Naftovod, gasovod, elektrane

Naftovod i gasovod Evropskog Koridora VIII

Evropski Koridor 8 će kada bude završen povezivati bugarsku obalu Crnog Mora u luci Varna i Mediteransku obalu u luci Durazzo (Albanija) preko Makedonije. Projekat se sastoji od autoputeva, železnica, gasovoda i naftovoda koji zajedno čine koridor. Uz finansijsku pomoć Evropske Unije i međunarodnih finansijskih institucija predsednici Albanije, Makedonije i Bugarske su se obavezali na povećanje saradnje između zemalja kako bi se ubrzala izgradnja Evropskog koridora 8. Prava na putanju su ustanovljena u sve tri zemlje. Konstrukcija Evropskog Koridora 8 će ubrzati ekonomsku saradnju i razvoj tržišta u sve tri zemlje. Naftovod će transportovati sirovu naftu iz Kaspijskog Basena na Crnom Moru do luka na Jadranskom moru kojima se mnogo lakše pristupa. Spajanje luka na Jadranskom moru (Vlore i Durres - Albanija) i Crnom moru (Bourgas i Varna - Bugarska) stvaraju se potencijali za razvoj ne samo uključenih zemalja, nego celog južnog Balkana. Ovo će omogućiti da gas postane nov značajan izvor energije u Makedoniji i Albaniji jer će ih koridor snabdevati jeftinijim gasom, ali i naftom. Takođe postojaće i direktan profit od naplate prenosa koji se za Makedoniju predviđe da bude oko 40 miliona dolara godišnje.

Ovo je naftovod i gasovod za izvoz i odabran je najdirektniji pravac. Naftovod će da služi za prenos nafte iz južne Rusije i centralne Azije na zapadna tržišta, uključujući i USA. Ruta naftovoda eliminiše moreuz Bosfor u Turskoj koji je već previše zakrčen i pretstavlja potencijalnu ekološku opasnost. Naftovod od 915 km će biti projektovan za kapacitet od 750,000 bbls na dan, a ukupna vrednost investicije je 1.3 milijarde dolara. Projekat finansira Albansko-Makedonsko-Bugarska naftna kompanija (AMBO) osnovana u USA. Potrebno je oko 3,5 godina da bi se završio naftovod.

Nova nuklearna elektrana u Bugarskoj

Zamrznuti projekat Nuklearne Elektrane Belene u Bugarskoj se nastavlja. Lokacija je u blizini grada Belene na Dunavu gde već postoji davno započeta konstrukcija i osnovna infrastruktura. Održani su uspešni tenderi za finansijske i arhitektonskoinženjerske konsultantske ugovore. Učesnici na tenderu su dva konzorcijuma, jedan između francuskog Framatome ANP i ruskog Atomstroyexport, drugi između Skoda JS (Czech R) i Westinghouse USA. Kada se konstruktor izabere, očekuje se da konstrukcija započne ne pre 2006. godine zbog dugotrajnog procesa licenciranja. Očekuje se da nova nuklearna elektrana otpočne sa radom u 2011. godini. Ovaj projekat bi omogućio Bugarskoj da ostane najveći izvoznik električne energije u regionu i nakon gašenja dva starija reaktora od po 880 MW Nuklearnoj Elektrani Kozloduy koji se očekuje 2007. godine. Planirana su dva reaktora snage od po 1000 MW, a ukupna vrednost investicije je oko 3.5 milijardi Eura. Država nastoji da zadrži 51% vlasničkog udela u nuklearnom sektoru.

