Puna kuća beskućnika

SNEG je napunio jedino beogradsko prihvatilište za odrasla i stara lica. Od 105 kreveta, u ponedeljak u domu - 121 beskućnik. Od toga 15 iz unutrašnjosti. Zakazana još tri prijema, a svake hladne jesenje noći na vrata ustanove, otključana non-stop, pokuca još neka skitnica ili prosjak, u potrazi za prenoćištem i toplom hranom. Neke sa ulice povedu prolaznici, policija ili Hitna pomoć. Neki dođu sami. Samo u Beogradu, prema procenama, ima oko 2.000 skitnica, a u Prihvatilištu - dvadeset puta manje mesta.
Dušeci poređani i u hodniku, tik uz vrata kupatila. Na čistim podovima prljave, pocepane cipele, i plastične kese sa povrćem. Čisti i beli jorgani. Jednim se starica, valjda u strahu od nezgodnih pitanja posetilaca, pokriva preko glave. Većina svoju muku nosi ćutke. Kašalj odzvanja kroz prostoriju. U istoj improvizovanoj spavaonici - i muškarci i žene.

• To je jedini način - objašnjava Prvoslav Nikolić, zamenik upravnika Prihvatilišta, koji je celu karijeru proveo u ovoj ustanovi. - Bolje da leže u hodniku, nego da su napolju, na snegu. I pomoćne objekte koristimo kao spavaonice. Ovim ljudima možemo da ponudimo negu i hranu, ali ne i luksuz, pošto je cele godine kapacitet pun.

Neki se ovde zadrže tek dan-dva. Oni drugi, listom poznati osoblju, dolaze svake pozne jeseni i ostaju do proleća. A kad otopli - opet na ulicu. Zakon ne predviđa boravak duži od pola godine, ali se u prihvatilištu ljudskost stavlja iznad slova na papiru. Zato su povratnici česti. Među njima ima alkoholičara, bivših zatvorenika, duševnih bolesnika, prosjaka, ali i onih koji su sami, iz ko zna kojih razloga, odlučili da im ceo grad postane dom. Ima i onih "N. N.", bez ikakvih dokumenata.

• Kao da nas sam bog čuva: pored toliko ljudi, i to takvih profila, kod nas već godinama nema većih tuča, ubistava, samoubistava. Obilazimo korisnike u toku noći i ujutru, a imamo i dežurnog radnika - nastavlja Nikolić. - Sve je bolje otkad je Grad preuzeo brigu o nama. Redovne su i plate, a hrane za korisnike nikad ne nedostaje. Samo mesta manjka.

U Prihvatilištu radi i lekar opšte prakse, koji nema pravo da piše recepte za lekove. Obavljena je, ipak, vakcinacija protiv gripa, jer je Grad poslao 100 cepiva.

Lubarda

MUKE beskućnika već bezmalo godinu deli i Vera Lubarda. Udovica jednog od našeg najpoznatijih slikara odbija pomoć lekara, kaže nam Prvoslav Nikolić, a sa njom komunicira jedino advokat. Vera želi da se vrati u svoj dom u Iličićevoj 1, iz kojeg je dovedena u Kumodrašku, ali je jasno da o sebi ne bi mogla da se stara sama.

Proširenje

VEĆ nekoliko godina priča se o neophodnom povećanju kapaciteta Prihvatilišta. U Sekretarijatu za socijalnu i dečiju zaštitu objašnjavaju da su nerešeni imovinsko-pravni odnosi potpuno onemogućili dogradnju novih objekata. Zato se sada razmišlja o uzimanju u zakup odgovarajućeg prostora. Trenutno su u toku popravke krova i krečenje, a iz gradske kase za ovaj posao izdvojeno je 2,5 miliona dinara.

**M. Č. Prelević

19. novembar 2007