"Operaciji Ukrajina" Revolucija posredstvom televizije
Zapadni mediji su nepopravljivo neobjektivni i puni predubeđenja u izveštavanju o zbivanjima u Kijevu
Postojalo je jedno vrme kada se levica zalagala za revoluciju, dok je desnica nedvosmisleno ustajala u odbranu autoriteta države. Više nije tako. Ove nedelje su i antiratni "Independent" i ratnički nastrojeni "Dejli telegraf" uzbuđeno proglasili "revoluciju" u Ukrajini. S onu stranu okeana desničarski "Vašington tajms" pozdravio je "narod koji je ustao protiv vlasti". Bilo da je reč o Albaniji 1997. godine, Srbiji 2000, Gruziji u novembru prošle godine ili o današnjoj Ukrajini, naši mediji redovno pričaju istu bajku o mladim demonstrantima koji - samim svojim prisustvom na rok-koncertu koji se održava na centralnom gradskom trgu - uspevaju da obore autoritarni režim. Dva miliona antiratnih demonstranata može da prođe ulicama Londona i da bude potpuno politički ignorisano, ali se zato nekoliko desetina hiljada ljudi u centru Kijeva smesta proglašava "narodom", dok se ukrajinska policija, sudovi i vladine institucije s lakoćom dezavuišu kao instrumenti opresije. Zapadna mašta je do te mere zaokupljena zapadnjačkom mitologijom narodne revolucije da smo postali opasno tolerantni prema golim okom vidljivim dvostrukim standardima u izveštavanju. U Kijevu su održavani masovni mitinzi podrške premijeru Viktoru Janukoviču, ali oni nisu stigli na naše TV ekrane: ako je neko uopšte priznao da je takvih mitinga bilo, odmah bi s nipodaštavanjem naglasio da su Janukovičeve pristalice "dovožene autobusima". Mitinzi podrške Viktoru Juščenku odvijaju se pod laserskim svetlima, uz plazma-ekrane, ultramoderne zvučne sisteme, rok-koncerte, šatore spremne za kampovanje i ogromne količine narandžaste odeće: ipak, mi se s radošću zavaravamo da su oni sasvim spontani.
Saopštava nam se da izlalznost od 96 posto u Donjecku, rodnom gradu Viktora Janukoviča, predtavlja rečit dokaz izborne krađe. Istovremeno, izlasnost od preko 80 posto u oblastima koje podržavaju Viktora Juščenka nikako nije dokaz izborne krađe. Isto tako, niko ne obraća pažnju na činjenicu da je Juščenko dostigao izlaznost od preko 90 posto u tri "svoja" regiona, a Janukovič u dva. Janukovičev konačni rezultat iznosio je 54 posto dobijenih glasova; u isto vreme, predsednik Gruzije Mihail Saakašvili koji uživa nepodeljenu podršku Zapada, zvanično je dobio 96,24 posto na januarskim izborima u toj zemlji. Posmatrači koji sada osuđuju ukrajinske izbore kao lažirane, pozdravili su Saakašvilijev rezultat u Gruziji, tvrdeći da je reč o izborima koji su "zemlju približili zadovoljavanju međunarodnih standarda".
Oči su zatvorene i pred posterima koje je "prodemokratska" organizacija Pora izlepila po celoj Ukrajini; slika čizme koja gazi bubu valjda pruža alegorični prikaz onoga što Pora želi da učini svojim protivnicima. Ovakva dehumanizacija protivnika ima dobro poznate prethodnike i uzore, ne samo u Ukrajini u vreme nacističke okupacije kada je vođen "preventivni" rat protiv crvene kuge iz Moskve - ipak, niko nije našao za shodno da prokomentariše ove plakate. Organizacija Pora i dalje se predstavlja kao nevina grupa studenata koji se lepo zabavljaju uprkos činjenici da je tu organizaciju, baš kao i sestrinske organizacije u Srbiji i Gruziji Otpor i Kmaru, osnovao i finansira Vašington.
To još nije najstrašnije; ima i goreg. U gomili Juščenkovih pristalica na Kijevskom trgu posle prve izborne runde, sreo sam dvojicu pripadnika neonacističke partije Una-Unso, čiji je simbol kukasti krst. Oni očigledno nisu imali nikakvih nedoumica niti nelagodnosti u vezi sa ideološkom suštinom svoje partije, možda i zato što su Juščenko i njegovi saveznici prošle godine ustali u odbranu lista Socijalističke partije "Silski visti" koji je objavio antisemitski tekst u kome se između ostalog tvrdilo da su Jevreji izvršili invaziju na Ukrajinu zajedno sa Vermahtom 1941. godine. Juščenkov saveznik Aleksandar Moroz izgovorio je 19. septembra ove godine sledeće reči: "Branio sam 'Silski visti' i braniću ih i dalje. Mislim da tvrdnja o 400.000 Jevreja u SS divizijama nije tačna, ali nisam u situaciji da znam sve podatke." juščenko, Moroz i njihova oligarhijska saveznica Julija Timošenko istovremeno su proglasili sudski nalog za zatvaranje lista "Silski visti", za dokaz vladine težnje da uguši medije. U bilo kojoj drugoj zemlji takva podrška antisemitima delovala bi šokantno; u ovom slučaju naši mediji to čak nisu ni pomenuli.
Ova naša sklonost da sopstvene političke maštarije pripisujemo zemljama, kao što je Ukrajina, o kojima nemamo ni najmanjeg pojma i da Zapad predstavimo kao vilo iz bajke koja čarobnim štapićem donosi spas, nije samo pokušaj da operemo vlastitu savest, nečistu zbog političkih promašaja; zbog te spremnosti ostajemo slepi pred realnošću kontinuiranog i grubog mešanja Zapada u demokratsku politiku drugih zemalja.
Džon Lohland
(The Guardian)