Loše vreme uništava umetnička dela
Od globalnog otopljenja ne stradaju samo ljudi i životinje nego se opasnost nadvila i nad istorijom. Spomenici koji su preživeli milenijume, ratove i varvarske pohode mogu biti podvrgnuti iščezavanju ili stradanju od zagadjene atmosfere pune štetnih gasova.
Mermerne statue Partenona, na primer, stradaju od kiselih kiša. Gotski hramovi urušavaju se od termičkih udara. Sicilijanskim hramovima Agridžento preti rušenje jer se kamen od kojih su napravljeni rasipa. Ikone u nišama oltara pokrivene su plesnima.
Do takvih zaključaka došli su saradnici projekta "Atlante di Vulnerabilita", delu projekta "Nojev kovčeg" koji finansira Evropska komisija a koordinira Institut istraživanja atmosfere i klime Nacionalnog saveta za istraživanja Bolonje.
U okviru istraživanja sastavljena je karta kojom je upozoreno da opasnost po spomenike postoji tokom celog ovog stoleća.
Na primer, u Severnoj Evropi erozija mermera će se ubrzati i godišnje će se urušavati do 35 mikrona površine i korozija gvoždja, bronze i cinka, koji se koriste za gradjenje dela spomenika ubrzaće se s rastom zagadjenja okolne sredine i povećanjem prosečne temperature.
U basenu Sredozemnog mora povećaće se negativan uticaj solarne radijacije.
Taj fenomen pogodiće Italiju, Španiju, Portugaliju, Grčku i Balkan.
U celoj Evropi, kako ističu naučnici, biće izražen fenomen "kristalizacije soli" što je veoma opasno za rastresite materijale. Spomenici u kojima ima peska i cigle stradaće od unutrašnjih mehaničkih potresa što može dovesti do potpunog raspada.
"U istraživanju se stavlja akcenat na vodi kao štetnom faktoru", izjavila je Kristina Sabioni, rukovodilac projekta, preneo je dnevnik Republika.
"Bez obzira što se temperatura često smatra glavnom smetnjom u toku klimatskih promena, kod kulturnih dobara glavnu ulogu igraju ne samo ekstremne pojave, jake kiše, poplave i oluje nego i manje rašireni faktori koji nanose štetu strukturama spomenika. Povećana vlažnost doprinosi rastu mikroorganizama, izmedju ostalog u kamenim i drvenim strukturama formiraju se soli koje urušavaju površinu i ubrzavaju proces korozije", podsetila je Sabioni.
Prema rečima italijanskog istraživača, tokom 21. veka istorijski spomenici preživeće dvostruki udar. S jedne strane ubrzava se rast gljivica (do 30 mg na kvadratni centimetar) u četiri zone, Alpima, Balkanu, Skandinaviji, Južnom Islandu. S druge strane letnje suše dovešće u većem delu kontinenta stvrdnjavanju tla otežavajući na taj način nova arheološka iskopavanja.
Još pre pet godina evropski Centralni institut restauracije i Agencija za zaštitu okolne sredine privukla je pažnju istraživanju zagadjenja okolne sredine, podsećajući da efekat rekonstrukcije u uslovima smoga vidljiv samo tokom tri godine.
"Piling efekat" ugrožava površine spomenika. Crne čestice posle restauracija počinju ponovo da grade vidljivu patinu površina krovova crkava i statua, a da bi se vratila lepota fasada, na primer u stilu baroka, neophodno je skidati dodatne milimetre "živog sloja" što sve više narušava strukturu spomenika.
Kako ističe naučnica, klimatske promene učiniće još složenijim i skupljim proces očuvanje lepote vrednosti naše civilizacije.
Subota, 9. jun 2007.