Mašina koja čita misli: Ulazak u ljudski um
Avganistanski logor za obuku, simulator letenja, perorez: slike koje se nalaze u memoriji teroriste prelaze preko džinovskog ekrana zajedno sa slikama potpuno irelevantnih predmeta, kao što su aparat za brijanje, buket cveća, kafić... Ispred ekrana sede osumnjičeni koji na glavi imaju šlem sa elektrodama povezanim sa kompjuterom. Na monitoru je grafikon koji beleži električne skokove koje mozak emituje svaki put kad vidi nešto što mu je poznato. Lorend Farvel, fizičar koji je izumeo ovu mašinu za čitanje misli, te električne skokove naziva digitalnim moždanim otiskom.
U laboratorijama firme 'Hjuman brejn sajens' u Ajovi 90 odsto izvedenih eksperimenata bilo je uspešno. To je bilo dovoljno da se privuče pažnja CIA i Ministarstva odbrane SAD.
Eksperimenti se trenutno izvode i na klinici 'Majo' u Ročesteru, u Minesoti, gde istraživači 'Hanivela' rade na termičkom fotoaparatu koji registruje priliv krvi u različite delove lica. Ispostavilo se da kod osobe koja laže krv snažnije cirkuliše u predelu oko očiju i zato će ovaj aparat, ukoliko sve bude teklo po planu, verovatno biti instaliran na američkim aerodromima da bi potencijalni otmičari bili otkriveni na vreme.
Traganje za detektorom laži koji ne laže podudarilo se sa sve većim rezervama koje Amerikanci imaju prema upotrebi tradicionalnog poligrafa. Zasnovana na pretpostavci da laganje izaziva ubrzani rad srca, porast krvnog pritiska, ubrzano disanje i pojačano znojenje, ova mašina ima indeks uspešnosti oko 75 odsto.
Usavršenije verzije mašina za otkrivanje laži mnogo je teže prevariti. One digitalne su povezane direktno sa kompjuterom, tako da je minimalna verovatnoća da istražitelji naprave grešku prilikom tumačenja grafikona. Oko hiljadu policijskih stanica u SAD koriste analizatore vokalnog stresa, ultraosetljive instrumente koji registruju podrhtavanje glasa prouzrokovano laganjem. Ipak, ni ovaj sistem nije 100 odsto siguran, pa je Al Kaida svojim članovima podelila priručnik sa uputstvima kako da kontrolišu glas u slučaju hapšenja.
Zato je i počela potraga za novim detektorom laži koji se ne oslanja na reči. Električni skok, koji se javlja pri susretu sa poznatim slikama i traje između trista i osamsto hiljaditih delova sekunde, naučnicima je poznat pod oznakom P300. Farvelov aparat koji registruje taj skok prvi put je upotrebljen u sudnici 1998, na suđenju Teriju Haringtonu, koji je uporno tvrdio da je nevin. Sudija je rezultate testa uvrstio u dokumentaciju, ali je odbio da oslobodi osumnjičenog na osnovu digitalnih moždanih otisaka, uz obrazloženje da Farvelova mašina ipak nije dovoljno usavršena i precizna. Farvela to nije obeshrabrilo. 'Uskoro će ulazak u um terorista biti pouzdan dokaz isto kao rezultati analize DNK', ubeđen je on.
CDC/GB
( Blic )