Od zatvora do muzeja
Grafitaši, rodonačelnici jednog od najoriginalnijih umetničkih pokreta
Grafiti jednostavno nemaju nameru da nestanu sa gradskih ulica. Od eksplozije prvih grafita u njujorškom metrou 1976, ovaj žanr je postao dominantni "street-art" žanr, inspirišući milione klinaca širom sveta da "unakaze" lokalne fasade i provedu koju noć u zatvoru. U unutrašnjosti Srbije, lokalne grafitaše su čak terali da četkicama za zube brišu svoje radove sa zidova, za primer svim "huliganima kojima bi ovakva gadost pala na pamet". "Grafiti jesu umetnost", kaže Li, jedan od ključnih protagonista originalne grafiti revolucije. "A ako je umetnost zločin, onda neka Bog pomogne ljudskoj rasi." Najveći grafit do sada je uradio Toksik 183 na losanđeloskom keju. Grafit je dugačak tačno 60 metara. Toksik 183 je ovo remek-delo radio punih godinu dana, i to na keju koji se nalazi pod uglom od 45 stepeni, tako da je totalno upropastio svoje nožne članke. Poslat je na rekonstruktivnu hirurgiju, ali i dalje ne može da hoda bez proteza. Šta sve ljudi neće uraditi za umetnost.
A u Beogradu? Rafinerija "Jugopetrola" kod Ade Ciganlije dozvoljava grafitašima da uredno zasipaju svojim kreacijama ogradu postrojenja i niko ih ne dira. Situacija je malo drukčija u Karađorđevoj, najružnijoj beogradskoj ulici, gde grafitaše jure organi reda i mira. "Nije najgora stvar prespavati u zatvoru", kaže Damjan 79, jedan od najpopularnijih BG grafitaša.
"Kada nas uhvate, policijci nam konfiskuju kapice za sprejeve, a bez njih je nemoguće kontrolisati debljinu linije spreja i onda si propao kao umetnik. Ove kapice se mogu nabaviti jedino u Italiji ili na crno i koštaju đavo i po".
Neupućeni smatraju da je grafiti umetnost koja uopšte ne evoluira, ali već je toliko stilova promenjeno u ovom izrazu da bi već bio red da se pojavi nova studija grafita u 90-im, gde je figura lagano potisnula kubo-futuristička slova.
Jedan od superstarova druge generacije grafita je Tvist, umetnik iz San Franciska čija su specijalnost "cureći ljudi", budući da dozvoljava da se boja slobodno cedi niz zidove. Je li Tvist grafiti izdanje Džeksona Poloka? Tvist je čak i jedan od prvih umetnika druge generacije čiji su se radovi pojavili i u američkim muzejima. Za razliku od porethodnika, Tvist nije želeo da radi grafite na slikarskom platnu, već direktno na fasadama muzeja.
Do juče smatrani bezobzirnim vandalima, grafitaši, su postali svetske zvezde i rodonačelnici jednog od najoriginalnijih i najvitalnijih umetničkih pokreta.
S. Đ. M.