Koliko godišnje zarađuju svetski bankari
Velike svetske banke završile su prošlu godinu sa više nego solidnim rezultatima, što se odrazilo i na primanja njihovih menadžera. Tako je grupa od 13 izvršnih direktora švajcarske bankarske grupe UBS zaradila skoro četvrtinu milijarde švajcarskih franaka kroz plate i beneficije u 2006. godini. Njihova ukupna primanja prošle godine iznosila su 246,8 miliona franaka, ili 156,9 miliona evra.
To je veća suma od trenutne vrednosti svih akcija pojedinih srpskih banaka na Beogradskoj berzi, piše „Bankar magazin“ u novom broju.
Iz UBS-a je potvrđeno da je najviše zaradio predsednik i bivši izvršni direktor Marsel Ospel. Njemu je u 2006. godinu kroz osnovnu platu, bonuse, beneficije i opcije na akcije isplaćeno ukupno 16,9 miliona evra. To je za 6,4 odsto više nego godinu dana ranije. Ono što je posebno zanimljivo jeste da je ukupna zarada predsednika Ospela porasla, uprkos tome što je profit UBS-a lane pao za 13 odsto, ali je i dalje bio za ovdašnje prilike veoma visok, 7,57 milijardi evra, što je oko trećine bruto domaćeg proizvoda Srbije.
Ospelova plata, ipak, nije ni blizu najvećim primanjima u bankarskom sektoru za prošlu godinu. „Bankar magazin“ je objavio da je Ričard Kovačević, predsednik „Vels Fargo banke“ iz SAD, prošle godine kao redovnu godišnju platu primio 29,8 miliona dolara, plus neutvrđenu sumu na ime bonusa. Njemu uz rame bio je Kenet Luis, predsednik „Bank of Amerika“, koji je primio platu od 27,9 miliona dolara, plus 77 miliona dolara u vidu akcija na ime bonusa. Treći po primanjima za 2006. u SAD bio je Čarl Prins, lider „Siti grupe“, sa zaradom od 26 miliona dolara.
I banke iz susednih zemalja su 2006. završile sa profitom. „Zagrebačka banka“ je ostvarila dobit pre oporezivanja od 170 miliona evra, a ukupna imovina Grupe „Zagrebačke banke“ dostigla je, za ovdašnje pojmove, astronomskih 10,8 milijardi evra. Banke u Crnoj Gori su pak prikazale skroman profit od 11 miliona evra, koji je posle oporezivanja smanjen na 10,4 miliona evra, ali je on, prema izveštajima agencija, bio čak dva i po puta veći nego 2005. Profitabilnost bankarskog sektora svakako je bila jedan od razloga što je i centralna „Banka Kine“ odlučila da otvori filijale u dva vodeća finansijska centra zemlje, u kojima će klijenti biti samo bogati ljudi, čija je imovina najmanje milion dolara. U Kini se broj dolarskih milionera meri hiljadama, a nedavno su četiri strane banke dobile dozvolu da pružaju bankarske usluge građanima u lokalnoj valuti, juanu, što doskora nije bilo moguće.
M. Ć. | 03.05.2007