Okončana najčudnija diktatura na svetu

Predsednik Turkmenistana Saparmurat Nijazov (66) iznenada je preminuo u sredu uveče. Svi državni mediji (drugi i ne postoje) pod oznakom hitno preneli su vest o smrti doživotnog predsednika koji je preminuo od posledica srčanog udara.

Nijazov je 21 godinu bio na čelu Turkmenistana, pustinjske centralnoazijske zemlje sa pet miliona stanovnika i bogatim nalazištima gasa.

Tokom vladavine Nijazov je u Turkmenistanu izgradio jedinstven kult ličnosti na kojem bi mogli da mu pozavide i najpoznatiji svetski diktatori. Takođe je bio poznat i kao veliki ekscentrik, a veruje se da je ostavio dve milijarde dolara na računima u inostranstvu. Po dolasku na vlast, ukinuo je opoziciju, proterao disidente i proglasio se za doživotnog predsednika nazvavši sebe Turkembaši, ocem svih Turkmena.

Mesec januar je imenovao po sebi, a april po svojoj majci. Zabranio je baletske predstave, cirkus, nošenje zlatnih zuba i slušanje muzike u automobilu. Po njemu su nazvani i jedna planeta, krater na Mesecu, planinski vrh, na desetine ulica, farmi, brodova, rasa konja, najduži kanal na svetu i desetine dece.

Ogromni posteri Nijazova, sa frizurom u stilu Elvisa Prislija, ukrašavaju desetine ulica širom zemlje, aerodrom u prestonici Ašgabatu, njegove slike mogu se naći na ambalažama raznih vrsta pića (votke, konjaka i čaja) i hrane. Njegovi slogani ispisani su svuda, poput grafita na zidovima zgrada zapadnih zemalja.

„Predsednik Nijazov je uticao na sve sfere života u Turkmenistanu. Ono što je on pričao po pitanju bilo čega, od politike, preko kulture do nauke, bilo je zakon. Njegova smrt će biti veliki psihološki udarac za naciju. Čitava jedna generacija je odrasla pod njegovom vlašću i ovi mladi ljudi ne znaju da postoji drugačiji život“, kaže Majkl Hal, direktor Međunarodne krizne grupe za Aziju.

Prestonicu Ašgabat, koja se poput mini Dubaija uzdiže usred pustinje, ukrašava zlatna statua Nijazova, koja se rotira kako bi lice predsednika uvek obasjavali zraci sunca. Širom zemlje je postavljeno na hiljade njegovih statua.

Jednom prilikom Nijazov se osvrnuo na kult svoje ličnosti u zemlji:

„Lično sam protiv toga da viđam svoje slike i statue na ulicama, ali to je ono što narod želi.“ Kada je Nijazov na insistiranje doktora prestao da puši 1997, naredio je da isto moraju da učine i svi ministri u vladi i zabranio je pušenje na javnim mestima.

Imao je običaj da strane državnike dočekuje na konju. Zlatno prstenje i šnale za kravate ukrašene dijamantima bili su Nijazvoljev zaštitni znak.

Knjiga koju je Nijazov napisao - „Ruhnama“ ili „Knjiga duše“ - mešavina je istorijskog gradiva i duhovnog vodiča i obavezno je gradivo u školama. Izgradnja memorijalnog kompleksa u spomen na njegovu majku koštala je više od sto miliona dolara.

Nijazov je rođen 19. februara 1940. u siromašnoj radničkoj porodici. Otac mu je poginuo u Drugom svetskom ratu, a majka u razornom zemljotresu koji je prestonicu pogodio 1948. Nijazov je odrastao u sirotištu. Radio je u cementari i 1962. priključio se Komunističkoj partiji Turkmenistana, na čije čelo dolazi ukazom Mihaila Gorbačova 1985. Od tada je Nijazov neprikosnoveni vladar zemlje.
U izboru britanskog magazina „Nju stejtsmen“ Nijazov je nedavno izabran za trećeg najgoreg diktatora na svetu (prvo mesto je rezervisano za Kim Džong Ila iz Severne Koreje).

Prema zakonu, predsednika u slučaju smrti menja šef parlamenta, međutim, Nijazov je istovremeno obavljao i ovu funkciju.

Njegov naslednik će biti izabran 26. decembra, a do tada će funkciju predsednika obavljati Kurbanguli Berdjmuhamedov, zamenik premijera. Saparmurat Nijazov će biti sahranjen 24. decembra u gradu Kipčaku.

A. Petrović

Suludi zakoni Nijazova

mart 2004. - Naredio otpuštanje 15.000 zdravstvenih radnika

april 2004. - Naredio da mladi ljudi ne nose zlatne zube, savetovao im da žvaću kosti kako bi sačuvali zube

februar 2005. - Naredio zatvaranje svih bolnica i biblioteka van prestonice, jer „stanovnici sela ionako ne čitaju“

decembar 2005. - Zabranio video igrice

januar 2006. - Zabranio isplatu penzija trećini penzionera. Istovremeno je naredio da penzioneri vrate državi novac koji su primili poslednje dve godine. Rezultat toga je smrt velikog broja starih

septembar 2006. - Profesori dobili zadatak da napišu minimum jedan pohvalan tekst u novinama o predsedniku, u suprotnom će biti otpušteni

Nastavak politike

Turkmenistan će nastaviti politiku doživotnog predsednika Saparmurata Nijazova, saopštila je Vlada.

