Smrt lakša od samoće

Povećan broj samoubistava. Početak proleća i vreme praznika su najrizičniji periodi. Istraživanje Instituta za društvene nauke pokazalo da je broj samoubistava povećan u Zemunu, Paliluli, Grockoj i Sopotu

Piše S. Tasić

Skokom sa prozora svog stana na devetom spratu devojka (23) je preksinoć izvršila samoubistvo, a tokom prošle nedelje na isti način život su sebi oduzele još četiri osobe. Jedna trudnica je popila dve table bensedina i pokušala sebi da preseče vene, a zbog ljudi koji se u trenucima očaja spremaju da skoče sa Brankovog mosta, građani svakodnevno zovu Rečnu policiju. Čak i za proleće, mnogo je, kažu u Hitnoj pomoći.

Tokom celog januara, u Beogradu je zabeleženo pet samoubistava, a u isto vreme prošle godine, bilo ih je osam. Samo u poslednjoj nedelji marta, život su sebi oduzele četiri osobe.

- Samoubistva u Beogradu poslednjih mesec dana ima više nego ranije. Mnogo je kada skoro svakog dana dve ili tri osobe oduzmu sebi život - kaže Rada Šehić, doktor opšte medicine iz Hitne pomoći.

Na samoubistvo se najređe odlučuju sredovečni, a prednjače mladi i penzioneri. Poslednjih 40 godina broj muškaraca sa samoubilačkim nagonom duplo je veći od broja žena. Muškarci uglavnom posežu za vatrenim oružjem, dok žene sebi oduzimaju život trovanjem lekovima.

Istraživanje Centra za demografska kretanja Instituta za društvene nauke su pokazala da je broj samoubistava na 100.000 stanovnika u poslednjih 15 godina povećan na opštinama Zemun, Palilula, Grocka i Sopot.

Iako u Institutu neuropsihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" ne primećuju da Beograđani ovih dana češće dižu ruku na sebe nego inače, početak proleća i vreme praznika označavaju kao peroid kada, samoubistva uvek ima više. Mnogi se tada odlučuju da skoče u reku ili na tvrdu podlogu, posegnu za tabletama, bace se pod voz, iseku vene ili se obese. Među mnogobrojnim razlozima najčešći su usamljenost, nesposobnost komunikacije sa drugima, besposlenost.

- Navikli smo da su zimski periodi mirniji. Početak proleća i jeseni je vreme kada dolazi do pogoršanja psihijatrijskih oboljenja, a time i povećanog broja suicida - kaže doktor Ljiljana Simić, iz Instituta neuropsihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".

U tu ustanovu su tokom februara primljene 22 osobe zato što su pokušale sebi da oduzmu život.

Prema iskustvu Centra za prevenciju samoubistva "Srce", ljudi koji su skloni suicidu vape za pomoć. Njihove pretnje okruženje najčešće ne primećuje ili ne shvata ozbiljno. Depresija, gubitak apetita i interesovanja za hobije, pad koncentracije ili poklanjanje omiljenih stvari skoro su sigurni znaci upozorenja, kažu u "Srcu". Prema njihovom iskustvu depresija i alkohol u kombinaciji najčešće završavaju fatalno.

Saveti

- Poklanjajte ukućanima i okruženju više pažnje, brige i razumevanja

- Kada se neko pojavi sa problemom, saslušajte ga i pokušajte da ga naterate da shvati da sve u životu može da se reši

- Ukazujte na pozitivne aspekte života koji su vredni življenja

- Pretnje, ma koliko besmisleno zvučale, treba shvatiti ozbiljno i ne treba držati u tajnosti

Statistika samoubistava po opštinama*

Barajevo: 4 (ukupno); 3 (muškarci); 1 (žene); 19 (stopa)

Voždovac: 10; 5; 5; 11,2

Vračar: 6; 4; 2; 10,9

Grocka: 6; 2; 4; 21,1

Zvezdara: 8; 8; 0; 10,3

Zemun: 34; 21; 13; 18,3

Lazarevac: 13; 12; 1; 17,1

Mladenovac: 9; 8; 1; 19,1

Novi Beograd: 21; 13; 8; 14,4

Obrenovac: 10; 6; 4; 15,0

Palilula: 20; 16; 4; 15,0

Rakovica: 12; 9; 3; 11,8

Savski venac: 4; 3; 1; 14,1

Sopot: 2; 0; 2; 36,0

Stari Grad: 7; 4; 3; 12,6

Čukarica: 12; 9; 3; 9,1

*Podaci se odnose na 2004. godinu