Okupatori napuštenih zgrada

Kako je zauzeta napuštena ruinirana zgrada u strogom centru Beograda i pretvorena u bazu novog subverzivnog pokreta koji se širi gradom.

U ovoj komuni ne vladaju zakoni novca, hijerarhije, intriga i oportunizma. Ipak, u antiglobalistički, antiimperijalistički toalet morate ući oprezno. Kao kad gazite po minskom polju. Nećete, dodušem odleteti kod Bika Koji Sedi, u večna lovišta, ali molićete se da se izvučete odatle što pre.
Mladić dvadeetak godina, sa ilegalnim nadimkom Doktor Gradec i ne očekuje da objekat, koji je okupirao letos, dobije sanitarnu dozvolu. Pije "smederevku" iz litarske flaše, koju je uvio u šareni poster. Za njega, poklonika Zorana Ćirića, velikog pisva s južne pruge koji je stvorio famu o Nišvilu, litar belog od 58 dinara, plus kaucija za flašu 27, vrednija je od "čivasa".

Napolju kroz beogradsku maglu, koju kao da ispušta strašni Džon Karpenter, u nekom starom hororu, nazire se sablasna svetlost farova.

Pola časa je do ponoći.

"Neradom protiv poretka", jedna je od parola na ulazu u jedini sprski skvot u ulici Kralja Milutina 18.

"Lupi nogom u vrata i unesi stvari. Tako ćeš osetiti milinu tek stvorenog doma". Ovo su neki od postulata skvotera, okupatora napuštenih zgrada, boraca protiv imperijalizma, globalizma, novog svetskog poretka i ostalih pošasti savremenog sveta.

"Letos smo upali, provalili da je ovde prazno. Ovo je bio pisoar za likove iz DžKC-a, kafića preko puta. Izbacili smo đubre i šut. Početkom oktobra svečano smo otvorili ovo slavno zdanje", kaže nezvanični Pi-Ar skvoterskog pokreta, krupni dečko Gradec, dok njegovi poklonici - tridesetak momaka i devojaka tipičnog andergraund imidža polako tonu u praznično raspoloženje, uz hard-kor muziku i hip-hop.

Nabudžene stvari pronađene su ko zna gde, na smetlišrima, deponijama. Nešto su doneli dobrotvori. Ovde sve funkcioniše na principu donacija: stari šporet na drva, skvoterski odgovor na mikrotalasnu, uz longplejke iz sedamdesetih koje ne očitava nijedan gramofon, zakačene za zid. Parole: "Opušteni-otpušteni", "Privatizacija-proleterizacija", "Za Srbiju bez fašizma" lelulaju na promaji, dok šušti najlon koji izigrava pregradna vrata između kuhinje i dnevne sobe.

Skvotirannje je zauzimanje nezauzetog prostora ili zgrade, obično napuštene, a bez formalne dozvole vlasnika, kaže Gradec. Alternativnoj grupi koja tako razmišlja o rešavanju problema "krova nad glavom" to je samo jedan od elemenata životne filozofije i smatraju ga prirodnim pravom. Njeni pripadnici zauzetu zgradu nazivaju "skvot", a u njoj žive u nekoj vrsti kolektivnog života ili se iskazuju u nekoj od kreativnih delatnosti.

Srpski rečeno, skvot je bespravno useljenje. S obzirom na broj podstanara u Srbiji, bolje je da skvoteri osnuju stranku: ne samo da bi prošli cenzus. već bi postali značajan faktor u formiranju vlade. A onda bi tek mogli da upadaju u "gajbe", sasvim legalno. Zamislite samo da vojni beskućnici analiziraju skvotersku ideologiju?

Početak osamdesetih prošlog veka predstavljao je zlatno doba skvotiranja.

Doktor Hoze del Vutros, student iz Novog Pazara je alterglobalista. "Ovo nisu anarhističke ćelije, već skrovište za one koji sanjaju život bez rada". Kako li Pazarac zarađuje za dom? "Neka mi roditelji dugo požive", odgovara on.

Nema previše skvotera u Beogradu. Ovo je, inače, treći pokušaj skvotiranja u Beogradu. Dva su propala. Prvi je bio u Dobračinoj, ali nije izdržao invaziju divljih narkomana. Njegov osnivač, Rebel Maus, razočaran, obilazi evropske skvotove. Drugi je zauzet kod Brankovog mosta, ali je ubrzo napušten.

Gradec tvrdi da on i prijatelji, pobunjenici protiv imperijalizma, nisu klasični skvoteri. Ovo je zapravo KUDRUC - Kulturni i društveni centar. Svet je za skvotere prilično jednostavno mesto: živiš kako se snađeš - pre svega od raznih donacija.

"Najslađa je lova od stranih organizacija. Oni se lože na alternativne pokrete, a mi smo tu da pokupimo pomoć. I uživamo u neradu."

Da li su ovi pobunjenici protiv establišmenta i robno-novčane razmene, zapravo hipici 21. veka? Možda delimično. Ako analiziramo nadimak Del Vutrosa, sklonost ka marihuani je gotovo izvesna, mada oni odlučno odbijaju bilo kakvu vezu sa narkomanijom i "duvkom". Možda su tehno, ili hip-hop-hiposi. Osim društvenog angažovanja, momci i devojke koji kriju identitet, imaju sopstvenu muzičku produkciju. Časopis "Neradnik", glas beogradske prigradske omladine, njihov je politički manifest.

Njihova baza je Fakultet političkih nauka u Beogradu. Kapetan Psihobradi, još jedan ilegalac sa FPN-a, poklonik je ideje osvajanja zgodnog stambenog prostora o kojem lokalna birokratija nema pojma. "Nismo klošari. Kad idemo na faks, uklapamo se u sistemski kalup, u teorije o političkom sistemu izvedenom do apstrakcije. Onda dolazimo u skvot i isprobavamo teorijski koncept na mikroplanu. Ovde se svakog utorka odvija trampa, razmenjuju se stvari prema potrebama. Neko uzme stare farmerke, a ostavi čips." Psihobradi je noćas inspirativan. "Sedi, deset."

Kako vide Srbiju danas ovi "neradnici"? Učmala je, zatvorena, naizgled mrtva, ali, kao da ipak pulsira - i ide ka Evropi. Tako je skenira Gradec, posle litra "smederevke" koji je nestao u njegovom želucu.

Bore se protiv posla, preziru novac, ali takva je sudbina, ponekad moraju i da zavrnu i rukave. Šljaka se baš kad je zapelo za kintu.

Gradec je komunista. Još ne može da se pomiri da srljamo ka kapitalizmu. Jedan od lidera svoterskog pokreta otpora, u crvenoj "adidas" trenerci, s frizurom Boba Marlija, najradije bi me oterao odavde. Nadimak mu je komesar. Uličnim rečnikom kazano, momak tripuje da je Če. Jedne noći je dolazila policija. Posle razgovora sa skvoterima, okrenuli su se i otišli. Nisu prekršili zakon.

Skvot u Kralja Milutina već je kultno mesto "podzemnog" Beograda. Nedavno su ovde noćila dva Čileanca i Turčin.

"U ovom ćumezu se odvija kritika religioznih dogmi, kritika tradicionalizma...", govori Psihobradi.

Preko puta skvoterske jazbine, u zgradi koja se jedva drži na temeljima, živi kolonija Roma.

• Oni su pravi skvoteri. Sve što se može naći na internetu, u subverzivnim udžbenicima, projektima nevladinih organizacija, sve su oni davno proživeli - kaže Gradec, podižući praznu flašu "smederevke" ka terasama na kojima plešu Cigani, uz neku drugu muziku.