Privatizacija u Rumuniji

Osnovni cilj nove rumunske vlade je privatizacija energetskog sektora. Privatizacija energetskog sektora treba da se odigra iz dva razloga: pomoćiće Rumuniji da ostvari svoj cilj priključenja Evropskoj Uniji u 2005. godini i dokazaće da Rumunija ostvarujke reforme tržišta. Obe stvari su veoma važne za investitore koji žele da uđu na rumunsko tržište. Prvi cilj vlade je da završi pregovore oko privatizacije dve distributivne kompanije: Electrica Moldova i Electrica Oltenia. Takođe, vlada namerava da stavi na prodaju i distributivnu kompaniju Electrica Muntenia Sud. ČEZ (Češka) je dobio na tenderu za privatizaciju rumunske distributivne kompanije Electrica Oltenia. Proces privatizacije podrazmeva da se u prvoj fazi može privatizovati 24.62% kompanije, a pobednik tendera može u drugoj fazi povećati svoj udeo na 51%. Čez je u prvoj fazi platio oko 45miliona Eura, a očekuje da će za većinski udeo platiti oko 150 miliona Eura.

Reforma energetskog sektora Rumunije čije je stanje pod velikim uticajem pređašnjeg komunističkog sistema predstavlja najveću prepreku u pridruživanju Evropskoj Uniji 2007. godine kao što je planirano. Vlada će početi da povećava cene električne energije od aprila ili maja ali će dati olakšice siromašnim domaćinstvima kako bi ublažila naglu promenu.
U gasnom sektoru, vlada planira da ubrza prodaju snbdevača Distrigaz Nord i Distrigaz Sud. Distrigaz Nord treba da pripadne Ruhrgas-u, Nemačkoj grani EON-a, dok Distrigaz Sud treba da dobije Gaz de France.

Privatizacija u Crnoj Gori

U Crnoj gori se u 2005. godini očekuje završetak privatizacije 65.43 % najvećeg potrošača električne energije „Kombinat aluminijuma Podgorica (KAP)“ i 67.65% kapitala Elektroprivrede Crne Gore (EPCG).

Restruktuiranje u Makedoniji

Vertikalno integrisana monopolska elektroprivreda Makedonije (ESM - Elektrostopanstvo na Makedonija) se restruktuira u dve nezavisne kompanije. Prva, potpuno nova kompanija koja će se i dalje zvati ESM, će vršiti proizvodnju, distribuciju i snabdevanje električnom energijom. Druga, kompanija će biti operator prenosnog sistema (MEPSO - Makedonski elektroprenosni sistem operator) i vršiće delatnosti vezane za upravljanje prenosnom mrežom i tržište električne energije. Prenosna mreža će ostati 100% državno vlasništvo dok će se proizvodni i distributivni sektor privatizovati.

Upravljanje zagušenjima u Jugoistočnoj Evropi

Nemačka vlada je odobrila projekat sa ciljem ustanovljenja modernih metoda za upravljanje zagušenjima (congestion management) u Jugoistočnoj Evropi. Cilj projekta je podrži “Network Access, Congestion Management and Power Flows” SETSO grupu i članove operatore prenosnog sistema u njihovim naporima da uspostave koordinisane aukcije prenosnih kapaciteta na granicama i unapređenje procesa prognoze zagušenja (Day Ahead Congestion Forecast – DACF) u regionu. Nemačka vlada će obezbediti sredstva za tehničku i softversku podršku u ovoj oblasti. Krajnji cilj je da se obezbedi nediskriminatoran pristup prenosnoj mreži, sigurnost i efikasno korišćenje postojećih prenosnih kapaciteta. (Athens Process Newsletter)

Konzorcijum za izgradnju malih hidroelektrana u Bosni i Hercegovini

U Bosni i Herzegovini se osniva konzorcijum preduzeća koji treba da radi projektovanje i izgradnju hidro elektrana male i srednje snage. Konzorcijum će uključiti i firme za proizvodnju opreme (Energoinvest), kao i firme za gradjevinske radove (Hidrogradnja). U sastavu konzorcijuma treba da bude i Ante Marković sa firmom Tehel čiji je zadatak da osigura strane investicije.

Rekord u rumunskoj nuklearnoj elektrani

Ukupni prihodi od prodaje električne energije jedine nuklearne elektrane u Rumuniji iznosili su prosle godine 120 miliona Eura što je rekord u zadnjih osam godina od kada je elektrana puštena u rad. Elektrana Cerna Voda ima 750 MW CANDU reaktor i prodala je 5.1 miliona MWh u 2004. godini po
srednjoj ceni od ROL 946,200/MWh. Ova elektrana proizvodi oko 12% električne energije u Rumuniji.

