Štiglic: Dosta je socijalizma za bogate
Američka vlada je podlegla pritisku velikih banaka - umesto da ih pusti da pošteno ozdrave veštački ih hrani iz poreza, pri čemu su obični građani gotovo bez ikakve socijalne zaštite, ocenio je nobelovac Džozef Štiglic, koji traži da se u SAD prekine sa socijalizmom za bogate. U komentaru napisanom za nemački dnevnik "Fajnenšel tajms Dojčland" (FTD), Štiglic je istakao da uprkos tome što političari ističu svoju spremnost da reformišu nadzor nad bankama, kako bi se sprečilo ponavljanje krize, banke ulažu sve svoje napore u to da im ostane dovoljno prostora da nastave da rade kao i do sada. Stari sistem je sa stanovišta banaka funkcionisao dobro i kada se to ne može reći iz ugla akcionara. Pri njihovom spasavanju, dodao je Štiglic, "veoma malo pažnje je posvećeno tome kakav vid finansijskog sistema bi trebalo da imamo posle završetka krize". Preti rizik da će sistem posle toga postati još manje konkurentan od dosadašnjeg, a može da se desi da se banke koje su bile velike i pre krize, i zbog toga nisu mogle da bankrotiraju, posle krize naduvaju još više.
Ocenjujući da nije ispravno da država pruža pomoć "mega bankama", Štiglic je dodao da je Obamina vlada podlegla političkom pritisku i panici koje su one izazvale i da je zbog toga umesto bankara i akcionara spasavala banke. Poštovanje pravila tržišne ekonomije - da ne trpe oni koji su prouzrokovali toliko gubitaka svetskoj ekonomiji, već na tome zarađuju, nije samo veoma skupo već i grubo nepravedno. "Većina Amerikanaca takav postupak smatra grubo nepravednim, pre svega zbog toga što su milijarde koje su date bankama za njihovo oživljavanje i obezbeđivanje kredita iskorišćene za isplatu veoma visokih premija i dividendi. Sadašnji društveni dogovor se ne bi smeo lakomisleno uništavati", smatra dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju.
Nova forma kapitalizma koja porazumeva ovu vrstu nadoknada i u kome se gubici (privatnih firmi) socijalizuju, a profiti privatizuju, osuđena je na neuspeh, kaže Štiglic, ukazujući da u njoj nema tržišne discipline. Mega banke znaju da mogu da posluju bez ikakvih kazni, tako da uprkos tome što im centralna banka obezbeđuje kredite gotovo bez kamate, one imaju na raspolaganju i kapital u nekontrolisanom obimu, piše ovaj profesor privrednih nauka na Kolumbija Univerzitetu.
Neki tu formu privrednog režima označavaju kao "socijalizam američkog tipa", kaže Štiglic, ali podseća da SAD imaju sada milione ljudi koji će izgubiti kuće, a pomoć koju će dobiti biće minimalna. Zaposleni koji izgube posao, naime, dobijaju ograničenu finansijsku podršku 39 sedmica, a potom su upućeni sami na sebe, a ako izgube posao većina njih će privremeno ostati i bez zdravstvenog osiguranja, ukazuje američki nobelovac.
Umesto na osobe bez posla, Amerika je raširila svoj sistem osiguranja za preduzeća u neviđenom obimu, pošto ga imaju ne samo trgovačke, već i investicione banke, osiguranja, a sada i automobilska industrija, izjavio je Štiglic. Upozoravajući da se tome kraj ne vidi, on je ocenio da to u sadašnjosti nije socijalizam, već proširenje sistema blagostanja za firme. Bogati i moćni se obraćaju, kada im se prohte, vladi da im pomogne, a pojedinci su, istovremeno, veoma malo socijalno obezbeđeni.
Ovaj ugledni ekonomista tvrdi da one banke koje su prevelike treba pustiti da propadnu i da se rasčlane, jer ne postoje nikakve činjenice koje bi potvrdile da ti kolosi donose nekakve društvene pogodnosti i prednosti koje bi odgovarale troškovima koje prebacuju na druge. I u slučaju da ih ne razbijemo, moramo njihovo poslovanje snažno ograničiti, pri čemu se ne sme dozvoliti da "parazitiraju na račun drugih", kao što su to radile do sada.
Banke su politički moćne i njihovo lobiranje funkcionisalo je do sada dobro. Sada se nadaju da će još jednom pokazati kakva je njihova moć, kako bi mogle da nastave da rade ono što im se sviđa, bez obzira na rizike koje će doneti poreskim obveznicima i nacionalnoj ekonomiji, naglasio je Štiglic, poručujući u svom autorskom tekstu u FTD da se "ne sme dozvoliti da do toga ponovo dođe".