Srbiju guše otpad i otrovi

Svake godine se proizvede 260.000 tona opasnog đubreta i još 70.000 tona otpada iz medicinskih ustanova

Prvi put u istoriji smederevska železara „Ju-Es stil“ moraće da plati odštetu zbog ugrožavanja zdravlja ljudi i zagađenja životne sredine, i to 16,5 miliona dinara do kraja godine. Najteže posledice zagađenja osetili su stanovnici sela Radinac, koje je najbliže Železari, gde su od raka obolele 23 osobe, što je više nego za sve četiri prethodne godine. Prema najnovijim podacima smederevskog Zdravstvenog centra „Sveti Luka“, u tom mestu je tokom prošle godine zabeleženo čak 415 slučajeva novoobolelih od raka.

Ovo je samo jedno od sela u Srbiji gde se najdirektnije oseća negativan uticaj opasnih otpada i materija. Svake godine, kako se procenjuje, u Srbiji se proizvede 260.000 tona opasnog otpada, i još 70.000 tona otpada iz medicinskih ustanova. Oko 240 fabričkih postrojenja proizvodi opasni otpad i svakodnevno zagađuju životnu sredinu. Najugroženiji su građani Beograda, Pančeva, Novog Sada, Smedereva, Bora i Šapca, jer se tu nalaze fabrike sa najopasnijim otrovima.

Zbog rada fabričkih postrojenja povećane su koncentracije štetnih materija u vazduhu. Građani sve češće obolevaju od bolesti disajnih puteva, alergija i kožnih oboljenja.

Koncentracije štetnih materija mogu se naći ne samo u vazduhu već i u zemljištu i u hrani. Zahvaljujući radu Topionice bakra u Boru, prilikom jednog ispitivanja pronađene su veće koncentracije teških metala u namirnicama biljnog porekla i mleku.

Pored činjenice što opasne materije i otpadi ugrožavaju zdravlje ljudi, one su i prepreka procesu privatizacije i izvozu naših proizvoda na evropsko i svetsko tržište. Prema rečima dr Anđelke Mihajlov, predsednice ekspertske neprofitne organizacije „Ambasadori životne sredine“, upravljanje opasnim otpadom i hemikalijama mora da bude ozbiljan prioritet. Dok se to ne reši, ističe ona, naše fabrike i postrojenja biće jeftinije u privatizaciji, roba iz naše zemlje neće moći da se izvozi, a naši građani živeće pod većim rizikom od neodgovornog postupanja opasnim otpadom i materijama.

Dr Miroslav Nikčević, direktor Uprave za zaštitu životne sredine, kaže za „Blic“ da je u ovom trenutku najsloženiji problem komunalnog otpada, jer u najvećem broju opština ne postoje uslovi za primenu savremenih evropskih pravila i propisa. Zbog toga je rešavanje pitanja komunalnog otpada, kroz izgradnju regionalnih sanitarnih deponija, prioritet u našoj politici zaštite životne sredine.

Kod nas ne postoji razvijena svest da je i otpad deo našeg okruženja i da ga odnošenjem do kante za smeće nismo poslali ko zna gde, već na neku deponiju, koja može biti u nekom nama veoma bliskom okruženju. U ruralnim sredinama se komunalni otpad najčešće spaljuje.

- Imajući u vidu šta se sve spaljuje, između ostalog gume i plastika, možemo samo da nagađamo količinu ispuštenih štetnih materija u vazduh, odnosno životnu sredinu - upozorava dr Nikčević.

U Srbiji ne postoji nijedno postrojenje za uništavanje opasnog otpada, tako da se sve otrovne materije mogu ili privremeno skladištiti na propisan način ili izvoziti radi prerade, odnosno spaljivanja. Pojedina preduzeća, kao što su farmaceutske kompanije „Hemofarm“ ili „Zdravlje Aktivis“, izvoze svoj otpad u zemlje koje imaju postrojenja za uništavanje otpada. Za sada je to najbolje rešenje.