Incident u nuklearnoj elektrani

Rumunska nuklearna elektrana Cerna Voda je ponovo startovana 21. januara u 01:57h nakon kvara koji se desio 19. januara usled niskog pritiska pare u jednom od generatora. Povrede osoblja i radioaktivnost nisu zabeleženi. Incident nije rangiran na međunarodnom nivou. Reaktor od 750 MW je bio zatrova xenonom što je normalno pri ovakvim incidentima.

Investicije u Bugarskoj

Investicije potrebne za implementaciju planiranih energetskih projekata do 2007. prešle su sumu od 6 milijardi Eura. Planirani su projekti iz oblasti električne energije, nafte, gasa, rudnika uglja, i uključuju nove proizvodne kapacitete, rehabilitaciju postojećih kapaciteta, unapređenje energetske infrastrukture, povećanje sigurnosti snabdevanja, usaglašavanje sa zahtevima za zaštitu životne okoline i povećanje raznovrsnosti mogućnosti snabdevanja. Udeo investicija u energetiku bi prema ovom planu trebalo da iznose 5.7% ukupnog GDP do 2007.

Najveći projekti u fazi implementacije:

1. Modernizacija termo elektrane Maritsa East 3
   ...investicija: 600 miliona Eura
   ...finansiranje: komercijalni krediti
   ...implementacija: 2003 – 2006

2. Modernizacija reaktora 5 i 6 od po 1000 MW u nuklearnoj elektrani Kozloduy
   ...investicija: 491 miliona Eura
   ...finansiranje: krediti sa garancijama
   ...implementacija: 2001 – 2007

3. Rehabilitacija jedinica 1-4 u termoelektrani Maritsa East 2
   ...investicija: 226 miliona Eura
   ...finansiranje: komercijalni krediti
   ...implementacija: 2004 – 2008

4. Konstrukcija hidro elektrane Tsankov Kamak
   ...investicija: 220 miliona Eura
   ...finansiranje: trgovina emisijama, izvoz i komercijalni krediti
   ...implementacija: 2003 – 2008

5. Projekat Energy 2 – Proširenje i modernizacija nacionalne prenosne mreže

...investicija: 153 miliona Eura
...finansiranje: krediti sa garancijama
...implementacija: 2002 – 2007

6. Privatizacija distributivnih kompanija
   ...Očekivani prihod od privatizacije je 700 miliona Eura

7. Razvoj gasne distributivne mreže
   ...investicija: 250 miliona Eura za 2004. godinu ...
   finansiranje: krediti

Najveći projekti u pripremi:

1. Izgradnja novih elektrana

.....Nuklearna elektrana Belene, investicija < 2 milijarde Eura
.....Nova termo elektrana na lignit, investicija < 1 milijarde Eura

2. Usaglašavanje sa zahtevima za zaštitu čovekove okoline
   ...investicija: 1.5 milijardi Eura

3. NABUCCO projekat za izgradnju gasovoda od Kaspijskog basena, Irana, Iraka preko turske, Bugarske, Rumunije i Mađarske do Austrije i Centralne i Zapadne Evrope.
   ...investicija: 400 miliona Eura u Bugarskoj

4. Razvoj gasne distributivne mreže
   ...investicija: 400 miliona Eura
   ...finansiranje: krediti sa garancijama

5. Izgradnja naftovoda Burgas (Bugarska)- Alexandroupolis (Grčka)
   ...investicija: 680 miliona Eura

6. AMBO projekat izgradnje naftovoda Burgas (Bugarska) –Makedonia -Vlore (Albanija)
   ...investicija: 1.3 milijarde Eura

7. Privlačenje investicija za trajni razvoj Maritsa East
   ...investicija: 300 miliona Eura
   ...finansiranje: zajmovi i novčani prilozi