Svako je ponekad "Indijanac"
Black Fire, pank rok sastav pripadnika navaho plemena
Mešajući indijansku muziku s modernom alternativom, glasno recitujući poruke indijanske filozofije i povezujući ih sa savremenim socijalnim tendencijama, "Crna vatra" postaje simbol koji povezuje "stari" i "novi" svet Indijanska plemena koja žive u rezervatima na teritoriji SAD, još uvek se bore za pravo da sačuvaju svoju tradiciju, kulturu, pa i sam identitet u sadašnjici američkog sistema, u vremenu kad su kulturne razlike ugušene, a pogled na svet oblikovan prema MTV šablonu.
Pored političkih pokreta, savremene borbe "Indijanaca i kauboja" odvijaju se i na duhovnom nivou, promovisanjem indijanske kulture i filozofije.
- Jedan tradicionalan narod, povezan sa Zemljom, gotovo je uništen. Indijanski narod u nekim rezervatima živi bez struje, bez tekuće vode, ali dosledno posvećen svojoj tradiciji. Našom muzikom ustajemo za pravo da ostanemo zdrava zajednica, povezana sa prirodom. Ako budemo ignorisali te veze, ljudi i Zemlja će morati da plate cenu za to - kaže za Glas Kli Benali, frontmen autentičnog indijanskog sastava "Black Fire", koji je nedavno gostovao u Beogradu.
"Black fire" su se pojavili 1989. godine. Članovi "Black Fire" - Kli, Dženeda i Klejson Benali su Navaho Indijanci rođeni u rezervatu Black Mesa. U direktnom suočenju sa diskriminacijom i netolerancijom prema kulturi svog naroda, oni su, za razliku od svog oca Džemsa Benalija koji izvodi originalnu Navaho muziku, stvorili novi put za očuvanje i promovisanje indijanskih ideja. Otkrivajući svoj identitet u kombinaciji tradicije i modernog izraza, utkali su kulturno nasleđe i osećanja indijanskog naroda u pank rok zvuk, kao deo moderne kulture. Mešajući indijansku muziku sa modernom alternativom, glasno recitujući ideje i poruke indijanske filozofije i povezujući ih sa savremenim socijalnim tendencijama, brzo su se definisali kao simbol, linija koja povezuje "stari" i "novi" svet.
- Ljudi obično vide koncept dva odvojena sveta, tradicionalnog i modernog, i skoro da postavljaju zahtev da izabereš jedan od njih. Našom muzikom želimo da pokažemo da to može biti jedinstven svet. Jer mi pripadamo modernom svetu, ali, pre svega, u nama je krv Navaho Indijanaca. I veoma nam je važno da očuvamo svoju tradiciju, jer samo tako možemo biti svesni toga ko smo, odakle smo došli i kuda idemo, samo tako imamo budućnost.
Spojem mističnosti indijanske tradicionalne muzike i pank-rok snage, predstavnici "Crne vatre" ostvaruju specifičnu komunikaciju i vezu indijanske kulture sa drugim ljudima. Kako kažu, "pank rok je posebna energija koja može da izrazi ono što osećaju zbog nepravde učinjene njihovom narodu i kulturi", ali i ono što može na globalnom nivou, kroz medijum umetnosti, da predstavi njihova shvatanja nesigurnosti i deformacije u modernom društvu.
- Kad smo počinjali da sviramo, na radiju su se uglavnom vrtele komercijalne stvari koje su nam delovale potpuno neiskreno, prazno. Sa druge strane, "Ramonsi", "Ded Kenediz" i slični bendovi nastupali su sa istinskom frustracijom i besom koji smo i mi imali u sebi. Međutim, kroz pank je taj bes bio izražen na kreativan način. Tako da je ovaj zvuk postao jezik koji koristimo da prenesemo naše poruke.
Poruke koje ovi Indijanci upućuju određuju se kao socijalno-političke. Međutim, oni izražavajući svojom muzikom "bes zbog nepravde i zla, ali i nadu da će se stvari u ljudima promeniti", pre svega promovišu potrebu za poštovanjem drugačijih kultura, drugačijih načina života i pravaca razmišljanja.
- Učenje Navaho Indijanaca kaže da svakog treba gledati kao člana porodice. Međutim, ponekad je veoma teško sačuvati taj osećaj. Kao moderni ljudi, zaboravili smo da smo svi jednaki, da smo svi braća i sestre. Naše pesme nisu obavezno socijalno-politički usmerene, ali činjenica je da politika čini veliki deo naših života i ne može se odvojiti od kulture. Moramo biti uvučeni u politiku ukoliko želimo da opstanemo i sačuvamo integralni deo našeg identiteta. Našom muzikom želimo da pokažemo ljudima da se treba boriti za sopstveno nasleđe i identitet. Jer svi smo mi u nekoj meri ugroženi ljudi. I svako je ponekad "Indijanac".
A. S. K.