„Ranije utvrđena unutrašnja i spoljna politika biće nastavljena“, navodi se u saopštenju koje je prenela državna televizija. U tekstu se dodaje da će ova centralnoazijska država poštovati svoje međunarodne obaveze i bilateralne sporazume.

Preminuo doživotni predsednik Turkmenistana kontroverzni Saparmurat Nijazov

Turkmenbaši ostao bez naslednika

Vlada je saopštila da će Turkmenistan nastaviti Nijazovljevu unutrašnju i spoljnu politiku

Doživotni predsednik Turkmenistana kontroverzni Saparmurat Nijazov preminuo je juče posle 21-godišnje vladavine čeličnom pesnicom, tokom koje se obračunao sa svim disidentima i napravio od svoje centralnoazijske zemlje jednu od najizolovanijih u svetu, javlja Rojters.

Državna TV saopštila je da je Nijazov (66) preminuo tokom pretprošle noći kad mu je srce stalo, a sahrana je zakazana za prekosutra. Nijazov nije imenovao svog naslednika i sad se strahuje od krize vlasti u toj petoj po zalihama prirodnog gasa zemlji u svetu. Vlada je saopštila da će Turkmenistan nastaviti Nijazovljevu unutrašnju i spoljnu politiku i da će ispoštovati svoje međunarodne obaveze i bilateralne sporazume.

Saparmurat Nijazov rođen je 1940. u siromašnoj radničkoj porodici. Otac mu je poginuo u Drugom svetskom ratu, a u zemljotresu 1948. izgubio je ostale članove porodice. Odrastao je kao siroče. Turkmenistanom od 1985, a zapadne organizacije za zaštitu ljudskih prava često su kritikovale zemlju zbog kršenja osnovnih ljudskih prava i primene mučenja. Negovao je snažan kult vođe nacije, nikada nije želeo da organizuje izbore, a sebe je proglasio za turkmenbašija, odnosno za lidera svih Turkmena.

Turkmenija je zemlja sa oko 4,5 miliona stanovnika, koja se izdvojila iz Sovjetskog Saveza 1991. i počela sama da vlada svojim prirodnim bogatstvima. Beta je prošle godine objavila izveštaj svog reportera, jednog od retkih koji su posetili Turkmenistan, u kojem se navodi da stanovnici te zemlje ne plaćaju porez, imaju besplatnu struju, plin i vodu, a u glavnom gradu Aškabadu nove stanove od preko stotinu kvadratnih metara kupuju jeftino na kredit od 15 godina bez kamata. Uslov je da ste rođeni u njemu i da to dokažete. Doseljavanja sa sela nema, a na selu od poljoprivrede živi skoro polovina stanovništva.

Prosečna primanja Turkmena iznose oko stotinu dolara, ali ako se prethodnim pogodnostima doda i jeftina hrana, to je više nego dovoljno za normalan život - osim ako vas policajac ne uhvati da pušite na ulici ili drugom javnom mestu i odreže vam kaznu od pedeset dolara, naveo je reporter Bete. Beskrajno čistim ulicama prolaze evropski obučeni muškarci i žene, kojih je ovde više zaposlenih u državnim službama nego muškaraca. U državnoj službi su i brojne žene, koje metlama i krpama čiste ulice i trgove i brižno glancaju mermerne ploče i spomenike. Sa pročelja velelepnih zgrada gleda lik sa ogromnih postera - predsednik Turkmenije Saparmurat Nijazov Turkmenbaši.

Turkmenbaši vlada Turkmenijom u skladu sa svojom knjigom Ruhname, neke vrste uputa za lični i društveni život, ali i činjenicom da lično raspolaže svim državnim novcem, izveštava Beta. Ruhnama se čita svako veče na državnoj, druge televizije i ne postoje. Ne postoje ni druge partije izuzev vladajuće, niti nevladine organizacije, a politički protivnici čame u zatvorima ili su prebegli u inostranstvo.

Turkmenbaši vlada kroz mešavinu staljinističkog i kimilsungovskog metoda, začinjenog kupovinom socijalnog mira. Nijazov je Aškabad, nekada tipični srednjoazijski grad, u samo pet-šest godina pretvorio u grad kojeg se ne bi postidela nijedna evropska prestonica. Međutim, cena za to je život u duhovnom gulagu, kojem je Aškabad postao najbolji spomenik - doživotnom predsedniku, zaključuje Beta.

Ekscentrični diktator

Zbog njegovog specifičnog načina rukovođenja zemljom i nacijom, britanski tabloid Miror uvrstio je Saparmurata Nijazova pre dve godine na listu najgorih živih diktatora na svetu. Nijazov se našao na sedmom mestu uz opasku da je jedan od najekscentričnijih diktatora. Nije ni čudo: mesec januar nazvao je po sebi, a april po svojoj majci. Zabranio je balet, zlatne zube i reprodukciju snimane muzike. Planeti iz sazvežđa Taurus, jednom krateru na Mesecu i planinskom vrhu takođe je dao svoje ime. Relativno nedavno uveo je praznik dinja. Nijazovljeva pozlaćena statua u glavnom gradu Aškabatu rotira se tokom dana i prati Sunce, a njegovi portreti i slogani mogu se videti svuda.

Pripremila V. Popović