Kako rashladiti našu planetu
Predlaže se da se oko Zemlje rasporede milioni sočiva koja će odbijati Sunčeve zrake, da se u stratosferu izbacuju tone ugljen-dioksida... Da li iz očaja ili entuzijazma, naučnici koji se bave problemom globalnog zagrevanja odlučili su da se okrenu naučnoj fantastici kako bi pronašli rešenje i ohladili Zemlju. Proteklih decenija ti futuristički predlozi bili su na samoj granici realnog. Nijedan stručni časopis koji je držao do svog ugleda nije hteo da ih objavi. Nijedna vladina agencija nije želela da plati izradu plana izvodljivosti takvih projekata. A ekolozi i 'ozbiljni' naučnici tvrdili su da moramo da smanjimo takozvane gasove staklene bašte i tako sprečimo globalno zagrevanje.
Situacija se danas promenila, pa naučni timovi počinju da proučavaju i te egzotične načine da se smanji pregrevanje naše planete. 'Prinuđeni smo da ozbiljno proučimo sve što nam se nudi', kaže Ralf Siserouni, predsednik Nacionalne akademije nauka iz Vašingtona. 'Možda su neki od njih zaista izvodljivi i korisni.' Uzeti zajedno, činiće 'plan geoinženjeringa', koji će u avgustu biti objavljen u časopisu 'Klimatske promene'.
Svi izloženi predlozi zasnivaju se na tome da se proteklog stoleća naša Zemlja zagrejala za jedan stepen i da će u narednih 50 godina temperatura da poraste za još tri do pet stepeni Celzijusa.
Danas Zemlja guta 70 odsto radijacije koju dobija od Sunca i stoga treba nešto izmisliti da se taj pokazatelj snizi. Tako Rodžer Endžel, ugledni astronom sa Univerziteta Arizone, predlaže da se oko Zemlje rasporede milioni sočiva, izuzetno tankih i lakih kao leptir, prečnika 60 centimetara, koji će odbijati Sunčeve zrake i sprečavati ih da dopru do Zemljine površine. Volas Broker, čuveni klimatolog sa Kolumbijskog univerziteta, predlaže da se u stratosferu na visini od 15 kilometara pomoću balona i aviona izbace tone ugljen-dioksida, što je tipično za vulkansku erupciju. Time bi se zaklonilo Sunce, izazvale kisele kiše i ohladila površina planete. Slična ideja podrazumeva proizvodnju slanih isparenja pomoću specijalnih uređaja, koji će zahvatati morsku vodu i pretvarati je u prave oblake prepune hlorida natrijuma.
Malo realnije zvuče zemaljske ideje, recimo stvaranje plutajućih veštačkih ostrva bele boje čija površina odbija svetlost ili pokrivanje nekih delova pustinje plastičnim materijalom takođe bele boje, koji bi sprečavao pregrevanje i odbijao svetlost, vraćajući je tako u svemir.
Naravno, mnogi naučnici ne dele taj entuzijazam i tvrde da je bolje sprečavati globalno zagrevanje ograničavanjem emisije štetnih gasova u atmosferu. Osim toga, neki od tih projekata bi mnogo koštali: recimo izbacivanje sumpor-dioksida godišnje bi gutalo oko 50 milijardi dolara.
CDC/JS