Monro se vraća kući

Ravno posle 184 godine, koliko je bio simbol i matrica američke politike u Latinskoj Americi,Džejms Monro, ondašnji predsednik SAD, vratio se kući, jer ga tamo više niko ne sluša, niti drži do poruka koje je on, svojevremeno, zapisao.

Piše Borislav Lalić

"Monroova doktrina" je, definitivno, mrtva- mada se u Vašingtonu još po neko nada da "zeleni kontinent" neće izaći iz američkog unutrašnjeg "zabrana", u kojem je bio skoro dva puna veka.

Ta doktrina je dobila ime po predsedniku Monrou koji je, te 1823. godine, u govoru o stanju unije, i u vreme kada se Latinska Amerika oslobađala od evropske kolonijalne vlasti, proklamovao "zeleni kontinent" kao američku interesnu zonu u kojoj Vašington neće dozvoliti nikakvo mešanje i ubacivanje sa strane. Ta poruka, koja je sintetizovana u rečenici "Amerika Amerikancima", ostala je poznata kao "Monroova doktrina". Ona će se u praksi pretočiti u okrutnu istinu - da obe Amerike, zaista, pripadaju Amerikancima, ali onima sa severa.

Ako je Monroova doktrina bila usmerena na to da se na "zelenom kontinentu " spreče ubacivanja Evropljana, predsednik Teodor Ruzvelt je 1904. godine otišao korak dalje kada je Latinsku Ameriku proglasio maltene američkom kolonijom. U čuvenom "Ruzveltovom amandmanu", on je zapisao da će SAD intervenisati u zemljama Latinske Amerike i onda kada tamo budu ugroženi američki interesi i američka imovina, bilo od nekog sa strane, bilo od zemlje domaćina.

Tako je na kontinentu inaugurisana politika "dugog štapa", kojim su Amerikanci toliko puta vitlali po zemljama latinske Amerike, organizujući iskrcavanja marinaca, vojne pučeve, direknte vojne intervencije i pokušaje invazije u pojedinim zemaljama .

Fenomen Čaves

Sada u Latinskoj Americi nema više diktatora i vojnih hunti. Ali, sve je manje posla i za Džejmsa Monroa, ako je tamo išta od njega i ostalo sem njegove senke. Narodi tog kontinenta, izgleda da su se oslobodili "gegrafskog fatalizma", koji su tako često izražavali u onoj čuvenoj rečenici: "Tako blizu Amerike, a tako daleko od Boga..."

Posle Kastra, koji se održava pola veka uprkos američkoj blokadi, pritiscima i pokušajima atentata, na kontinentu su počeli da se javljaju "mali Fideli", ali nešto drugačijeg profila i po Ameriku opasniji. To je, nedavno, priznao i predsednik SAD Buš kada je rekao da je predsednik Venecuele Ugo Čaves "opasniji od Kastra, jer tamošnje režime gura ka levici uz pomoć petro dolara, a ne preko komunističke ideologije."

Za Buša , ipak, ima opasnijih i od Čavesa koji je, takođe, počeo da se zanosi komunističkom ideologijom. To je nova generacija latinoameričkih političara, koji ne mašu ni srpom, ni čekićem, ni marksističkom ideologijom, ali su čvrsto na pozicijama levog nacionalizma , državne samostalnosti i antiamerikanizma u meri u kojoj Vašington želi, a još želi, da se meša u njihove živote.

Fenomen Uga Čavesa, koji je ekstreman, ali nije usamljen, prosto je zarazio latinsku Ameriku."Levi talas", simbolizuje vlade u Venecueli, Ekvadoru, Boliviji, Nikaragvi, Panami, a u nešto umerenijoj varijanti u Argentini, Čileu i Brazilu. To nije klasična levica, ne bar onakva kakvu Kastro propagira i praktikuje, ali jeste levi pokret, koji hoće da izvuče kontinent iz američkog unutrašnjeg dvorišta, da se uhvati u koštac sa siromaštvom i neviđenim socijalnim nepravdama, a iznad svega da raspolaže sopstvenim privrednim resursima, čak i po cenu da uđe u "rat" sa svetskim petrolejskim alama, kakve su Ekson, Britiš Petroleum, Total, Mobil. U Venecueli i Boliviji to se već desilo. Ugo Čaves i Evo Morales voze revoluciju na naftu.

Buš je, nedavno, bio na turneji po Latinskoj Americi, ali jedino šta je mogao da shvati na tom putu je da Latinoamerikanci više do njega ne drže puno. U to se mogao uveriti i putem poruke koja se, najčešće, mogla čuti na protestima protiv njegove posete: "Gringo, idi kući..."

Slučaj MMF

Možda najviše simbolike za to šta se danas dešava u Latinskoj Americi, rastrzanoj između bede i enormnih prirodnih i ljudskih potencijala, ima u slučaju sa MMF, međunarodnom finansjskom organizacijom koja decenijama kroji kapu zemljama tog kontinenta.

Izjava Uga Čavesa od 1. maja da će njegova zemlja, definitivno, napustiti MMF , taj "mehanizam američke imperije", imala je širokog odjeka na zelenom kontinentu, gde je većina imala gorka iskustva sa tom institucijom.Nekoliko zemalja je podržalo ovu inicijativu, a i one koje ćute -nisu daleko od nje.

Međutim, to nije sve. Postoji inicijativa, a to će biti glavna tema južnoameričkog samita ovog meseca u Ekvadoru, da se formira "Centralna banka Južne Amerike", u koju bi ulagali svi i koja bi , na sasvim drugačiji način, nadomestila ono šta su radili MMF i Svetska banka, u kojoj je njen dosadašnji predsednik, izgleda , više brinuo o svojoj ljubavnici, nego o Latinskoj Americi.

Venecuela je već najavila da će u osnivački fond te banke položiti sedam milijardi dolara. Ideji su se priklonili i Argentina, Ekvador, Bolivija, Brazil...

U svakom slučaju, u Latinskoj Americi se dešava nešto novo. Bez obzira da li neko tamo veruje u Marksa, Hrista, nacionalni dignitet i socijalnu pravdu, svi su za to da se, definitivno, izađu iz senke "Monstruma sa severa" i iz njegovog zadnjeg dvorišta. I da se okrenu sebi. Bez Monroa , svakako.

Slučaj Meksiko

Jedna od najvećih država "zelenog kontinenta" Meksiko i dalje je blizak Americi, ali i tamo pucaju stari šavovi, mada je na poslednjim izborima pobedila konzervativna desnica.

Uprkos američkom protivljenju , meksički parlament je ratifikovao onaj čuveni Međunarodni krivični sud, čije će sedište, takođe, biti u Hagu. I ne samo to. Meksiko je odbio izričit zahtev Vašingtona da potpiše bilateralni sporazum o tome da neće tom sudu izručivati američke građane ako do toga dođe.

A šta bi, tek, bilo da je u Meksiku pobedila levica, a falilo joj je do pobede manje od pola procenta!

2. jun 2007.  Izvor: Večernje novosti