Nema odgovornih za lekarske greške

Devojka koja je preminula posle operacije čukljeva u privatnoj klinici „Decedra”, dečak koji je umro posle operacije krajnika, jednomesečna beba koja je umrla od sepse... Najčešće lekarske greške zbog kojih pacijent može da izgubi glavu su nepridržavanje postupaka i pravila profesije o lečenju, nesmotrenost i nemarnost (na primer, ostavljanje gaze u telu pacijenta), nepridržavanje humanih načela...

Međutim, da je u Srbiji utvrđivanje lekarske greške i odšteta pacijentima Sizifov posao svedoče brojni slučajevi tragično preminulih pacijenata. Trogodišnja Anja Grahovac, devetnaestogodišnja Jelica Radović, koja je preminula posle operacije čukljeva u privatnoj klinici „Decedra”, dečak koji je umro posle operacije krajnika, jednomesečna beba koja je pre tri meseca umrla od sepse, za sada su samo slučajevi koji su „punili” novinske stranice. Iako su medicinske inspekcije obavile svoj posao i slučajevi predati nadležnim organima, osim podizanja pojedinačnih krivičnih prijava, epiloga ovih tragedija još nema. Da li zbog sporosti našeg sudstva ili usled teškoća pri utvrđivanju greške, zbog različitih mišljenja i pristupa ili zbog lekarske solidarnosti – mali je broj zakonski „kažnjenih” lekara. Međutim, malo je poznato u javnosti da u Srbiji nema registrovanih privatnih klinika. U registru ima samo bolnica, opštih i specijalističkih i ostalih ordinacija koje se često bave delatnostima za koje nemaju odobrenje Ministarstva zdravlja. Klinike su tercijalne ustanove u zdravstvu i da bi se otvorile neophodno je ispuniti određene zakonom propisane uslove. Najmanje 25 bolesničkih postelja, određen broj zaposlenog medicinskog osoblja, bavljenje naučnoistraživačkim radom i slično. Reklamiranje privatnih ordinacija i bolnica kao klinika je krivično delo. O svemu tome pacijenti koji se odlučuju da budu operisani u neku od privatnih ustanova, uglavnom su neinformisani.

Međutim, svaki lekar, medicinska sestra ili instrumentarka od sada ima mogućnost da se osigura od lekarske greške zbog nesavesnog ili nestručnog postupanja ili propusta u lečenju bolesnika. Ovaj novi vid osiguranja nedavno je pokrenula Kompanija „Dunav osiguranje” i do sada se od profesionalne odgovornosti lekara osiguralo 1.200 zdravstvenih radnika Kliničko-bolničkog centra „Zvezdara”, ali i stručnjaci iz Instituta za majku i dete iz Beograda, Opšte bolnice i Doma zdravlja u Zrenjaninu, KBC „Dragiša Mišović”, kao i desetak privatnih klinika. Za ovo osiguranje među našim lekarima ima dosta zainteresovanih jer lekarska greška više nije tabu tema.

G. B – D. D. K
[objavljeno: 22.06.2007.]

**
Roditelji razočarani reakcijom lekara**

Očekivali smo od Etičkog komiteta SLD da neko nešto konkretno kaže o tome šta se dešavalo za vreme operacije naše Anje i ko je odgovoran za ono što se dogodilo, kaže otac preminule devojčice

Aleksandar Grahovac, otac pokojne Anje, izrazio je juče razočaranje zbog toga što nadležne lekarske organizacije nisu izrekle svoje mišljenje o tome da li je u slučaju njegove ćerke došlo do lekarske greške.

On je objasnio da je njima tek juče dostavljen obdukcioni nalaz u kojem piše da je dete umrlo zbog otkazivanja svih organa, kao i da je u toku operacije došlo do iznenadnog nedostatka kiseonika.
 
„Prisustvovali smo jučerašnjem sastanku Etičkog komiteta SLD. Očekivali smo da će neko nešto konkretno da kaže o tome šta se dešavalo za vreme operacije naše Anje i ko je odgovoran za ono što se dogodilo. Međutim, oni nisu ništa o tome rekli, jer za njih, kako su nam saopštili, ovo je bio samo predsastanak. Tek će u narednom periodu sve ispitati i dati zaključak. Kada je reč o tome da li je Anja imala neki genetski problem, treba napomenuti da je i to ispitano i da nije imala nedostatke. Ne znam šta još treba da se desi da bi neko reagovao”, kaže Aleksandar Grahovac i dodaje da je juče sa suprugom Ivanom bio na saslušanju u SUP-u Beograd, a da je izjavu o ovom slučaju dao i dr Stanoje Glišić, anesteziolog.

Jučerašnjim odgovorima lekarskih komisija bila su nezadovoljna i mnoga udruženja pacijenata. Jasmina Lechajtner, predsednica Udruženja za zaštitu prava pacijenata „Re-akcija”, kaže da je čudno što su inspektori uvideli mnoge nepravilnosti u radu privatnih klinika koje su zatvorene, ali da se nigde ne navodi koji su to prekršaji.

– Slučajno smo saznali da je veoma komplikovana operacija katarakte kod dece, za razliku od odraslih pacijenata. Međutim, roditeljima niko nije objasnio koji su rizici te intervencije. Boca sa kiseonikom za vreme operacije male Anje nije bila ispravna, pa smo pitali ko je nadležan da to proverava i objašnjeno nam je da, osim tehničara u ustanovi, to radi i Ministarstvo zdravlja. Dakle, i Ministarstvo je na neki način za to odgovorno. Nijedna privatna klinika ne može da se bavi operacijama najmlađih, jer one zahtevaju posebnu kontrolu čitavog tima lekara. Zbog toga ih je moguće obavljati isključivo u državnim ustanovama – naglasila je naša sagovornica.

Dr Draško Karađinović, portparol Društva privatnih lekara i stomatologa Srbije, kaže da je saglasan sa stavovima privatnog sektora oko ocene da je Ministarstvo zdravlja neprimereno i selektivno reagovalo povodom tragičnog slučaja male Anje Grahovac.

– Umesto hajke na privatni sektor i proglašavanja krivca pre svake istrage i suđenja, potrebno je reći da su suštinski sistemski defekti u zdravstvenim zakonima osnovni krivci za ova dramatična dešavanja. Da bi se skrenula pažnja javnosti sa tog ključnog pitanja na koje ministarstvo nema pravi odgovor, kreira se ova medijska predstava i traži dežurni krivac, a uvek je sumnjiv privatni sektor. Nije jasno zašto se zatvara klinika kao ustanova, jer ako postoji krivac to je onda čovek, a ne zidovi i aparati. Ako idemo dosledno tom logikom, onda nema državne bolnice koja ne bi trebalo da bude zatvorena s obzirom na dešavanja u njima – istakao je Karađinović.

G. B. – D. D. K.
[objavljeno: 22.06.2007.]