Po modelu Kraljevine, bez tuđih "začina"
Šta sve predviđa Prednacrt zakona o slobodi vere, crkava, verskih zajednica i udruženja
Jelena Tasić
Beograd - Prednacrt zakona o slobodi vere, crkava, verskih zajednica i udruženja koji je nedavno objavilo i na javnu raspravu uputilo Ministarstvo vera Vlade Srbije, prema rečima Milana Radulovića, resornog ministra, "skuvan" je u Ministarstvu vera i u njemu nema tuđih "začina". Konsultovani su zakoni drugih evropskih zemalja, ali je glavni model bilo zakonodavstvo Kraljevine Jugoslavije u ovoj oblasti.
Prema članu 4. Prednacrta ovog zakona status tradicionalih, istorijskih crkava imaju: SPC, Islamska zajednica, Katolička crkva, Jevrejska zajednica, Slovačka evangelička crkva a.v., Hrišćanska reformatorska crkva i Evangelička hrišćanska crkva a.v. crkve, verske zajednice i udruženja imaju svojstvo javnih organizacija."Ne smeju jedni drugima osporavati zajemčene slobode i prava, širiti predrasude i versku netrpeljivost jedni prema drugima, kao ni prema građanima koji se ne izjašnjavaju kao vernici", piše u Prednacrtu. OBREDI
Za registraciiju 1.000 potpisa
Prema članu 67. nova verska udruženja mogu osnivati samo državljani Republike Srbije. Prijava za upis u Registar, koju podnosi ovlašćeno lice, treba da, između ostalog, sadrži: potpise 1.000 punoletnih članova sa matičnim brojem i adresom, statut ili drugi pisani akt udruženja, s opisom organizacione strukture i naznakom nižih organizacionih jedinica, podatke o osnovama vlastitog verskog učenja, istoriji nastanka vlastite vere, odnosu prema braku, porodici i stavu prema obrazovanju, pismeni prikaz teritorijalne organizacije, podatke o verskim školama i humanitarnim organizacijama koje je udruženje osnovalo, podatke o stalnim izvorima, dokaz o posedovanju poslovnog prostora u kojem će se vršiti verski obredi i drugi verski poslovi, izjavu najvišeg organa da će udruženje u punoj meri poštovati Ustav, zakone i opšte pravne propise, kao i da će uvažavati slobode, prava i dostojanstvo ostalih Crkava i verskih zajednica, kao i lica koja nisu vernici.
Predviđeno je da se verski obredi slobodno obavljaju u bogomoljama i verskim zdanjima u vlasništvu crkava, verskih zajednica i udrženja, u zakupljenim protorijama i na javnim mestima, u skladu sa Zakonom o javnom okupljanju. Obredi se mogu obavljati i u školama, državnim ustanovama, bolnicama, vojsci, policiji, ustanovama socijalne i dečije zaštite, zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, javnim i privatnim preduzećima, stanovima građana i drugim odgovarajućim mestima.
Ko drži do braka sklopljenog u crkvi više neće morati, kao dosad dva puta da se venčava, jer se crkveni brakovi priznaju, uz obavezu da budu prijavljeni matičaru. "Za sveštenoslužitelje i verske dostojastvenike«, prema članu 17. preloženo je da "uživaju imunitet kao narodni poslanici i sudije, koji bi mogao mogao da ukine samo Vrhovni sud Srbije, na opravdani zahtev tužilaštva".
Iz državnog budžeta biće namirivano zdravstveno, socijalno i penziono osiguranje sveštenika svih rangova, u skladu sa njihovom stručnom spremom. Država će brinuti i o zdravstvenoj zaštiti i penzijsko-invalidskom osiguranju monaštva. Prednacrtom je uređena obrazovna, kulturna, socijalna i humanitarna delatnost Crkava, verskih zajednica i udruženja.
Nadležni organi Crkava i verskih zajednica dužni su da pokrenu postupak za verifikaciju i akreditaciju verskih škola i fakulteta kod Ministarstva prosvete i sporta radi dobijanja statusa školske ustanove. Škole, odnosno fakulteti, koji dobiju verifikaciju stiču pravo da budu finansirani iz državnog budžeta. Njihov broj odrediće se srazmerno broju pripadnika određene crkve ili verske zajednice, a diplome stečene u njima izjednačene su sa diplomama javnih i privatnih škola i fakulteta, predlaže se u Prednacrtu..
