Sukob na rogu Afrike sve žešći i krvaviji: Etiopljani napreduju, pobunjenici bež

MOGADIŠ - Islamistički gerilci u Somaliji juče su počeli da se povlače, dok etiopske snage napreduju na tri fronta u odlučujućem trenutku bitke za kontrolu nad Somalijom, javile su međunarodne novinske agencije, a prenosi Beta. Premijer Etiopije Meles Zenavi juče je rekao da se islamiski borci u potpunosti povlače i da je u kopnenim i vazduhoplovnim napadima etiopskih snaga poginulo oko 1.000 pobunjenika.

 

Odlučujući sati

Ambasador Somalije u Etiopiji Abdikarin Farah rekao je juče novinarima u Adis Abebi da su etiopske snage na putu za Mogadiš, da su udaljene oko 70 kilometara od glavnog grada Somalije i da bi mogle da ga zauzmu u narednih 24 do 48 sati. To je, međutim, negirao etiopski premijer koji je naglasio da cilj etiopskih snaga u Somaliji nije zauzimanje Mogadiša, koji je pod kontrolom islamiskih pobunjenika.

- Naš cilj nije neki određeni grad, Mogadiš ili neki drugi... Oslobađanje gradova nije naš cilj - rekao je Meles na konferenciji za novinare. On je rekao da je polovina zadataka etiopskih snaga ostvarena i dodao da će se e snage, čim misija bude ispunjena, povući iz Somalije. On je u ponedeljak rekao da je poslao snage u Somaliju kako bi se suprotstavile međunarodnim teroristima, odbranile interese Etiopije i pomogle somalijskim vlastima koje podržava međunarodna zajednica, a koje ne raspolažu jakim oružanim snagama.

Somalijske vlasti pozvale su borce iz Saveta islamskih sudova da se predaju i obećale im amnestiju ako predaju oružje i prestanu da pružaju otpor vlastima. Zvanične prelazne vlasti, koje podržavaju i Sjedinjene Američke Države, kontrolišu manji deo zemlje, uglavnom severni deo Somalije. Etiopska avijacija je nastavila da bombarduje položaje islamista na jugu i centralnim delovima Somalije.

Poziv u pomoć

Šef izvršnog tela Saveta islamskih sudova šeik Šarif Šeik Ahmed priznao je da je ta grupa pozvala svoje snage da se povuku s nekoliko područja.

- Rat ulazi u novu fazu - rekao je on i dodao da će se ta grupa boriti još dugo i na svakom mestu. Ranije su predstavnici Saveta islamskih sudova pozvali na džihad protiv Etiopije i prelazne vlade, a takođe je pozvao i sve strane borce da dođu i pomognu u tom ratu. Od ranije postoje sumnje da se u Somaliji u redovima boraca Saveta islamskih sudova bore strani dobrovoljci, pre svih Arapi. Zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država optužili su islamiste da imaju veze s terorističkom mrežom Al kaida i njihovim vođom Osamom bin Ladenom. Predstavnici Saveta islamskih sudova ove tvrdnje su odbacili, naglasivši da "nemaju veze s teroristima".

Pre dve godine, posle više godina bezvlašća, formira je, uz pomoć UN, centralna vlada u Somaliji, koja, međutim, nije mogla da proširi svoj uticaj van sedišta u mestu Baidoa, oko 225 kilometara severozapadno od Mogadiša. Ta zemlja je praktično bila pod kontrolom lokalnih vođa do juna, kada su islamski pokret preuzeo kontrolu nad Mogadišom i većim delom južne Somalije.
Već ranije se govorilo da Etiopija podržava centralne prelazne vlasti, a da Eritreja podržava islamske pobunjenike. Mnogi izražavaju bojazan da će se Eritreja umešati u sukob u Somaliji, sada kada se i Etiopija zvanično umešala. Do sada su u Somaliji bili, navodno, samo etiopski vojni savetnici, da bi tokom vikenda Etiopija zvanično objavili rat Somaliji. Eritreja i Etiopija su već ratovali, tako da međunarodna zajednica strahuje od izbijanja regionalnog sukoba.

Priredio M. Ž. L.

 

Novi rat u Africi

Etiopija bombardovala Somaliju

Posle Avganistana i Iraka, Zapad i njegovi saveznici na rogu crnog kontinenta u novoj bici protiv radikalnog islama

Ratna avijacija Etiopije bombardovala je juče, drugi dan zaredom, strateške ciljeve širom susedne Somalije, potvrđujući najcrnje slutnje međunarodne zajednice da se posle Iraka i Avganistana na rogu Afrike otvara novi front globalnog sukoba sa radikalnim islamistima. Glavni ciljevi dejstava etiopske avijacije bili su, po saopštenju zvanične Adis Abebe, međunarodni aerodrom u Mogadišu i pista u gradu Balidogle koje već mesecima koriste međunarodni krijumčari oružja iz najmanje 11 država. Premijer Etiopije Meles Zenavi priznao je juče, nakon višemesečnih neuverljivih demantija, da su trupe te velike hrišćanske zemlje (60 miliona stanovnika) masovno prešle istočnu granicu da bi zaštitile krhku vladu Somalije od agresivnog napredovanja odlično naoružanih trupa Unije šerijatskih sudova. Naklonjena radikalnom islamu, Unija kadijskih sudova otela je letos vlast od kriminogenih klanova koje je od februara 2006. nesebično finansirala američka CIA. Ova unija od jula kontroliše veći deo južnih i centralnih regija ogromne države.

