Klimatska upozorenja u Srbiji: OVA PLANETA JE LJUTA NA NAS
Iako se kod nas u proteklih 118 godina beleži porast prosečne temperature od svega 1 stepen Celzijusa, temperaturni ekstremi (maksimalne i minimalne temperature), kao i ekstremi u količini padavina - u Srbiji su sve učestaliji. Iako je prosek i dalje normalan, kod nas je sve češća pojava statistički retkih događaja.
Primera radi, 1999. godina bila je najkišovitija u proteklih 100 godina, a sledeća - 2000, najsušnija. Početkom marta 2003. u Srbiji su zabeležene najniže temperature ikada za to doba godine, a kraj meseca je bio ekstremno topao. Ekstremnih primera je mnogo, ali kada se saberu, prema rečima stručnjaka Hidrometeorološkog zavoda Srbije, statistika opet pokaže da je situacija - normalna. Da li je to samo varka?
Jedino postojeće objašnjenje za porast broja ekstrema jeste globalno otopljavanje, izazvano pojačanom količinom gasova staklene bašte, o kome se već decenijama u svetu priča sa zabrinutošću i povremenom panikom.
SIROMAŠNI I ZAGAĐENI
S jedne strane, kako za 'Blic nedelje' objašnjava Jasminka Smailagić, meteorolog i rukovodilac Grupe za primenjenu meteorologiju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, na emisiju štetnih gasova u Srbiji značajno utiče naše siromaštvo i činjenica da i dalje koristimo 'prljave tehnologije', koje odbacuje ceo savremeni svet. S druge strane, činjenica da nam je privreda gotovo stala, makar s ekološke strane - dobro utiče na našu ekološku, pa i klimatsku situaciju.
- Najbolju ekološku situaciju imali smo za vreme sankcija, kad nam je privreda skroz stala - objašnjava Smailagićeva.
Međutim, kaže sagovornica 'Blica nedelje', to što nam već druga zima prolazi maltene bez snega, a decembar i januar su natprosečno topli, ne mora ništa da znači. Dve godine su prekratak period da bi se izveli zaključci u pogledu eventualne promene klime. Tako se proteklih nekoliko godina činilo da su se prelazna godišnja doba - proleće i jesen - izgubili, ali prošle godine smo opet imali proleće, onakvo kakvo ga pamtimo.
A najveći stručnjaci sveta već spekulišu čeka li nas novo ledeno doba i da li će doći do tolikog poremećaja klime da će na zemlji nastati pravi rat za prirodne resurse.
Poslednje studije govore da je severna Zemljina hemisfera toplija nego ikada u poslednjih 12 vekova. Istraživanje objavljeno u časopisu 'Sajens' pokazalo je da je sadašnji topliji period na severnoj polulopti najdugotrajnija temperaturna nepravilnost još od 9. veka.
Jedno je sigurno - količina gasova staklene bašte u atmosferi u stalnom je porastu, a prema poslednjem izveštaju koji je objavila vlada Velike Britanije, gotovo su nikakve šanse da se gasovi zauzdaju i ostanu ispod sigurne granice.
TAJNI MEHANIZMI
Za naučnike ostaje misterija kojim će tempom rasti globalna temperatura. Neke procene govore da bi porast mogao biti od 1,5 do pet stepeni Celzijusa do kraja ovog veka. A koliko je to mnogo, govori i činjenica da je prošlo ledeno doba počelo rastom globalne temperature od 'svega' pet stepeni.
Ako se tako nešto i dogodi, Srbija neće biti zaobiđena. Ali, Jasminka Smailagić spada u optimiste i smatra da za sada nema brige da će se desiti nešto s razmerama katastrofe.
- S obzirom na to šta su još 1992. najavili kao moguća scenarija, znam da se nije ostvario čak ni najblaži, što nas upućuje na zaključak da atmosfera, kao i sve ostalo u prirodi, ima svoje mehanizme regulacije. Kakvi su to mehanizmi, mi još ne znamo, ali sve ukazuje da postoje - kaže Smailagićeva.
KATASTROFALNE POSLEDICE
Prema izveštaju 'Kako izbeći opasne klimatske promene' koji je pripremio tim britanskih naučnika, globalni porast temperature od svega dva stepena Celzijusa, koji je rezultat koncentracije gasova staklene bašte, mogao bi da ima sledeće efekte:
- smanjenje useva u zemljama u razvoju
- tri puta više nerodnih godina u Evropi i Rusiji
- nedostatak vode za piće za 2,8 milijardi ljudi na planeti
- uvećavanje površine pustinje u severnoj Africi i mnogo raseljenih
- izumiranje 97 odsto koralnih grebena u svetskim morima
- širenje malarije u Africi i Severnoj Americi.
J.Tušup
(Blic)