Ministarstvo vera se obavezuje da će iz ukupnih godišnjih dotacija crkvama i verskim zajednicama najmanje 20 odsto izdvajati za njihove kulturne i izdavačke programe. Prvi put od Drugog svetskog rata crkve mogu osnivati bolnice, ambulante, apoteke, dečije vrtiće, staračke domove, domove za decu bez roditeljskog staranja, sirotišta, ustanove za zbrinjavanje lica sa posebnim potrebama i lečenje bolesti zavisnosti. Navedene ustanove radiće pod istim uslovima i propisima kao državne, a nadzor će vršiti nadležni državni organi.
FINANSIRANJE
"crkve i verske zajednice finansiraju svoju delatnost iz prihoda od imovine, verskih usluga i taksa, legata i poklona, dobrovoljnih priloga, fondova i zadužbina, proizvodnje i prodaje predmeta za verske potrebe, suvenira, obavljanja različitih proizvodnih aktivnosti, izdavačke i prosvetno-kulturne delatnosti. Država je dužna da materijalno pomaže njihovu delatnosti. Budžetska sredstva odobravaće se u zavisnosti od vrste i značaja programa koje crkve i verske zajednice ostvaruju u oblasti kulturne, prosvetne, vaspitno-obrazovne, socijalne, humanitarne ili druge delatnosti od interesa za građane. Nadležni državni organi imaju pravo i obavezu da kontrolišu upotrebu namenskih sredstava dodeljenih iz budžeta", predviđa se preloženim Prednacrtom.
crkve i verske zajednice neće plaćati porez na promet nekretnina prilikom kupovine ili poklanjanja zemljišta predviđenog za izgradnju verskih objekata, zdanja namenjenih verskim, kulturnim i dobrotvornim svrhama, kao ni na priloge i poklone koje dobiju od fizičkih i pravnih lica. Poreza na dodatnu dobit biće oslobođeni i darodavci.
Olakšice su predviđene i kod podizanja zdanja za verske namene. Organima lokalne samouprave ostavljena je mogućnost da crkve i verske zajednice oslobode plaćanja svih komunalnih taksi za uređenje građevinskog zemljišta na kojem će se objekti podizati. Građevinski materijal namenjen za gradnju ili obnovu verskih zdanja takođe se neće oporezivati, a crkvama i verskim zajednicama daće se pravo da pred organima lokalne samouprave pokrenu inicijativu za raspisivanje referenduma o uvođenju namenskog samodoprinosa.
biznis crkve i verske zajednice moći će da osnivaju preduzeća, štamparije, radio i TV stanice, izdavačke kuće, turističke organizacije, zavode za izradu sveća, krojačke, ikonopisačke, duborezačke i druge radionice. Njihova proizvodna delatnost koja je u službi zadovoljavanja verskih i duhovnih potreba ili služi razvoju verske prosvete i kulture neće biti oporezovana, dok će predmeti i materijal koje crkve i verske zajednice primaju iz inostranstva, a služe isključivo za verske svrhe biti oslobođeni plaćanja carinskih dažbina.
Predviđena je i mogućnost da crkve i verske zajednice organizuju poljoprivrednu i stočarsku proizvodnju, sopstvenu trgovačku mrežu, preduzeća, banke, osiguravajuća društva i da obavljaju druge vidove privredne delatnosti koja donosi dobit, a za koje će važiti ista zakonska regulativa kao i za sve druge oblike privredne delatnosti, bez prava na poreske olakšice ili neke druge posebne pogodnosti.
Na pitanje da li, imajući u vidu sve preložene pre svega fina nsijske, ali i druge olakšice i "povlastice", Prednacrt zakona crkve i verske zajednice stavlja pod zaštitu države, ministar Radulović odgovara da će se one "naći će se pod pod zaštitom države onoliko koliko i sve druge javne organizacije i ustanove".
POVRATAK
- Ovim zakonom se crkva samo vraća u socijalni organizam kojem realno pripada, jer je ogromna većina stanovništva verujuća. Verskim zajednicama ne treba zaštita države; istorija nas uči da crkva može da živi i bez države. Ali, država koja hoće da se ozbiljno uredi, teško da to može da postigne ako ne sklopi neku vrstu socijalnog pakta sa crkvom. Ovo nije zakon koji mnogo daje crkvi, nego od nje mnogo traži. Pre svega traži da crkva preuzme svoj deo odgovornosti u uređivanju društva u kome se 96 odsto građana izjašnjavaju kao verujući - smatra ministar Milan Radulović.