Strah od finansijskog kraha zbog bolesti
Porodice pacijenta strepe da će im nega obolelog promeniti živote i zarobiti ih u kući Istraživanje pokazalo da teški bolesnici osećaju jak strah od bolesti i svega što s njom dolazi, a većina njih je depresivna i agresivna
BEOGRAD - Najteži pacijenti osećaju strah od bolesti i svega što ona nosi, a njihovi najbliži strahuju da će brinući se o pacijentu doživeti finansijski krah, pokazuju istraživanja psihologa Dragana Vukovića iz Doma zdravlja "Voždovac". Istraživanje je sprovedeno pre godinu i po dana među pacijentima i članovima njihovih porodica i medicinskim osobljem specijalizovanim za kućno lečenje.
Među 114 ispitanika obolelih od raka bilo je 60 odsto muškaraca, a 40 odsto žena, a prosečna starost pacijenta je bila 60 godina, a člana domaćinstva koji o njemu vodi računa - 57 godina. Bolesti se plaše i oni u okolini pacijenta tako da se neretko mogu čuti komentari "daleko bilo", koje prati kucanje u drvenu površinu.
Bolesnici se zato osećaju odbačeni od svoje okoline, duboko pateći zbog svih promena koje im se dešavaju i 80 odsto njih se oseća depresivno i anksiozno. Precizno, 97 procenata teških bolesnika oseća strah, a od toga, oko 70 odsto njih oseća jak strah od bolesti i svega što s njom dolazi, strepnju i anksioznost oseća oko 92 odsto njih, a depresivno je 77 odsto, dok kod 52 procenata depresivna osećanja preovlađuju. Kod obolelih se javlja i agresivnost (59 odsto), potom osećanje napuštenosti (59 odsto) i pad samopoštovanja (45 odsto).
Kad je reč o fizičkoj sposobnosti, pacijenti se najviše žale na umor, malaksalost, čak 86 odsto njih, potom na bol (78 odsto), na nesanicu (76 odsto), gubitak težine (62 odsto) i gubitak apetita (62 odsto). Članovi porodice koji se brinu oko bolesnika navode da osećaju strah, 80 odsto njih jakog intenziteta, a 16 odsto umerenog, što znači da skoro svi koji bdiju pored bolesnika strahuju.
Pored uznemirenosti i depresije, i pacijentima i njima najviše smeta gubitak nezavisnosti i promene u socijalnom životu. Dve trećine onih koji se o bolesniku staraju naveli su da se osećaju uskraćenim kad je reč o ličnoj slobodi i društvenom životu, a polovina je izjavila da pati od usamljenosti. Najveći problem porodice je, ipak, bojazan da će doživeti finansijski krah, čega se plaši 93 ispitanih. Finansijske propasti se boje i bolesnici, ali oni su zaokupljeni i drugim problemima.
- Došli smo i do podatka da više od 73 odsto žena mora da brine o nekom obolelom članu porodice, naspram svega 25 odsto muškaraca. To znači da se bolesnikom bavi trostruko više žena iz domaćinstva, nego muškaraca. Međutim, to ne znači da su žene tri puta zdravije od muškaraca, nego da smo mi još patrijarhalna sredina u kojoj se očekuje da se o bolesnom članu porodice pobrine žena, a ne muškarac, sestra, a ne brat, ćerka, a ne sin - naveo je za Glas psiholog Dragan Vuković.
Vuković je izneo i podatak da sve više pacijenata, ne samo da oboljeva, nego i umire od raka. Dok je 2000. godine umrlih bilo 12.653, 2002. godine bilo je 13.121, a 2005. čak 18.286 pacijenata obolelih od raka. Nema sumnje da i njihovo psihičko stanje utiče na njihovu želju za životom.
M. BJELOVUK
Četvrtak, 3. 5. 2007.