Strategija lije bakar

BEOGRAD - “Ist point” je zainteresovan da Rudarsko- topioničarski basen Bor radi i da tu kupujemo bakar za naše dve fabrike - Valjaonicu bakra Sevojno i Fabriku kablova Zaječar. Smatrajući da i država Srbija ima isti interes, izašli smo sa predlogom kako da se podigne proizvodnja na nivo od 50 odsto kapaciteta i obezbedi posao za 8.000 radnika radi, dok se za RTB Bor ne nađe konačno rešenje.
Zoran Drakulić, predsednik “Ist pointa” i njen najveći pojedinačni akcionar, u intervjuju “Novostima”, ističe da je to cela istina, sve drugo što se govorilo o njegovom interesovanju za nekadašnji privredni gigant samo je ogovaranje i neistina. Branko Pavlović, smenjeni direktor Agencije za privatizaciju, prozvao vas je da ste tražili ekskluzivno pravo pregovaranja za RTB Bor?

• To je laž. Nikakav ekskluzivitet nisam tražio. Kamo sreće da ima neko da dođe i pokrene Bor, pa da mi imamo priliku da svakog meseca samo kupujemo bakar. Nas interesuje samo sirovina. RTB proizvodi mesečno 750 tona, a kapaciteti su mu 10.000 tona! Naša ideja je bila, i to je gospodinu Pavloviću predočeno, da odmah podignemo proizvodnju za još najmanje 800-1.000 tona mesečno, tako što bi u proizvodnju stavili šljaku, koje ovde ima oko 17 miliona tona. Od novca, dobijenog od tako proizvedenog bakra, finansirala bi se otkrivka na rudniku za koju treba oko 30 miliona dolara ili, bi se, po osnovu te šljake, obezbedio bankarski kredit. I to je sve. Nikakav vlasnički udeo “Ist point” nije tražio. Apsolutno je, takođe, neistinito da sam ja učestvovao u smenjivanju Pavlovića. Niti sam imao razlog da ga rušim, niti imam neki odnos prema njemu.

VREĆA BEZ DNA

"IST point” je i prethodnoj Vladi nudio rešenje za RTB Bor?

• Mi o tome pričamo od oktobra 2000. Stvari, međutim, nismo pomerili napred - RTB i dalje tone. Kad zagusti, država, zarad socijalnog mira, izbroji pare - i tako, u krug. U protekle četiri godine država je ubrizgala u RTB oko 120 miliona dolara, a da ništa nije urađeno. Da su poslušali naš savet i te 2000-2001. godine u revitalizaciju rudnika uložili 30 miliona dolara, danas bi RTB umesto 750 tona bakra mesečno proizvodio 5.000 tona. Iz toga bi se pokrivale plate i sada ne bismo govorili o trošku teškom 120 miliona dolara. Eto, skupo je bilo investirali 30 miliona, a nije bilo skupo straćiti 120.000 miliona dolara!

Gotovo pune četiri godine, malo-malo, pa krene priča o velikoj zainterosvanosti stranih kompanija za RTB Bor, a niko se konkretno ne pojavljuje. Kako to objašnjavate?

• Stalno se govori da će neko da dođe u Bor, a niko ne dolazi, niti iko to rešava. Još u jesen 2000, kada smo mi nudili koncept, rečeno mi je da su im se javile tri-četiri firme sa sličnom ponudom, te da “Ist pointu” tu nema mesta. Te ponuđače do sada ne videsmo. Zanimljivo je da se priče o velikom interesu velikih investitora, obično pojavljuju kad god se “Ist pont” oglasi sa novom inicijativom. Imam utisak da se mnogima na ovim prostorima čini da gde god se mi nastupimo da tu leži velika zarada. Išla je, eto, priča: gde je Drakulić, tu su pare. To, naravno, nema veze sa životom. Sopstveno neznanje i nesposobnost da uđu u rešavanje problema, pokrivaju ogovaranjima i omalovažavanjima drugih. Ponavljam, daj bože da se pojavi investitor za RTB Bor. No, ova država treba da zna da je osnovni uslov, da bi dovela investitore kalibra kakvi trebaju RTB-u, da prethodno sama sa sobom raščisti - šta želi da ima za rezultet. Strategija je izgeda najdeficitarnija roba u Srbiji.

KO JE KAPITALISTA

Smatrate da mnogim u Srbiji bode oči činjenica da ste uspeli da napravite kompaniju sa, ne samo evropskim renomeom, već i kapitalom koji vas pozicionira na A listu srpskih kapitalista?

• Tačno je da je promet “Ist pointa” u prošloj godini bio 280 miliona dolara, da smo u Srbiju investirali oko osam miliona dolara i da smo u rangu velikih aktera na srpskom tržištu. Sebe, međutim, iako jesam najveći pojedinačni akcionar “Ist pointa”, uopšte ne doživljavam kao kapitalistu, ako se pod pojmom kapitaliste podrazumeva neko ko jako dobro živi i izvlači velike koristi. Način na koji ja živim i radim i koliko imam koristi od poslova u Srbiji, ne pribavlja mi nijedan od tih atributa kapitaliste.

“Ist point” je i veliki trgovac žitom. U Srbiji je pšenica ove godine rodila za izvoz, i to veliki. Hoće li ga biti?

• Dražava se opet umešala u nešto što nije smela. Država je u ime budućih kupaca pregovarala o ceni. Kako može gospodin Labus da pregovara sa seljacima o ceni pšenice, koju ne kupuje država? Ispada da on meni, kao privatnoj firmi, određuje po kojoj ceni ću da kupim pšenicu!? Gde je tu tržiše? Pričamo o tržišnoj ekonomiji, a onda ode jedan ministar kod seljaka i dogovori se sa njima po kojoj ceni ćemo mi njima, seljacima, da plaćamo pšenicu. To, prosto, ne razumem. U celom regionu je pšenica dobro rodila. Evo, pojavljuju se i Rusi sa cenama koje su katastrofalno niske. Bojim se da ćemo - što kasnije krenemo sa izvozom - gore proći.

ČEKAJUĆI MINISTRA

• Resor privrede je konačno dobio koordinatora. Imamo najveće probleme u privredi, a mesto ministra je upražnjeno eto već četiri meseca, maltene, od kada postoji ova Vlada Srbije. Izbor koordinatora Ministarstva za privredu je, otud važan pomak. Važan, jer ćemo sada znati kome da se obratimo i sa kim da razgovaramo - kaže Drakulić.