Srbija bez uslovljavanja primljena u Partnerstvo za mir

Srbija je u Rigi dobila zeleno svetlo šefova država NATO da pristupi Partnerstvu za mir. Članstvo naše zemlje, prema završnom dokumentu samita NATO, nije formalno uslovljeno. U obrazloženju je navedeno da su šefovi država NATO ovakvu odluku doneli 'imajući u vidu značaj dugoročne stabilnosti zapadnog Balkana i uzimajući u obzir do sada učinjen napredak'.

U program NATO pozvane su, pored Srbije, Crna Gora i Bosna i Hercegovina kojima članstvo takođe nije formalno uslovljeno.

U završnom dokumentu samita NATO navodi se da se od Srbije i Bosne i Hercegovine očekuje puna saradnja sa Haškim tribunalom.

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer izjavio je u Rigi, da je odluka NATO-a da pozove Srbiji da uđe u Partnerstvo za mir veoma važan politički korak.

Saveznici su želeli da pošalju snažan signal Srbiji da je smatramo važnim igračem u regionu i da želimo da imamo jake veze s njom, izjavio je Shefer. Očekujemo, međutim, da Srbija i Bosna i Hercegovina sarađuju s Haškim tribunalom... I dalje ćemo vršiti pritisak po tom pitanju, izjavio je generalni sekretar NATO-a.

Shefer je, istovremeno, naglasio da se on dugo zalagao za zeleno svetlo Srbiji, ali da je današnja odluka plod pregovora koji nisu bili laki. Trebalo je u jednom trenutku presuditi - i to smo i učinili, naglasio je Shefer, nazvavši poziv Srbiji da uđe u Partnerstvo za mir jednom od ključnih političkih odluka na upravo završenom samitu NATO-a u Rigi.

Karla del Ponte razočarana odlukom NATO-a

Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte 'iznenađena je i razočarana' odlukom NATO da Srbiju primi u program Partnerstvo za mir, izjavio je u Hagu njen predstavnik Anton Nikiforov.

'Tužiteljka je vrlo iznenađena tom odlukom o kojoj nije bila konsultovana. Ona je razočarana, zato što ispada da je Srbija nagradjena za nesaradnju sa Tužilaštvom', rekao je Nikiforov na redovnoj konferenciji za novinare u Tribunalu.

Rešenje za Kosovo mora da poboljša stabilnost regiona

Šefovi država NATO-a istakli su u završnoj deklaraciji usvojenoj na kraju samita u Rigi da bi rešenje za budući status Kosova i Metohije trebalo da poboljša stabilnost na jugoistoku Evropu, ojača perspektivu čitavog regiona za integracije u evroatlantske strukture i bude prihvatljivo narodu Kosova.

'U potpunosti podržavamo napore specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija da okonča proces i pozivamo sve strane da rade s izaslanikom UN na konstruktivan način, pokažu fleksibilnost, ispune međunarodne standarde i učestvuju u lokalnim civilnim institucijama', navedeno je u deklaraciji.

U dokumentu na 11 strana, sa 46 zaključaka, među kojima je i poziv Srbiji da pristupi Partnerstvu za mir, istaknuto je da će NATO 'ostati spreman da brzo odgovori na bilo kakvu opasnost po bezbedno i sigurno okruženje'.

'Odigraćemo našu ulogu u primeni bezbednosnih zaključaka rešenja i blisko sarađivati sa stanovništvom Kosova, Evropskom unijom i drugim medjunarodnim akterima radi promovisanja stabilnosti i pomoći u stvaranju kosovskog bezbednosnog sistema koji je demokratski kontrolisan i etnički reprezentativan i koji uživa legitimitet na čitavom Kosovu', stoji u zaključcima.

'Pridajemo veliku važnost primeni standarda, pogotovu kada je u pitanju zaštita prava manjina i zajednica, zaštita istorijskih i verskih spomenika i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala', dodaje se u dokumentu.

Šefovi država NATO-a su istakli i da će uspeh na Kosovu zavisiti od 'zajedničkog napora' i da će Alijansa nastaviti da radi s UN, EU i OEBS-om na reformama i stvaranju bezbednog okruženja.

Reagovanja u svetu na poziv Srbiji da pristupi 'Partnerstvu'

Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana snažno je pozdravio odluku lidera NATO da ponude Srbiji, Crnoj Gori i BiH članstvo u Partnerstvu za mir kao 'još jedan važan korak u naporima zemalja Zapadnog Balkana da prevaziđu nasleđe prošlosti'.

Solana je podvukao da ta odluka 'znači priznanje za napredak koji su poslednjih godina na sektoru bezbednosti ostvarile' Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.

On je dodao da će to 'isto tako otvoriti nove mogućnosti tim zemljama da se uključe u međunarodnu vojnu saradnju i doprinesu međunarodnom miru i stabilnosti'.

Predstavnik ruskog Ministarstva inostranih poslova Mihail Kaminjin, komentarišući odluku šefova država NATO da odobre uključenje Srbije u Program Partnerstvo za mir rekao je da Srbija i NATO, kao dva suverena subjekta u međunarodnim odnosima, imaju pravo da sami određuju oblik i format svoje dvostrane saradnje.

Velika Britanija je podržala prijem Srbije u program NATO Partnerstvo za mir 'jer je interes svih da se Srbija kreće u dobrom pravcu', saopštio je predstavnik za štampu britanskog premijera Tonija Blera. Zvanični London je promenio svoj dosadašnji stav jer, kako je naveo Blerov portparol, podržava taj interes i zbog ocene da je Beograd pokazao znakove bolje saradnje s Haškim tribunalom.

Ministarstvo spoljnih poslova francuske vlade ocenilo je da je odluka NATO-a pozitivan znak. 'Pozivajući Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru da se priključe Partnerstvu za mir i Evroatlantskom partnerskom savetu, NATO je želeo da pošalje pozitivan signal i ohrabri reforme koje su u toku u tim zemljama', izjavio portparol Ke d'Orseja Žan-Batist Matej.

Predsednik mađarske vlade Ferenc Đurčanj pozdravio je odluku lidera NATO, ocenivši da će to doprineti stabilnosti Balkana. Kako prenose mađarski mediji, premijer Đurčanja je instistirao da se preciziraju datumi, odnosno da se Srbiji odmah kaže da će biti pozvana u članstvo NATO-a već 2008.godine.

Hrvatska pozdravlja odluku sa samita NATO u Rigi o ulasku Srbije u Partnerstvo za mir, jer će ta odluka doprineti napretku reformi i putu Srbije u evroatlantske integracije, izjavio je Tanjugu pomoćnik ministra za spoljne poslove i evropske integracije Pjer Šimunović. Šimunović je naglasio da su predstavnici Hrvatske u razgovoru sa svojim partnerima u NATO stalno naglašavali potrebu što bržeg ulaska Srbije, BiH i Crne Gore u Partnerstvo za mir u cilju podsticanja reformi.