Koliko radnika toliko tužbi
Od 3.090 zaposlenih, Staklaru tužilo zbog neisplaćenih zarada 3.000 radnika. – Tender nije uspeo PARAĆIN – Raspisani tender za Srpsku fabriku stakla, koja je trebalo da bude prodata u celini, nije uspeo, a veliki broj tužbi radnika koji potražuju zarade preti da fabriku finansijski dovede do bankrota. Može se reći da ima onoliko tužbi koliko i radnika. Jer, od 3.090 zaposlenih, tužbe je podnelo 3.000, pa će se, ukoliko Agencija za privatizaciju vlade Srbije ne preuzme deo obaveza, koje sada ima SFS, fabrika naći u veoma teškom položaju. Istovremeno, na posao dolazi samo 1.898 radnika, a ostali su na plaćenim odsustvima, godišnjim odmorima i bolovanjima.
Posle neuspešnog tendera sindikat „Nezavisnost” inicirao je raspisivanje referenduma koji je pokazao da su radnici za podelu Srpske fabrike stakla na tri dela, kako bi lakše bila prodata. Samostalni Sindikat je, međutim, bio protiv referenduma, pa se borba između ova dva sindikata nastavlja. Posle uspešnog referenduma, koji je potvrdila i Skupština, čini se da je ovoga puta sindikat „Nezavisnost” prevagnuo.
Za kupovinu paraćinske Staklare zainteresovani su Izraelci, Nemci, Švajcarci, Slovenci i Italijani, ali bi pre toga trebalo restrukturisati fabriku tako što bi se stvorile tri celine: mašinsko-trgovačko staklo, ambalažno staklo i ručno staklo, sa sopstvenim rukovodstvima i sindikatima.
Prema izjavi predsednika sindikata „Nezavisnost” Ljubiše Mišića, sada se čeka odluka Agencije za privatizaciju.
– Dosadašnji primeri su pokazali da bi preduzeće mnogo lakše bilo privatizovano da je podeljeno na tri celine – naglasio je Mišić. – Moglo se pretpostaviti da grčka grupa JULA, koja se interesovala za kupovinu Staklare u celini, nije bila ozbiljan kupac, s obzirom na to da ima već dve fabrike u našem okruženju, odnosno u Bugarskoj i Rumuniji.
I poslovodstvo i radnici Srpske fabrike stakla već dugo zahtevaju da se fabrika što pre privatizuje. Upućivane su često molbe Agenciji za privatizaciju i resornom ministarstvu, ali do privatizacije još nije došlo. Fabrika duguje blizu 40 miliona evra, što dodatno otežava situaciju. Ali, kako kažu u sindikatu „Nezavisnost”, radnici su u pravu što su tužili Staklaru tražeći isplatu zarada, jer na to imaju pravo po kolektivnom ugovoru. Kolektivni ugovor je sačinjen, jer se očekivala privatizacija i odnosio se pre svega na novog vlasnika.
Kako novog vlasnika još nema, kolektivni ugovor je sada samo dodatno opterećenje za SFS. U sindikatu „Nezavisnost” se, međutim, nadaju da je sada restrukturisanje i podela preduzeća na tri celine sasvim izvesna i da će Agencija za privatizaciju prihvatiti volju zaposlenih koji su privrženi fabrici. Posle velike havarije početkom decembra pretprošle godine, uspeli su da već januara prošle godine sopstvenim velikim radom i sredstvima osposobe najveću staklarsku peć B-2 u pogonu ambalažnog stakla, kapaciteta 200 tona dnevno, na liniji 5, koja dnevno proizvodi do 300.000 boca.
Posle remonta obavljenog za samo dva meseca, u Srpskoj fabrici stakla nedavno je počela da radi još jedna peć kapaciteta 16 tona stakla za 24 časa. Remont su, kao i prošle godine posle havarije na najvećoj peći, uspešno obavili majstori i radnici ove fabrike, pa je SFS počela da proizvodi „rozaling staklo” od kojeg se proizvode termos-ulošci za ne mačko tržište.
Ostalo je još da se remontuje peć 03 za proizvodnju mašinsko-trgovačkog stakla. U SFS planiraju da remont ove peći za mašinsko-trgovačko staklo bude završen do kraja februara ove godine.
Tako će se u najvećoj staklari na Balkanu i u Evropi proširiti ovogodišnji asortiman stakla. Ali, bez hitne privatizacije i svežeg kapitala kojim bi se otplatili dugovi i zadovoljila potraživanja radnika, neće biti bitnijeg poboljšanja kada je u pitanju finansijsko stanje i dalji razvoj Srpske fabrike stakla.