Promena klime na Zemlji – SF ili sumorna budućnost?

Neki ljudi pričaju o nastupajućim klimatskim promenama na Zemlji, o globalnom zagrevanju koje će uticati na smanjenje ledenih naslaga na polovima i podizanju nivoa mora te će to dovesti do velikih katastrofa u prirodi. Drugi, kažu da je to loš SF, da se nepotrebno uznemiravamo, da se ništa novo i opasno ne događa, stvari se drže “pod kontrolom”. Oni kažu da je Al Gorov film “Neporeciva istina” lepa pričica bez istinitih činjenica, da ne treba da menjamo ništa u životu nego da i dalje živimo normalno, bez uznemiravanja i potresa a oni će nas već voditi kao što su i do sada. Da, oni će i dalje misliti za nas i zaštiti nas kao što su nas i do sada štitili - da se ne “uznemiravamo”. Lakoverni, oni koji imaju “pametnija posla”, lenji na razmišljanju i oni “koji gledaju od cega se živi” se previše ne brinu i ne uznemiravaju. Znaju, bice sve dobro, bice OK. Pa tako je uvek bilo do sada, biće i ubuduće. A da li su u pravu i ovog puta?

Efekat staklene bašte

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je nakon obilaska Antarktika i Južne Amerike u novembru 2007. godine izjavio: „Ono što sam video zastrašujuće je kao naučnofantastični film. Šta više, strašnije je, jer je stvarno”. On je rekao da je borba za promenu ovakvog stanja „moralni imperativ ove generacije“. Na sastanku stručnjaka iz 120 zemalja u Valensiji u novembru 2007. godine predstavljen je i usaglašen izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) - organa UN, na 3000 strana, na osnovu kojeg je sačinjen stručni predlog na 26 strana za odlučivanje političara – preko 130 ministara ekologije iz celog sveta od 3-14 decembra 2007. godine na Baliju. Oni su trebali da usvoje plan pregovora o usvajanju novog sporazuma umesto onog iz Kjota, a koji ističe 2012. godine, a tiče se ograničenja nivoa zagrejavanja Zemlje do 2 stepena najviše i da po tom sporazumu svaka zemlja mora da učini konkretne sopstvene napore. Dogovorili su se, razišli i sada su opet sve opcije u igri.

USA  nece ograničenja, Kina i Indija ignorišu problem (mada su pored USA najveći zagađivači atmosfere), a Japan, Rusija, Kanada nešto čine ali je pitanje da li je to dovoljno. Izgleda da samo EU pokušava da nešto ozbiljno učini, ali je to nedovoljno. A reč je o samo 2 °C. A kakvo je stanje na terenu? Katastrofalno!

Najbrže se zagreva Južna Amerika i Antarktik – oni se doslovno tope. Već je nestalo 65% adelijskih pingvina za samo 25 godina, a nestaju i ostale vrste. Led se topi, nivo mora raste  i povećava se kiselost vode. Umiru neke vrste planktona, koje jedu mala stvorenja i kitovi, korali i cela se ravnoteža biljnog i životinjskog sveta remeti. Klima se menja, Afrika i Južna Amerika postaju sušna područja bez pijaće vode, u Aziji se uvećava količina padavina koje ugrožavaju velike gradove, Južni i Severni pol nestaju,  remeti se tok vodenih struja na Zemlji, a veliki broj životinjskih vrsta se već sada seli u hladnija područja. Sa uvećanjem globalne temperature od 2,5 °C očekuje se nestanak oko 30 % svih biljnih i životinjskih vrsta na Zemlji, za pocetak onih koje žive na većim visinama. Ali ne nestaju sve vrste, preživeće one koje imaju brzu reprodukciju kao što su bubašvabe, golubovi, pacovi, korov. I mi od ovakve prelepe Zemlje stvorismo pustinju u kojoj ni mi ne možemo da preživimo!  

Samo neko potpuno neodgovoran može mirno očekivati ovakav rasplet. Pa šta raditi?

Učiniti sve što je u sopstvenoj moći da se stvari promene! A to znači preuzeti svoju sudbinu i svoju budućnost u sopstvene ruke i učiniti šta se može. Ne verovati političarima da će i ovaj put da reše stvari nego ih kontrolisati i prozivati. A mi za početak možemo prestati jesti meso, jer masovni uzgoj životinja utiče na globalno zagrevanje sa 25-30%, cak više i od saobraćaja. Naime, stoka kroz podrigivanje i izmet emituje metan i azotni oksid koji su pored ugljen dioksida najviše odgovorni za globalno zagrevanje. A uz to, od masovnog uzgoja stoke i klanica se najviše zagađuju vodeni tokovi, a već sada ogromni delovi Zemlje nemaju pijaću vodu. Pri tome, najsiromašnije zemlje u svetu krče šume-pluća planete da bi napravile pašnjake na kojima se uzgaja stoka, čije meso jedu „bogate zemlje“.

I tako mi pojedemo godišnje oko 45 milijardi životinja samo iz navike i zadovoljstva, a delovi sveta umiru od gladi zbog toga. Kada bi svi jeli plodove zemlje, semena, žitarice, voće i povrće  bili bi zdraviji, ne bi bilo gladi u svetu, manje bi bilo bolesti i možda bi postavili naš odnos prema životinjama na viši nivo. Ne bi ih smatrali „nižim bićima“, koje smemo da ubijamo i jedemo kada nam se prohte već svojim  prijateljima i našim sastvorenjima. Možda bi ih tada poštovali i voleli, možda bi stekli poverenja u njih kao što oni imaju puno poverenje u nas. Probajmo, možda je to u stvari moralni imperativ naše generacije.

**Izveštaj uradio: Dragan

Pripremila: Snezana