Premijer vlade Somalije, proetiopski orijentisan Ali Mohamed Gedi naredio je juče posle bombardovanja zatvaranje kopnenih, vazdušnih i vodenih granica te zemlje na strateškom prilazu Bab el Mandebu, ali je ostvarenje te komande neizvesno, prenose agencije. Dok Ali Mohamed Gedi uživa značajnu podršku UN, SAD i zvanične Adis Abebe, njegov kabinet u Somaliji kontroliše tek jedno mesto – gradić Baidoa u neposrednoj blizini granice sa Etiopijom.

Broj stranih posmatrača u Somaliji je veoma mali: tačan broj žrtava dvodnevnih sukoba etiopskih trupa sa paravojnim snagama lojalnim Uniji 21 šerijatskog suda Somalije zasad je teško pouzdano verifikovati. Pristigli izveštaji drastično se razilaze oko trenutnog broja stranih vojnika i dobrovoljaca na tlu države u kojoj se početkom devedesetih godina skrivao Osama bin Laden. Dok Unija sa sedištem u Mogadišu tvrdi da se u Somaliji nalazi oko 35.000 etiopskih vojnika, zvanična Adis Abeba navodi da je u pomoć Gedijevoj vladi poslala tek 8.000 vojnika. Istovremeno, iz Baidoe, Gedi tvrdi da je već 8.000 mudžahedina pristiglo na džihad protiv Etiopije. „Prisustvo stranih plaćenika na teritoriji Somalije pretvara ovaj sukob u globalni okršaj, međunarodna zajednica mora da interveniše”, ocenio je juče Gedi.

Uz potvrđeno prisustvo etiopskih trupa i još neproverene izveštaje o pristizanju mudžahedina (Hezbolahovih pristalica, dobrovoljaca iz Pakistana, Libije...), eksperti UN su na terenu zabeležili prisustvo i najmanje 2.000 vojnika iz susedne Eritreje, koja sa Etiopijom ima već decenijama nerešen spor oko granice. Na južnim granicama Somalije sa Kenijom nedavno su uočene združene patrole armije te istočnoafričke zemlje i američkih marinaca koji nedaleko u Džibutiju koriste sa nizom drugih zapadnjačkih armija bivšu bazu Legije časti u globalnoj borbi protiv islamskog terorizma.

Udar etiopske avijacije, koju od kraja hladnog rata obučavaju američki vojni eksperti, na somalijske aerodrome nije slučajan: Iran je Uniji nedavno isporučio 45 najmodernijih protivavionskih raketa, raketne bacače tipa M-79 i bogati arsenal mašinskog oružja, navodi vojni magazin „Afrika konfidenšal”. Ko sve dotura oružje u Somaliju nije sasvim poznato.

UN upozoravaju da niz zemalja već mesecima zasipa somalijske rivale supermodernim oružjem, uprkos embargu Svetske organizacije, a Etiopija i Eritreja označene su kao kolovođe. Istovremeno, UN tačno zna ko koga na rogu Afrike i u arapskom susedstvu podržava u Somaliji. Džibuti, Egipat, Eritreja, Iran, Libija, saudijska Arabija, Sirija i libanski Hezbolah stali su na stranu Unije, dok su Etiopija, Uganda i Jemen bliski vladi gedija u Baidoi, navodi izveštaj UN. Najnoviji izveštaj UN o krijumčarenju oružja u Somaliju ne navodi nijednog velikog proizvođača koji eventualno dotura oružje na rog Afrike: u jednom ranijem izveštaju Un spominjao je još Italiju i Ukrajinu, ali su te dve zemlje misteriozni nestale sa spiska prozvanih.

Razvoj prilika na sada već ratnom terenu Somalije je neizvestan: prošlonedeljni pokušaji pregovarača Evropske unije da privole kadije i kabinet Gedija na mirovne pregovore, propali su. Nova runda pregovora Arapske lige sa ciljem da somalske rivale privede na pregovore u Kartum odložena je na neodređeno. Pokušaj sedam država regiona da pošalju mirovne trupe u Somaliju, Unija kadijskih sudova energično odbija.

Somalija je ponovo izazov za UN – mirovna misija Svetske organizacije u toj zemlji početkom devedesetih doživela je istorijski debakl.
Da li UN danas ima veće šanse da pomiri neprijatelje na rogu Afrike?

Tanja Vujić
[objavljeno: 26.12.2006.]