Prof. dr Anđelka Mihajlov kaže da se pod opasnim otpadom ne podrazumeva radioaktivni otpad, koji je predmet posebnih regulativa. Ona u opasni otpad svrstava samo takozvani hemijski otpad. Opasni otpadi spadaju u opasne materije, što znači da su opasne materije širi pojam i sada se mnogo češće nazivaju hemikalijama koje imaju opasne karakteristike. Postoji više stotina različitih opasnih otpada, od kojih su najrasprostranjeniji otpadna ulja, otpadni organski rastvarači i elektronski otpad.

Ivan Mišković

Nuklearni otpad pod kontrolom

Nuklearni fizičar Kruno Subotić kaže za „Blic“ da je utešno što Srbija nije pretrpana radioaktivnim otpadom. Štaviše, reč je o simboličnim količinama u poređenju sa zemljama u okruženju.

- Raspolažemo sa 2,5 tona uskladištenog iskorišćenog goriva iz nuklearnog reaktora i dva hangara medicinskog otpada. Celokupan otpad se nalazi u Vinči i pod kontrolom je. U narednih nekoliko godina planiran je transport ovog goriva u Rusiju. U okolnim zemljama problem sa radioaktivnim otpadom je mnogo veći jer, za razliku od nas, oni imaju nuklearnu industriju - objašnjava Subotić, zaposlen u Institutu za nuklearne nauke „Vinča“.

Lokacije sa opasnim materijama

SUBOTICA

- "Zorka holding": đubriva, i neorganske kiseline; "Azotara": azot i kompleksna đubriva

PANČEVO

- "Rafinerija": naftni proizvodi; "Azotara": đubriva; "Petrohemija": petrohemijski proizvodi i hlor

BEOGRAD

- "Prva iskra" Barič: hemijski proizvodi

ŠABAC

- "Zorka": đubriva PVC i pesticidi
________________________________________________

Rekordno zagađenje u Boru

Sumpor-dioksid gušio sve redom

BOR - Borani koji su se tokom ovog vikenda zadesili u centru grada bili su svedoci jednog od najvećih zagađenja sumpor-dioksidom koje se dogodilo u poslednjih šezdesetak godina, kada je počela sa radom sadašnja linija Topionice bakra.

Aparati za praćenje aerozagađenosti, čiji se rezultati beleže nekoliko puta u toku dana u Institutu za bakar u Boru, pokazali su da je u nedelju oko podne u strogom centru grada jednog momenta izmereno 6.812 mikrograma sumpor-dioksida po metru kubnom. Prethodna noć je za Borane bila još gora, jer je maksimalna vrednost ovog jedinjenja, koje nastaje u procesu dobijanja bakra, iznosila čak 8.199 mikrograma.

Šef monitoring tima Svetozar Ćosić podsetio je da je granica veoma visokog zagađenja ovim gasom 1.063 mikrograma, dok je za nisko zagađenje, koje se smatra dozvoljenim, granica svega 265 mikrograma. To znači da je prethodne noći ona premašila ovu granicu za 31 put!

Borani koji su se tokom vikenda zadesili na pijaci ili u užem gradskom jezgru osećali su mučninu i nesvesticu, a odeća nije mogla da zaštiti disajne puteve od posledice oštrog mirisa ovog jedinjenja. U stanovima sa starijom stolarijom ljuti dim je prodirao u unutrašnjost i izazivao kašalj.

Prema rečima lekara Hitne službe borskog Doma zdravlja, u poslednjih deset dana povećan je broj lica koja se javljaju zbog glavobolje i povraćanja, ali ove simptome niko nije doveo u vezu sa zagađenjem.

Vršilac dužnosti direktora Topionice i rafinacije Blaža Lekovski rekao je za "Blic" da zagađenje nije izazvao ljudskji faktor, već je to posledica zastarele tehnologije i dotrajalosti agregata.

