Paravan za uvoz otpada?

Okrugli sto „«Treba li Srbiji nuklearna elektrana”», održan 1. oktobra, praktično je osnovao nuklearni lobi u našoj zemlji, što je Ekološkom pokretu «Novi Sad» bio povod da juče medijima ponudi argumente protiv. Ovakvu tvrdnju Pokreta predočio je njegov tehnički direktor Mirko Hraničar, pošto je prvi čovek ove institucije Nikola Aleksić zbog saobraćajne nesreće bio sprečen da prisustvuje diskusiji u Medija centru. Slučajno, ili ne, po treći put je oboren s bicikla. Najoštrije osude izgradnji NE uputila je Nadežda Ajdačić, članica Ekološkog pokreta.
Po njoj, ova zemlja jednostavno nema ljude i uslove za takav poduhvat, čak i da je on ekološki opravdan, što ovde nije slučaj. Nakon černobiljske katastrofe, naši «nuklearci» tvrdili su da u našoj zemlji nema kontaminacije, pa je SFRJ bila jedina bela tačka na karti regiona. Ajdačić kaže da su Akademija nauka, ministarstvo i vlada zataškali celu stvar i da se takva praksa nastavila do današnjih dana.

Mikrolokacija B

Ona je iznela podatak o projektu «Mikrolokacija 5», gde su stručnjaci pet godina navodno radili na pronalaženju idealne lokacije za izgradnju nuklearke, dok se u međuvremenu u našu zemlju švercovao radioaktivni materijal. Najteže optužbe pale su na vojsku, za koju Ajdačićeva smatra da je bila diler kontaminiranog materijala. Od 1989. do 1995. nad Srbijom je bilo velikih kontaminacija, dolazilo je do užasnih malformacija ploda trudnica i steriliteta, ali o tome javnost niko nije obavestio. Zbog ogromne neodgovonosti i nesavesnosti našeg društva Nadežda Ajdačić ističe da bi bilo suludo graditi nuklearne elektrane u Srbiji.

Nadežda Ajdačić je bila u timu koji je svojevremeno merio izotop stroncijuma, koji se raspada oko 30 godina. Sve to dešavalo se posle černobiljske nesreće, o čemu su bezuspešno pokušali da obaveste javnost. Dali su potom dvema trudicama iscrpna uputstva kako da se hrane. Ostala populacija u SFRJ nije ništa znala. Kada su merili količinu stroncijuma u njihovom mleku, količine su bile ispod granice osetljivosti te metode. Međutim, u jednom kompozitnom uzorku mleka deset majki iz Instituta za prevremeno rođenu decu u Beogradu stroncijuma je bilo 40 puta iznad granice merenja! Znači, minimum 40 puta više!

Predsednik Udruženja termoenergetičara SCG Nikola Soro misli da je ideja o izgradnji «atomske» preuranjena, budući da još nismo razmotrili prve korake za rešavanje energetske krize. Za to je neophodna jedinstvena strategija države, gde bi prvi potez bio analiziranje naših realnih potreba. Inače, naš najveći problem je veliko rasipanje energije, grejanje na struju, loša termoizolacija, zbog čega smo prvi na listi potrošača po jedinici proizvodnje u Evropi. Zbog neorganizovanosti u distribuciji energije nije postignuta moguća ušteda od čak 30 odsto, podvukao je Soro.

Novo dužničko ropstvo

Svoju teoriju predočio je i novinar nedeljnika NIN Dragan Jovanović, po kome je izgradnja nuklearne elektrane samo jedan od načina da se prljave tehnologije sa Zapada uvezu u našu zemlju. Elektrana košta oko četiri milijarde dolara, što predstavlja opasnost da Srbija upadne u novo dužničko ropstvo. S druge strane, od Vinče do Smederevske železare Amerikanci prave svoju industrijsku zonu, koja bi se izgradnjom nuklearke zaokružila. Tako bismo ostali bez velikog parčeta Dunava, a neprocenjiva arheološka nalazišta na tom prostoru ostala bi zauvek odsečena, kaže Jovanović.

Da je kampanja za izgradnju NE navijačka misli i Ostoja Dražić, predsednik Saveza ekoloških organizacija SCG. Iako nam, po statistici EPS-a, nedostaje svega tri do pet odsto električne energije, neke grupe zagovaraju dizanje NE, bez predočavanja četiri ključna podatka: lokaciju za izgradnju, lokaciju za skladištenje otpada, cenu NE i troškove njenog održavanja. Bez ta četiri podatka društvo uopšte ne može početi razgovore o eventualnoj nuklearci, koja je zakonom iz 1989, zatim i 1995. koji je preuzela Ustavna povelja – zabranjena! Dražić ističe da je svaka javna priča o NE nezakonita i da će ekolozi tužiti svakog ko se u javnosti bude zalagao za njenu izgradnju. Profesor dr Vladimir Ajdačić svojevremeno je pisao i UN, tražeći da se zabrani izgradnja NE na politički trusnim terenima, kakav je naš.

On je pojasnio i moralni faktor izgradnje NE, iniciran još 1964. Tada je bilo reči o izgradnji brzog reaktora u Vinči, što Ajdačić poredi s izgradnjom kosmodroma u opštini Stari grad. Druga «moralna» stvar bila je izgradnja atomske bombe, što je obradovalo poklonike nuklearnog programa.

• Svi su oni znali da se to nikada ne može napraviti i da bi prvo ekplodirala u njihovim rukama. Oni su otvorili taj program zbog pozicija u društvu, dobijanja alata, putovanja po svetu i u tom svetlu moramo razmatrati i ovu ideju. Ovo je povampirenje zagovornika nuklearnih programa, do čega nikada neće doći. Jedna od takvih ideja jeste i nuklearni akcelerator. Verujem da, ako proradi, prvi će ga onesposobiti oni koji su ga sagradili, jer nemaju šta s njime da rade - kaže bivši saradnik Vinče.

:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=
Skladište bi bilo južno

Za ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearne elektrane zalaže se Ilija Plećaš, naučni saradnik Instituta za nuklearnu nauku u Vinči. Po njegovim podacima, za 20 do 30 godina nećemo imati dovoljno resursa ni za jedan oblik energije osim nuklearnog. Na samo 100 kilometara od naših granica postoji 10 nuklearki, a na 400 kilometara čak 20, tako da je bojazan od eventualne nesreće neopravdana. Lokacija za skladištenje otpada, oblast fizike u kojoj je Plećaš ekspert, bila bi na jugu Srbije, nedaleko od Bugarske, gde je naseljenost mala. Strah od uvoza radioaktivnog otpada nema temelja, jer je to zakonom zabranjeno, a i Rusija istovremeno razmišlja da za debele novce to čini drugim, budući da joj to dozvoljavaju sibirska prostranstva. Otpad iz Vinče još nije konačno zbrinut zbog nedostatka para.
:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=:=