Nešto novo u ruskim izlozima Peljmeni, „staljinski nežni“

Ako vam u nekom od moskovskih restorana ovih dana ponude peljmene pod nazivom „staljinski nežni“ nemojte da budete iznenađeni. Reč je o tradicionalnom ruskom jelu (tačnije, prilogu uz jelo) sačinjenom od testa u koje su upakovani razni dodaci - sir, meso, pečurke, voće... - već prema želji konzumenta. Ipak, na fabričkim pakovanjima ovog ukusnog dodatka nikada ranije nisu stajali ime i slika pokojnog sovjetskog lidera Josifa Visarionoviča Staljina. Takva je bila politička konjunktura. A ni marketing nije bio ono što je danas. Ali, vremena se menjaju, i savremene generacije imaju priliku da se sa likom čoveka koji je od 1922. do 1953. gvozdenom rukom vladao prvom zemljom svetskog socijalizma upoznaju na sasvim neuobičajen način - tokom obroka. Naime, sa jarkocrvenih pakovanja peljmena (svežih ili smrznutih, svejedno) koji stižu iz zaseoka Užovka u Nižnjenovgorodskoj oblasti, na gladne duše se smeši - generalisimusov lik.

Šalu na stranu, Staljin je ponovo među Rusima. Priče o njemu i podsećanje na vreme kada se Sovjetski Savez uzdizao u jednu od najmoćnijih država na našoj planeti, sve su prisutnije u ruskoj svakodnevici. Sve, od najviših državničkih dometa do najtežih zlodela čoveka koji je zaostalu seljačku zemlju pretvorio u industrijsku velesilu, podleže preispitivanju. Nedavna 55-godišnjica njegove smrti ponovo je pokrenula priče o tome čime je ovaj čovek zadužio svoju generaciju, a šta je u amanet ostavio njenim naslednicima. Kako u otadžbini, tako i u svetu uopšte.

Lik „vođe i učitelja“ u Rusiji se sve više mitologizuje, mladi mu se dive, stari ga se sa setom sećaju, tvrde sociolozi. Mnogo je onih koji traže da mu se ponovo dižu spomenici, ulicama daje njegovo ime... I država na svoj način prati ovaj trend: u najnovijim udžbenicima istorije koje preporučuje Ministarstvo obrazovanja, uz ime Staljina stoje i odrednice kao što su - „heroj“, ili, „najuspešniji lider SSSR-a“.

Kako pokazuju rezultati raznih istraživanja javnog mnjenja, na Staljina i danas sa simpatijama gleda dve trećine Rusa starijih od 60 godina. Znači onih koji su bili svedoci njegove ere. Slično, međutim, misli i polovina ruske mladeži. „Kakve god greške da mu se pripisuju, najvažnije je to što je pod njegovim rukovodstvom ruski narod iz Velikog otadžbinskog rata (Drugog svetskog) izašao kao pobednik“, misli 36 odsto onih koji u Staljinovo doba još nisu bili ni rođeni. „Samo je autoritaran vladar mogao da obezbedi poredak u državi u uslovima klasne borbe i stalne opasnosti izvana“, smatra petina ispitanih, dok 6 odsto njih ide i korak dalje i misli da Rusija ne bi ni mogla da opstane bez vladara Staljinovog tipa.

Povratak Rusa liku i delu „vođe i učitelja“ nije slučajan. To je, prema mišljenju sociologa, sasvim logična reakcija na godine poniženja koje je najveća zemlja na planeti doživljavala u periodu perestrojke, sloma SSSR-a i osmogodišnje vladavine prvog predsednika Borisa Jeljcina. Podsetimo, kada je pre osam godina došao na vlast još uvek aktuelni ruski predsednik Vladimir Putin i sam je nedvosmisleno stavio do znanja da se ne stidi epohe svojih roditelja, i da će učiniti sve što je u njegovoj moći da povrati nekadašnju moć otadžbine. Obećanje je, između ostalog, održao i time što je u upotrebu vratio mnoga vojna obeležja kao i državnu himnu iz sovjetskih vremena.

Gruzijac na čelu SSSR

Konzumiranje peljmena „staljinski nežni“ sigurno nije isto što i osećaj pri izvođenju himne, ali njihov naziv definitivno jeste pokazatelj atmosfere u kojoj se Rusija vraća svojim imperijalnim korenima - bilo carskim, bilo sovjetskim. A što se tiče samog Josifa Visarionoviča, on i nije bio Rus, već Gruzijac. Ali ko o tome još vodi računa.

**