Poruka za lepojku u feredži
Nove tehnologije ruše tabue u Saudijskoj Arabiji
Saudijska verska policija može da uhapsi i pritvori svakog ko krši pravila lokalne kulture – mešavinu tradicije i strogog islama
DžEDA – Tri sata je ujutru, dva luksuzna automobila voze se jedan pored drugog praznom ulicom, probijajući se kroz lepljiv primorski vazduh brzinom od 150 kilometara na sat. Devojka u zlatnom „leksusu” mahnula je rukom Husamu Tobaitiju (23). Sedela je na zadnjem sedištu, a crni veo joj je pokrivao sve osim očiju. „Bile su to najlepše oči koje sam ikada video”, priseća se Tobaiti. „Zato sam joj poslao svoj broj mobilnog.”
Tobaiti je pritisnuo dugme na svom telefonu i aktivirao Bluetooth („plavi zub” na engleskom), bežičnu vezu kratkog dometa, standardnu za većinu novih aparata. Za nekoliko sekundi, devojka mu je na isti način poslala svoje ime, koje je svetlelo na njegovom displeju. Nasmejao se: predstavila se kao „Razmažena”, potpuno u skladu sa šljaštećim automobilom „tatine devojčice”. Uzbuđen, ustreptao, držeći volan samo levom rukom, „kliknuo” je njeno ime i poslao joj poruku. Veliki „leksus” je odbrujao niz ulicu.
Za nedelju dana Tobaiti se čuo sa devojkom lepih očiju, ženom koju voli.
Tehnologija mobilnih telefona promenila je način na koji se upoznaju i viđaju mladi u Kraljevini Saudijskoj Arabiji, jednom od najizolovanijih, najkonzervativnijih i verski najstrožih društava na svetu. Pozivi i poruke – a odnedavno i „plavi zub” – ruše vekovne barijere, dajući momcima i devojkama nove, diskretne načine da se bore protiv čuvara vrline, piše „Vašington post”.
Saudijska verska policija može da uhapsi i pritvori svakog ko krši pravila lokalne kulture – mešavinu tradicije i ultrastrogog vahabitskog islama koji zabranjuje skoro sve društvene kontakte između muškaraca i žena koji nisu u srodstvu.
Bioskopi su zabranjeni – sedenje muškaraca i žena u istoj zamračenoj prostoriji nosi rizik da razbudi nestašne hormone. Restorani i kafići imaju posebne delove za porodice i za neoženjene muškarce. Čuvari stoje na ulazima tržnih centara i ne puštaju muškarce koji nisu u društvu supruge, sestre ili majke. Univerzitetska predavanja su podeljena po polovima. Muškarce i žene zatečene u istom automobilu (ženama je zabranjena vožnja) može da privrede verska policija, vladina agencija koja se zvanično zove Komitet za promovisanje vrline i sprečavanje poroka.
Pre nego što je stigao „plavi zub”, kažu ovde, mladići su se snalazili tako što bi zapisali svoj broj telefona na nešto dovoljno teško da mogu da ubace kroz prozor devojčinog automobila. Ili bi on čekao ispred prodavnice i u prolazu gurnuo devojci papirić sa svojim telefonom ili bi ga ispustio na pod da ga ona pokupi. Ili je svetleću tablicu sa svojim brojem držao u automobilu tako da sve devojke mogu da ga vide.
Nazvan po danskom kralju iz 10. veka koji je ujedinio zaraćene Dance, Šveđane i Norvežane, „plavi zub” danas ujedinjuje saudijske mladiće i devojke koji često sede na nekoliko metara jedni od drugih, odvojeni zidovima tradicije. Korisnici mogu da odaberu opciju da budu „vidljivi” svim drugim „plavcima” u dometu, a imena kojima se predstavljaju često ukazuju na to da li su raspoloženi za flert, na primer „Ružina princeza” ili „Noćne priče”.
„Razmažena”, koja nije htela da otkrije ime jer roditelji ne znaju za njenu romansu, kaže da nikada ranije nije imala dečka. Saudijska kultura nalaže da porodice ugovaraju sastanak između mladića i devojke sa jedinim ciljem stupanja u brak. Parovi mogu da odbiju da se venčaju, ali u principu im je zabranjeno da sami biraju partnere.
Saudijske žene moraju da se oblače „skromno” u javnosti, što znači da pokriju barem kosu, ali većina nosi feredžu od glave do pete koja im otkriva samo oči. Muškarci koji pokušavaju da flertuju sa ženama često nemaju predstavu kako one izgledaju, osim očiju koje su pažljivo ulepšane šminkom.
Posle tročasovnog telefonskog razgovora, Tobaiti i „Razmažena” su se odlučili na sledeći korak – susret oči u oči. Našli su se u japanskom restoranu na vrhu „Vestin” hotela, odakle se pružao pogled na Crveno more. Ona je rekla porodici da ide da se vidi sa prijateljima. Ušla je u restoran potpuno pokrivena. Kada je posle deset minuta skinula veo, prvi put joj je video lice. Seća se da je kasnije telefonom pozvao prijatelja i vikao od sreće: „Prelepa je. Prelepa je.”
Nedelju dana posle prvog susreta u jedno su bili sigurni – nekako će se veriti.
J. K.
[objavljeno: 13.08.2006.]