Rent-a-majke

Mnogi bračni parovi bez dece sa Zapada u Istočnoj Evropi traže i nalaze surogat-majke koje im rađaju decu

Nekada su žene odlazile u Holandiju na abortus. Danas mnoge odlaze u Istočnu Evropu da bi zatrudnele ili pronašle surogat-majku za svoje dete. ’Ukrajinka, stara 25 godina, postala bi surogat-majka. Bez štetnih navika. Prednost imaju strani parovi. Cena 30.000 dolara.’ Irina Vodopjanova dala je ovaj oglas na jednom ukrajinskom vebsajtu, a posle kraće prepiske, pristala je na razgovor s novinarima.

Mlada žena u mini suknji od teksasa ima dugu plavu kosu i zelene oči. Za ruku drži trogodišnjeg sinčića. I dok se dečak igra na obližnjem igralištu, Irina priča kako je došla na ideju da iznajmljuje svoje telo.

Pre mesec dana sklopila je ugovor s jednim nemačkim parom, ’iz gradića na jugu zemlje’, kome će roditi jedno dete. A možda i dva. Ukoliko budu dvojke, ’honorar’ joj skače na 40.000 dolara. Embrioni će biti presađeni u Irininu matericu iduće sedmice. Irina je morala da odustane od prvobitne sume. Lavovski deo uzimaju firme posrednice, tako da njoj ostaje između 10.000 i 20.000 dolara.

Na Zapadu je potražnja za ovakvom vrstom usluga ogromna pošto je svaki šesti par neplodan. Istočna Evropa je stekla glas poslednje instance za parove sa Zapada željne potomstva. U Češkoj, na primer, postoji 17 klinika koje se bave problemom reprodukcije, u Poljskoj ih je čak 41, a u Ukrajini 19. I taj broj stalno raste. One primaju ’sirovine’ koje su skuplje od zlata i dijamanta. Za 300 dolara uzimaju od donatora jajne ćelije, koje na svetskom tržištu koštaju četiri-pet hiljada dolara. Klinike organizuju svojevrsni turizam po sistemu ’all inclusive’: od avionskog prevoza do smeštaja u hotel. Međutim, ono što najviše privlači jeste činjenica da su jeftinije od zapadnih ustanova tog tipa i potpuno zakonite – od uzimanja jajne ćelije do surogat-materinstva, dok je recimo u Nemačkoj sve to zabranjeno. Što se tiče pravnih i medicinskih rizika, njih ne mogu da izračunaju ni neplodni parovi, ni surogat-majke, niti žene koje prodaju svoje jajne ćelije. Irina kaže da nema nikakvih garancija da nemački par neće na kraju odbiti da preuzme bebu. Jedan uslov iz ugovora posebno je brine. Ako se dete rodi s fizičkim nedostacima, biološki roditelji imaju pravo da ga se odreknu. A šta ako se Irini nešto desi za vreme porođaja? ’Ugovor ništa ne kaže o tome.’

Iako u Ukrajini ne postoji zvanična statistika, prema nekim podacima kroz tamošnje klinike za reprodukciju godišnje prođe 100 surogat-majki. Surogat-majka se ne postaje iz altruizma, već iz nužde. Irini su potrebne pare da upiše sina u dobar vrtić. Njen muž vatrogasac zarađuje mesečno oko 125 dolara. U trosobnom stanu s njima žive njegovi roditelji i brat. Odluku o surogat-materinstvu Irina je donela zajedno mužem. On nema ništa protiv toga.

S psihološkim posledicama takvog koraka Irina će se boriti sama pomoću autosugestije. ’Sve vreme sebi ponavljam: to nije moje dete. Rodiću ga i nikada ga više neću videti.’ Irina se dogovorila s nemačkom parom da za vreme trudnoće prima 200 dolara mesečno. Za to vreme Nemica će kod kuće simulirati trudnoću da bi se kroz devet meseci vratila s bebom iz Kijeva. Irina će takođe obmanjivati poznanike i prijatelje, a u petom mesecu će se preseliti u drugi deo grada, sve do porođaja.

Valerij Kidon, upravnik klinike ’Izida’ u Kijevu, kaže: ’Šta je loše u tome što žene rešavaju svoje finansijske probleme pomažući drugim parovima? Mi smo očigledno jeftiniji od naših zapadnih konkurenata. Osim toga, imamo prelepe žene, ali i siromaštvo.
CDC/JS

A trojke...

Biološki roditelji ne dobijaju garancije da surogat-majka na primer ne pije ili ne puši, da su sve analize ( na HIV, hepatitis i sifilis ) urađene kako treba.

Upravnik jedne klinike priča o slučaju kada su se umesto jedne bebe rodile trojke. Surogat-majka je dobila novac i dva od tri novorođenčeta! Ni otac ni majka nisu hteli ni da čuju za dve neplanirane bebe.