- Tokom vikenda dogodio se kvar na kotlu i jedino što smo mogli da preduzmemo jeste da zaustavimo proizvodnju. Nažalost, nismo mogli to uradimo istog momenta kada se dogodio kvar zbog specifičnosti procesa proizvodnje. Nažalost, i vremenske prilike nam nisu išle naruku, pa je ruža vetrova ovaj gas nanosila na grad. Često imamo problema sa kotlovima i od početka godine treći put smo prinuđeni da zaustavimo rad. Zbog istih razloga tokom minule godine proizvodnja je stajala ukupno 60 dana - rekao nam je Lekovski i izrazio očekivanje da će se problem rešiti za nekoliko dana.

Republički inspektor za zaštitu životne sredine Anđelka Nešić rekla nam je da ova služba naknadno dobija rezultate merenja aerozagađenja, ali da je non-stop na terenu.

- Zbog evidentne zagađenosti dva puta smo intervenisali i zvali rukovodioce Topionice kako bi se zaustavio proces proizvodnje - rekla nam je Nešićeva i zaključila da osim nove tehnologije, za borsku Topionicu ne postoji drugo rešenje.

S.Trifunović
________________________________________________

Ekološka bomba iz bolnice

Ugrožena četiri naselja

Otpadne vode iz Klinike za plućne bolesti u Knez Selu najveća su ekološka bomba u niškom kraju, upozoravaju čelnici opštine Pantelej i žitelji ovog malog mesta na obodu grada.

Bolnica sa 150 postelja, u kojoj svakodnevno terapiju prima veliki broj pacijenata obolelih od karcinoma pluća, tuberkuloze i drugih bolesti disajnih organa, nema priključak na gradsku kanalizacionu mrežu. Pošto prečistač ne radi već godinama, otpadne vode se neprečišćene izlivaju u seoski potok koji prolazi kroz četiri naseljena mesta i uliva se u Nišavu!

Zapušten taložnik

- Ovo je veliki ekološki problem. Klinika u Knez Selu poseduje taložni prečistač otpadnih voda, ali je problem što on ne funkcioniše već duže vreme. Nije čišćen 20 godina i uopšte se ne zna u kakvom je stanju. Kanalizacija se samo preliva preko zapušenih taložnika. Nefiltrirana voda iz bolnice uliva se u seoski potok koji prolazi kroz tri sela i jedno naselje. Time je direktno ugroženo oko 1.200 žitelja Knez Sela, 4.000 stanovnika Gornjeg i Donjeg Matejevca i 7.000 žitelja gradskog naselja Donja Vrežina. Potok se na kraju uliva u Nišavu i time indirektno utiče na životnu okolinu šireg broja Nišlija. Klinika u Knez Selu mora u najskorije vreme da se priključi na gradsku kanalizaciju, kaže za „Blic“ predsednik opštine Pantelej Bratislav Blagojević.

Jordan Sokolov, predsednik Saveta građana Knez Sela, prenosi zabrinutost meštana zbog ovog problema o kojem se ćuti već godinama.

Užasna prljavština

- Ovo je ekološka bomba. Ko zna šta sve ima u toj vodi koja se uliva u seoski potok, koji potom protiče kroz livade i sela. Prečistač već dugo ne radi, a da bi funkcionisao, mora se redovno održavati. Jednom sam sišao da vidim u kakvom je stanju. To je takva prljavština da se čovek uplaši - kaže Sokolov.

Direktor Klinike dr Milan Rančić ističe da je najveći prioritet bolnice priključenje na kanalizacionu mrežu, jer bi moglo da se desi da za pet godina dođe u pitanje njen opstanak, s obzirom na sve strože ekološke norme.

- Izuzetno je važno da se bolnica priključi na kanalizaciju i da dobije savremeni prečistač. Deo lekova koji prime pacijenti u sklopu terapije se iskoristi u organizmu, a deo sa telesnim izlučevinama završi u kanalizaciji. To su toksična hemijska jedinjenja - citostatici, antibiotici, lekovi za tuberkulozu... - ističe dr Rančić.

Branko Janačković