O brdima skrivenim pod tepihom

Šok koridor" je TV emisija koja ne postoji u istraživanjima gledanosti. Emituje se suviše kasno - četvrtkom u jedan posle ponoći, na Art kanalu. "Šok koridor" je autorska emisija dva filmska fanatika - Aleksandra Radivojevića i Nenada Bekvalca, čiji je cilj da gledaoce, u toku dva sata šokiraju, koliko je to danas u Srbiji moguće, scenama raznih "tabu tema": eksplicitnog nasilja, seksa i dr. Između inserata, sa gostima se komentariše viđeno na ekranu, a grozote sa ekrana često posluže kao inspiracija da se "pljucne" po srpskoj kulturnoj i društvenoj realnosti. Autori provokativne emisije "Šok koridor" govore za Glas

Ovde imamo jednu vrstu tog filmskog "mejnstrima", glavnog toka, koji čine ljudi koji su se odavno ubuđali

"Zabavni program" - najtvrđi porno

Kad gledate bilo koju od tih bolesnih emisija na Pinku, i te voditelje, atmosfera je takva da sve vreme čekate da sa strane uleti kurčina. Najreprezentativniji primer toga je emisija "Magazin in" koju vodi Sanja Marinković. Nema psovanja, ne daj bože da neko kaže nešto prosto, a atmosfera je, u stvari, takva da stalno očekuješ da ulete neki porno-glumci i da krenu opšte orgije u studiju. Kao pornografska seljačka Opra - komentariše Aleksandar Radivojević.

Puštate retke i nepoznate filmove... Odakle Vam sav taj materijal?
Nenad: Ima nas dosta koji već duže vreme skupljamo ovakve filmove, neki i dvadeset godina. Tražimo, pronalazimo, razmenjujemo se... Tako se dolazi do lepe kolekcije kao što je naša.

Koliko je interesovanje za ovakve filmove kod nas?
Aleksandar: Naša emisija upravo pokazuje da je interesovanje veliko. Dnevne novine su, vidimo, postale tabloidna Politika. Upravo te crne hronike u Kuriru prava su slika onoga u čemu svi danas živimo. Mi smo tu samo da ponudimo pravu sliku slobodne kinematografije, odnosno kako bi ona trebalo da izgleda u Srbiji. I to ljudi prepoznaju.

Kako to, prema Vašem mišljenju, izgleda prava realnost današnje Srbije?
Aleksandar: S jedne strane su sve te nasmejane face sa raznih televizija koje se ponašaju kao da živimo u normalnoj zemlji: "ha, ha, ha, super ti je novi ce-de, gde ste depilaciju uradili, solarijum, sjajno, lepota i zdravlje...". Čista pornografija. S druge strane, postoji užasno mnogo nasilja. I tu se zatvara krug: pornografija i nasilje. Upravo se time i bavimo u "Koridoru".

I šta je paradigma kraha, sloma i haosa o kojem govorite?
Aleksandar: Mogli bi to da budu Nebojša Bakarec i Boško Jakovljević. Prvi je istetovirao anđele, iako nije religiozan, pripada pravoslavno određenoj stranci i piše najgoru poeziju na svetu. Boško, s druge strane, sav vrca od satanske sperme, sve vreme trlja ruke, nešto se krevelji... Imamo taj krah u kome u isti studio mogu da stave Branu Crnčevića, Matiju Bećkovića i Jelenu Karleušu i kao svi su u istoj ravni, kao estrada, "sjajno"...

I estrada u gostima

Šta spremate za novu sezonu?
Plan je da, osim naših drugova intelektualaca koji, eto, sede sa nama i pričaju, ubuduće pozivamo i što više pravih estradnih ličnosti - najavljuje Radivojević i odmah konkretizuje: - Jurimo Seku Aleksić, na primer. Mislim da bi to i za nju bilo jedno sasvim drugačije i dobro iskustvo. Konačno bi doživela da je neko u emisiji tretira kao inteligentnu osobu, kakva verovatno i jeste, a ne kao upakovani proizvod.

Kako na Vašu emisiju reaguje kritika?
Nenad: Aleksandar Žikić nas je, posle prve sezone, proglasio najboljom emisijom na televiziji u Srbiji, a vidim da nas u poslednje vreme po novinama svrstavaju u grupu tri kultne emisije, zajedno sa Timofejevim i "Ovde vas još nisam pipala".

Kako Vam prija poređenje sa takvim "gigantima"?
Aleksandar: U odnosu na to, mi smo na drugoj planeti. Mi smo perverzni srpski tok-šou. Naša koncepcija je u suštini relaksirana da bi, na kraju, bila što prirodnija. A bavimo se s takvim temama koje niko, pa ni Mira Bobić, "ne pipa". To je ono čuveno "ah, nećemo o tome da pričamo". Mi mislimo da baš o "tome" treba da se priča...

Pošto ste neizlečivo "zaraženi" filmom, bilo bi zanimljivo čuti u čemu vidite "slamku spasa" za domaći film.
Nenad: Pre nekoliko meseci mi smo počeli da puštamo kratke filmove iz domaće produkcije. Sve su to mladi autori - neki sa Akademije, neki treba da upišu Akademiju, neki je, možda, nikada neće ni upisati - koji sami, maltene samo od svojih para, prave filmove. Jeste da su to filmovi kratkog metra, ali su nastali nezavisno od filmskog centra i bilo koje druge institucije, a mogu ravnopravno da se prikazuju na nekom nezavisnom festivalu...

Koliko je para potrebno da bi se napravio kvalitetan film kratkog metra?
Aleksandar: Kada je autorska imaginacija jaka, budžet ne mora da bude presudan. Ako autor ima mozak i talenat, moguće je i sa vrlo malo para kreirati originalan stil. Kod nas to, nažalost, nije čest slučaj. Ovde postoji neka vrsta filmskog "mejnstrima", glavnog toka, koji je čine ljudi koji su se odavno ubuđali. Stvarnost nam je takva da pruža obilje materijala, ali se to stalno gura pod tepih, da se ne bi videlo. I tako se pod tepihom nataložilo ogromno brdo govana. Sada to jednostavno treba lopatama izbacivatiÖi od toga praviti filmove.

Nenad: Upravo je to i ideja "Šok koridora" - prikazati sve te "skandalozne" filmove bez cenzure. Uz to, volimo da se igramo sa "političkom korektnošću" koja zapravo upropašćuje umetnost.

Ko je autor najopasniji po umetnost u srpskom filmu?
Aleksandar: Svi oni deluju kao jedna razarajuća grupa koja parazitira na nesreći koju eksploatišu na politički korektan način. Znači, stvari se ne pokazuju do kraja, već se sve to lepo upakuje za neke, uglavnom minorne, programe stranih festivala. Pri tom se to radi na prevaziđeno romantičan način, tako da na kraju postaje smešno.

Igor Ćuzović

http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2005/07/24/srpski/K05072301.shtml