Na tragu genetskom dopingu

Tibingen - Scenario genetskog dopinga izgleda ovako: kako bi povećao svoje fizičke sposobnosti sportista uz pomoć savremene medicinske tehnike unosi u organizam nasledne informacije. Stručnjaci s Univerzitetske klinike u Tibingenu, u Nemačkoj, pokušavaju da pronađu način da otkriju tragove transgenetski - "prokrijumčarenog DNK"! Do sada nije poznat nijedan slučaj ovakvog genetskog dopinga, ali je opasnost sve veća, smatra profesor dr Andreas Naiš, upravnik Odeljenja za sportsku medicinu Klinike u Tibingenu.

• To je, prema mom mišljenju, realan scenario. Kada ćemo morati da računamo s genetskim dopingom? Možda ga neki već sada koriste? To su pitanja o kojima se, zapravo, može samo nagađati. Utoliko više moramo biti ‘naoružani’ dokazima kako bismo postigli odgovarajući učinak zastrašivanja - upozorio je on.
  Genetski doping već i te kako funkcioniše kod miševa. U načelu je reč o unošenju, zapravo "krijumčarenju" stranog naslednog materijala - stručnjaci ga nazivaju i DNK - u organizam koji zatim dovodi do povećanja telesnog učinka, odnosno fizičke spremnosti - do rasta mišića, na primer. Tako se, dakle, menja "genetski plan" sportiste. Kako ova vrsta dopinga, bar službeno, još nigde nije istražena ili primenjena, tako su samo površno poznate i opasnosti koje u sebi krije.
  Moglo bi doći do nekontrolisanog nastanka belančevina, sličnih ćelijama raka, do leukemije i sličnih problema, na primer do nekontrolisanog nastanka eritroproetina, što bi dovelo do nastanka novih crvenih krvnih ćelija, a time i izrazito pojačanog rizika začepljenja krvnih sudova, srčanog infarkta, ili moždanog udara. Poznato je da je pri dopingu eritroproetinima, bar u početnoj fazi njegove primene, dolazilo do takvih slučajeva.
  Traganje za tim belančevinama je, međutim, od male koristi, jer je reč o prirodnim supstancama koje se ni po čemu ne razlikuju od belančevina nastalih treningom.
  Zbog toga je sportski lekar i molekularni biolog Periklo Simon počeo da traga za nekim drugim karakteristikama prema kojima se DNK iz sopstvenog tela razlikuje od veštački ubrizganog. Na taj način bi mogao da bude otkriven niz mogućih postupaka genetskog dopinga.
  Ako zamislimo naslednu informaciju kao rečenicu, tada među pojedinim rečima postoje razmaci, tako reći prazan prostor - koji se mogu iskoristiti za otkrivanje strane DNK.
  "Razlog je što strani, spolja umetnuti DNK u telo, nema taj razmak. Tu okolnost koristimo da bismo dokazali prisustvo stranog DNK kojeg u odnosu prema ostatku može biti u vrlo malim količinama. Pri tom ipak moramo znati za čim tragamo, jer inače nemamo nikakvih izgleda. Ali, ako znamo koju supstancu tačno tražimo - a pri genetskom dopingu znamo koji kandidati dolaze u obzir - možemo tako da pokušamo da ih dokažemo" - objasnio je Simon.
  Sportisti na koga se sumnja da koristi ovakvu vrstu dopinga bila bi izvađena krv i u njoj, u sličnom postupku kao i kod takozvanog genetskog otiska prsta, bile bi tražene nasledne informacije, dakle DNK.
  Dokazni postupak za ovu vrstu dopinga još nije otkriven, ali moguće je dokazati prisustvo stranog genetskog materijala i već bi i to trebalo da izazove nesigurnost kod svakog potencijalnog (ne)sportskog prevaranta. FONET