Nove grudi za bolji život
Nekada su roditelji ćerkama za miraz poklanjali kombinovane sobe, lustere i servise za ručavanje – danas se u svetlu budućnost devojaka ulaže preko veštačkih grudi ili silikonskih usana. U stvari, na simboličkom planu radi se o nekoj vrsti savremene inicijacije, koja dokazuje da je status žene vraćen unazad
Jedan od najboljih pokazatelja ozbiljnih, dalekosežnih, a za neke i humorističkih promena u sferi savremene kulture i univerzalnog tržišta znakova, nalazi se u fenomenu poklona, to jest u onoj oblasti komunikacije koja manje ili više neuspešno izmiče standardima kulture orijentisane na razmenu.
Jer, pokloni su oduvek više govorili o darodavcu nego o afinitetima onoga kome je poklon namenjen. Interpretirani kao model izjavljivanja zahvalnosti, ljubavi, privrženosti ili, pak, traženja oproštaja (što, da izvinite, najbolje znaju neverni muževi), darovani i sa razlogom, ali i bez njega, pokloni su i pored krajnje ličnih ili originalnih ideja kojima se pribegava u njihovom izboru, ipak podlegali uticajima mode. Otuda se može reći da moda u fenomenu poklanjanja možda na najslikovitiji način ocrtava obrise svake kulture.
Savremena medijska kultura u potpunosti apsorbovana fantazmom „izložljivosti“, sve to bavljenje sobom za račun pogleda drugih, a potpomognuta ideologijom opsesivnog bavljenja telom, iznedrila je jedan od najparadoksalnijih poklona, kojim roditelji čašćavaju svoje ćerke za punoletstvo.
Ako su do pre desetak godina roditelji poklanjali svojim mezimicama kurseve jezika u inostranstvu, vaučere za školu vožnje, polovne automobile, ili karte za Inter-rail kako bi na opušten i istovremeo avanturistički način otkrije Evropu, danas im poklanjaju plastične operacije kojima će uvećati grudi ili naduvati usta i zadnjice!
U ovom univerzalnom fenomenu uvećavanja, u svojevrsnom telesnom recikliranju, u koje savremeni roditelji investiraju i brigu i novac, sadržano je nekoliko značajnih fenomena. Najpre, u pitanju je neopaganizam kojim se u formi pomenute hirurške intervencije izvodi novi model dramatične inicijacije. Kao što je sakaćenje žena u mnogim drevnim kulturama predstavljalo vid ritualnog uključivanja devojaka u život odraslih članova zajednice, tako je i moderno uvođenje estetskih proteza samo sofisticirana forma iste prakse.
S druge strane, međutim, pomenuta praksa nedvosmisleno govori u prilog tezi da su današnji roditelji adolescentkinja standardni pojam miraza, koji je, paradoksalno, omogućavao ženi makar samo korak ka ekonomskoj emancipaciji, zamenili implantima, kao zalogom isplative investicije. Namenjeni dobroj prodaji na tržištu znakova erotike, implanti o kojima je reč ne učestvuju u procesu emancipovanja, već, naprotiv, predstavljaju regresivni model ponovnog vraćanja žene u status robe, koju, u zavisnosti od trendova, razmenjuju muškarci.