kosova i Metohije.
Uvek je kriv neko drugi
Nastavnici su, ipak, primetili da posle takvih razgovora đaci malo "reteriraju", mada to ne znači da su i skroz promenili stav. Da su neki učenici ove škole ponekad netrpeljiviji prema drugima koji nisu "naši", uočeno je i na času, u razgovoru o tome šta ko može da učini za Beograd.
- Od te neutralne teme ispalo je da su naš grad upropastile izbeglice, svi drugi samo ne mi, i da se to događa jer sve manje ima "rođenih Beograđana"- priča psiholog Pete gimnazije Gordana Nikolić, uz opasku da ipak nije sigurna da se gimnazijalci u većoj meri okreću Crkvi i religiji.
Čini joj se, čak, da je više onih koji su se opredelili za učenje građanskog vaspitanja nego za veronauku. Nju, međutim, više zabrinjava činjenica da kod dece raste uverenje da je uvek kriv neko drugi za sve što nam se dešava.
- Dok se svi ne suočimo sa istinom, šta smo mi učinili, a šta drugi, nećemo moći da napravimo iskorak - veruje Gordana Nikolić.
U poslednje vreme, malo-malo pa se rasplamsa priča u čaršiji o sve većoj okrenutosti mladih religiji, a posle te tvrdnje neizbežno sledi razrada ideje o porastu ksenofobije, verske i nacionalne netrpeljivosti... Kao što ima zagovornika ove teze ima i onih koji se sa tom konstatacijom ne slažu.
Prvi je vezuju za parolu "Bez nevolje nema bogomolje" (zna se koliko su nedaće naš verni pratilac poslednjih godina). Drugi smatraju da je strah od klerikalizacije preteran i neosnovan. Pojedini stručnjaci, međutim, upozoravaju da je svako uprošćavanje vulgarizacija koju treba po svaku cenu izbegavati - jer postoje i drugi razlozi zbog kojih se odrasli, pa i mladi, okreću religiji.
Profesor Pravnog fakulteta Milovan Mitrović ocenjuje da je teza o porastu religioznih osećanja kod mladih, pa i studenata, opštepoznata stvar, koju potvrđuju i empirijska istraživanja.
- Prema nekim podacima, do pre 20 godina bili smo zemlja u Evropi sa najviše ateista, a posebno u područjima gde su živeli pravoslavci. Za razliku od tadašnjeg procenta onih koji nisu išli u Crkvu i nisu se krstili, sad skoro i da nema takvih - primećuje dr Mitrović.
On kaže da je top tema za studente upravo priča o Crkvi i veri i da ih na predavanjima iz sociologije ništa ne zanima kao ti sadržaji. Čak i politika, dileme oko globalizacije i događaji na ivici ekscesa, kao što je ponašanje "skinhedsa", na primer, padaju u drugi plan pred takvim lekcijama.
- Od načina na koji se predavač postavi, najčešće zavisi da li će se podgrevati netrpeljivost prema drugim verama, da li će latentna netrpeljivost prerasti u ozbiljnije ponašanje koje će se manifestovati, a koje je indukovano propagandom i zbivanjima na političkoj sceni - objašnjava dr Mitrović.
Prema njegovoj oceni, sada su umereniji oni koji su bili vernici i pre nego što su takva osećanja postala pomodna, dok ovi drugi pokazuju veći stepen netolerancije.
Đakon Nenad Ilić smatra da je sada više vernika među mladima, ali da to nipošto ne daje za pravo zagovornicima teze o klerikalizaciji i fundamentalizaciji Srbije.
- Po onome što se vidi u crkvama, i to tokom cele godine a ne samo za velike praznike, izgleda da mladih u poseti crkvama zaista ima znatno više nego ranije. To menja, nekada ustaljenu, sliku o praznim crkvama, u kojima na službama stoji samo po nekoliko baka i to, naravno, privlači pažnju - kaže đakon.
Propala država
To obrazlaže činjenicom da su mladi ranije bili pod čvršćom rukom države, a sada "kad je država manje-više propala i sobom povukla i sve svetovne sisteme vrednosti, normalno je da mladi ljudi, koji se pitaju o smislu svog postojanja, posežu za Crkvom, jer je Crkva oduvek bila alternativa besmislu i "so bez koje bi svet obljutaveo".
- Istini za volju, ipak mi se ne čini da je povratak Crkvi toliko masovan kao što se pretpostavlja, a pogotovo ne vidim da postoji nekakva opasnost od "klerikalizacije" ili "fundamentalizma", o kojima se u medijima neodgovorno govori. Pre bih rekao da je povećano prisustvo mladih u Crkvi samo "tiha" nada da će ovaj narod, možda, posegnuti za životom koji je od Boga, a ne nastaviti put ka smrti, koja vlada tamo gde Boga nema. Crkva će trajati do kraja sveta, a nijedna država, pa i nijedan narod, pogotovo mali, ne mora - kaže đakon Nenad Ilić.
Olga Nikolić
Preispitivanje
Svaka kriza kod ozbiljnih ljudi, pa i mladih ozbiljnih ljudi, dovodi do temeljnog preispitivanja. I lične i društvene krize mogu da pomognu čoveku da se vrati sebi i božanskom liku koji mu je zadat, a žabokrečina samozadovoljstva, makar bila i luksuzna, često doprinosi udaljavanju čoveka i od Boga i od sebe - komentariše đakon Nenad Ilić.
U naznakama
Teatrolog i profesor FDU Ivan Medenica ističe da kod svojih studenata nije primetio izričite, direktne religijske ili nacionalističke ispade. Ali dodaje da je takve stavove primećivao u naznakama kad je, zajedno sa studentima, analizirao određene teme. U takvim prilikama argumenti koje studenti navode često liče na puritansko-konzervativno-religiozne stavove "iz kojih se, tu i tamo, može iščitati neka religijska priča".
http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2004/05/23/srpski/T04052201.shtml