Rat za vodu uskoro počinje
Britanski ministar odbrane tvrdi da će se države boriti samo oko jedne stvari
Viski je za piće, a voda služi da se oko nje svađamo. To, ili nešto slično, izjavio je jednom prilikom Mark Tven. Voda je tokom istorije bila glavni uzrok svetskih sukoba, čak više nego što je to bio slučaj sa naftom. I zato se smatra da će mnogi ratovi u 21. veku biti vođeni upravo zbog ove prozirne tečnosti.
Samo u proteklih 50 godina izbilo je 507 međudržavnih sukoba, a 21 trenutno traje, kao rezultat neslaganja oko pitanja vezanih za vodu, piše „Biznis vikli“.
Ovaj magazin, ali i mnogi drugi svetski mediji posvetili su ovih dana poseban prostor sve izvesnijoj nestašici vode u svetu. Poseban razlog za to dao im je nedavno Džon Rejd, britanski ministar odbrane koji je upozorio da bi klimatske promene mogle da postanu glavni razlog globalnog konflikta u sledećih 30 godina, u kome će se države boriti za kontrolu resursa vode. Pri tom je ukazao na sve veći jaz između rasta broja stanovnika i izvora vode koji se sve više smanjuje. Takođe je dodao da klimatske promene predstavljaju najveću pretnju globalnoj bezbednosti, uz međunarodni terorizam i smanjenje izvora energije.
Vojni stručnjaci već su počeli da razmatraju posledice klimatskih promena na britansku vojsku u naredne tri decenije, i upozoravaju da moraju biti spremni za sve veći broj operacija u humanitarnim katastrofama, kao i za intervencije u sukobima i u održavanju mira. Govoreći na Konferenciji za intelektualne usluge na polju međunarodnih odnosa u Londonu, Rejd je rekao da klimatske promene već izazivaju sukobe u Africi i ukazao na nesigurnu budućnost koja predstoji osiromašenim zemljama, neopremljenim za rešavanje problema sa nedostatkom vode, sa poplavama i gubitkom obradive zemlje.
„Više od 300 miliona ljudi u Africi trenutno nema pristup čistoj vodi, a klimatske promene pogoršaće ionako tešku situaciju.“
U otvorenom pismu članovima koalicije „Zaustavimo klimatski haos“, britanski premijer Toni Bler rekao je da razume frustracije njenih članova zbog „sporog napretka“ u borbi protiv posledica klimatskih promena. Članovi pomenutog udruženja, međutim, izrazili su sumnju da će vlada preduzeti neke ozbiljnije mere u ovoj borbi. Ispuštanje ugljen-monoksida u Britaniji poraslo je u 2005. godini. Bler takođe, po njihovim rečima, nije uspeo da privoli Sjedinjene Države na pregovore grupe G8 o klimatskim promenama.
U međuvremenu, širom sveta nastavljaju se tenzije oko smanjenog snabdevanja vodom. Od razmirica između Indije i Kine zbog reke Bramaputra do borbi između afričkih zemalja za veću mogućnost korišćenja Nila sve je više varnica koje izbijaju iz želje mnogih država da dobiju kontrolu nad ovom dragocenom „robom“.
CDC/IB
*Pet miliona ljudi umire zbog nedostatka vode
Svake godine, zbog nedostatka vode, umre više od pet miliona ljudi. Upravo iz tog razloga, jedna od ključnih tema na Svetskom forumu o vodama, koji se održava ovog meseca, biće potreba da se poboljšaju pristupi čistoj vodi i osnovne sanitetske potrebe u nekim od najsiromašnijih zemalja na svetu
- 2,6 milijarde - 42% svetskog stanovništva - nemaju adekvatne sanitetske objekte
- 1,8 miliona ljudi umire svake godine od dijareje ( uključujući i koleru ), a 90% njih su deca ispod pet godina
- 88% slučajeva dijareje uzrokovano je nečistom vodom, nedostatkom sanitarija i higijenskih uslova
- Dobri sanitetski uslovi smanjuju broj smrtnih slučajeva od dijareje za 32%
- Bolji higijenski uslovi smanjuju broj obolelih od dijareje za 45%
Procenat stanovništva koje ima dobre sanitetske uslove 2002. g.
Dobri sanitetski uslovi podrazumevaju toalete sa kanalizacijom i wc kabine koje obezbeđuju privatnost, a koje koristi samo jedno domaćinstvo
- Sanitetske uslove u subsaharskoj Africi ima samo 36% stanovništva
- Preko polovine onih bez dobrih sanitetskih uslova - gotovo 1,5 milijardi ljudi - živi u Kini i Indiji
- Samo 31% seoskog stanovništva u zemljama u razvoju ima dobre sanitetske uslove, u odnosu na 73% u gradovima
Stanovništvo bez dobrih sanitetskih uslova 2002.
- Južna Azija: 939 miliona
- Latinska Amerika i Karibi: 137 miliona
- Severna Afrika i Bliski istok: 78 miliona
- Jugoistočna Azija: 208 miliona
- Subsaharska Afrika: 437 miliona
- Istočna Azija: 749 miliona
- Ostatak sveta: 73 miliona
*Graphic news