Plastika prekriva Srbiju
Plastičnih flaša je u Srbiji sve više. Ima ih na svakom ćošku. Po parkovima, na ulicama... dok su reke prepune. Ne samo što uništavaju životnu sredinu i što su, po mišljenju nekih sručnjaka opasne po zdravlje, već mogu i da stave katanac na deponije. Iako su lagane, zauzimaju čak 30 odsto otpada, dok im je vek raspadanja duži od 100 godina. S druge strane, mnogi tvrde da od takozvane PET ambalaže (polietilentetraftalat) i te kako može da se zaradi. Ali za razliku od drugih evropskih zemalja, čijim standardima težimo, kod nas se ovaj problem očigledno ne shvata ozbiljno.
Doktor tehnoloških nauka profesor Ivan Vujković smatra da plastične flaše ne zagađuju životnu sredinu, već da je samo opterećuju zbog velike zapremine.
- Podatak do kojeg sam došao pokazao je da je sada na otpadima Srbije dnevna količina PET boca - 100 tona. U tu brojku nisu uračunate one koje ne završe na smetlištima i deponijama. Ako se to sve podeli sa 50 grama, koliko iznosi težina boce, dobije se podatak da dnevno imamo dva miliona plastičnih flaša - rekao je za Glas profesor Vujković, stručnjak za ambalažu iz Ekološkog pokreta Novog Sada.
Kako ističe prof. Vujković, bacanje ovog otpada je kao rasipanje velikog bogatstva, jer se po nekim nedokazanim tvrdnjama u preradu PET ambalaže od svakog uloženog dinara dobije tri.
- Danas postoje tehnologije u kojima se primenjuje prerada PET ambalaže po sistemu "boca od boce". Po toj tehnologiji na jednoj boci ostaje samo 90 odsto debljine, a po pet odsto se dodaje sa spoljašnje i unutrašnje strane. Ova prerada ima i saglasnost američke administracije FDA po kojoj može da se proizvodi PET boca namenjena za pakovanje tečnih prehrambenih proizvoda - kazao nam je Vujković.
Da bi ovakav sistem prerade funkcionisao, potrebna je dnevna količina od 35 tona plastičnog otpada od PET ambalaže. Takva investicija, kaže on, košta više od dva miliona evra.
- Ako se držimo ove tvrdnje, izračunajte koliko može da se zaradi. Jedan od većih problema za naše okruženje i državu je to što ne postoje sistemi za razvrstavanje otpada, iako je ova oblast odavno definisana standardima Evropske unije E2 62/94. U njoj se predviđa razvrstavanje svih vrsta ambalažnog otpada i utvrđuje odgovornost svih u procesu proizvodnje. Tačnije, kupac vraća ambalažu prodavcu, ovaj je vraća proizvođaču - sokova, na primer, koji je dužan da proizvođaču vrati ambalažu. Na žalost, kod nas takvi propisi još ne postoje, dok su susedi, kao što je Slovenija, to uveli pre nekoliko godina, a Hrvati pre nekoliko meseci. Još se čeka na usvajanje zakona o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom - dodao je Vujković.
Profesor je naglasio da je ekonomski najmanja zarada kad bi se boce spaljivale za dobijanje energije, jer u sebi sadrže i naftu.
Direktor Agencije za reciklažu Republike Srbije Gordana Perović objašnjava da je najveći problem organizovano sakupljanje iskorišćene PET ambalaže.
- Prošle godine smo uvezli 34.000 tona granulata za proizvodnju PET boca koje kao sastavni deo komunalnog otpada zauzimaju veliku zapreminu na našim deponijama. Zato je reciklaža i neophodna - istakla je Perovićeva.
Reciklažom PET ambalaže se, kako je objasnila, značajno smanjuje potreban deponijski prostor, ali njen prvenstveni uticaj jeste da zaštiti životnu sredinu. Svakako da ne treba zanemariti ekonomske efekte koji se postižu reciklažom.
- Na našim deponijama najveći problemi javljaju se ukoliko dođe do paljenja, pri čemu se izdvajaju vrlo otrovni gasovi i zato se mora delovati preventivno. Odbačene boce prave velike probleme i na našim rekama. Dešava se da na hidroelektrani kod Kladova Dunav nanese ogromne količine PET boca, a slični problemi javljaju se i na drugim branama - naglasila je Perovićeva i dodala da se u zemlji preradom otpadne PET ambalaže bavi 15 preduzeća, a trenutno radi i 10 mlinova za mlevenje i 50 presa za smanjenje zapremine ove značajne sekundarne sirovine. Prema njenim rečima, najvišu cenu ima "bela" PET ambalaža, slede "zelena" i "plava", dok je najjeftinija "braon", koja se gotovo i ne koristi u Evropi.