Izbegavanje tržišta

Predložene nestandardne procedure prodaje. – Akcijski fond moćniji od države. – Formiranje cena mimo tržišta Najavljene promene tri Zakona – o privatizaciji, o Akcijskom fondu i o tržištu hartija od vrednosti, neće omogućiti jačanje organizovanog finansijskog i tržišta kapitala, već su usmerene u suprotnom pravcu, ka izmeštanju prometa sa berze, ocenila je za naš list generalni direktor Beogradske berze Gordana Dostanić.

Umesto da stvara i jača tržišni ambijent, u kojem će svi vlasnici imati ista prava i zaštitu imovine, i da svojim autoritetom natera menadžment da poštuje zakonsku obavezu uknjižbe akcija i objavljivanja Prospekta firme, država i dalje forsira izuzetke na osnovu zbunjujućih zakonskih kontradiktornosti.

Konkretno, dok po odredbama aktuelnog sistemskog akta – Zakona o tržištu hartija od vrednosti, svi emitenti akcija, imaju obavezu da svoj kapital kotiraju na berzi, ponovo se stvara mogućnost da se organizovano tržište legalno izbegne, što omogućava formiranje netržišnih cena, dogovorom „dlan o dlan”.

Slabost države

Premda republička vlada, kao predlagač izmena u zakonima, naglašava da se one donose po „hitnom postupku”, s ciljem da se isprave nepravilnosti i kontradiktornosti ispoljene prilikom postupka preuzimanja akcija „Knjaz Miloš”, sudeći po predloženim korekcijama, čiji autori nisu stručnjaci Beogradske berze, a koliko sam obaveštena – ni iz brokerskih kuća, niti Komisije za hartije od vrednosti, istrajalo se na stvaranju izuzetaka, ukazuje Dostanićeva.

Umesto tržišta, predloženim izmenama Zakona jačaju se ingerencije Akcijskog fonda čije je poslovanje, kao privremene institucije, regulisano lex specialis zakonom!

Konkretno, Akcijski fond, prema zamisli predlagača, dobija pravo upravljanja kapitalom čiji je privremeni vlasnik, a može i da naloži menadžmentu, sam ili na zahtev vlasnika 10 odsto kapitala firme, da u roku od sedam dana uključi akcije firme kojom rukovodi na berzu i to sa ili bez Prospekta. Umesto da ti isti vlasnici imaju moć i efikasan instrumentarijum da nateraju direktore na poštovanje zakona.

Jer, sistemskim Zakonom o tržištu hartija od vrednosti je već regulisana obaveza objavljivanja Prospekta i kotiranja svih akcija uknjiženih u Centralni registar, na berzi.

Stoga se nameće pitanje – da li je država toliko slaba da snagom autoriteta, odnosno sistemskim aktom, nije u stanju da nametne menadžmentu pomenute obaveze, odnosno da sprovede odgovarajuće sankcije, ili je privremena institucija, s ograničenim rokom trajanja jača od nje?

Uz to, kako će Akcijski fond da „pritisne” direktore da objave Prospekt firme u kojoj država više uopšte nema, ili ima zanemarljiv udeo u vlasništvu, ili će, što je najverovatnije, u dogovoru s menadžmentom, birati firme prema kojima će ispoljiti, odnosno koje će poštedeti svoje „loše volje”.

Umesto da se izmenama Zakona o tržištu hartija od vrednosti jasno definišu sankcije protiv menadžmenta koji ignoriše zakonske obaveze za koje je rok odavno prošao (po Zakonu, bila je obaveza da u roku od 60 dana od početka rada Centralnog registra, 1. januara 2004. godine, sve nematerijalizovane akcije budu uknjižene, nakon čega se mora objaviti Prospekt) sad Akcijski fond dobija moć da bira firme kojima će naložiti izlazak na berzu, odnosno koje će i dalje ostati „u bubnju” i, verovatno, čekati ponudu za preuzimanje.

Šta će se u tom slučaju desiti sa firmama u kojima je Akcijski fond prodao državni udeo u kapitalu, a one, ipak, nisu još na berzi i kako Akcijski fond, kao privremena institucija, može u tom slučaju da nastupi naredbodavno, premda uopšte nije „vlasnik” u preduzeću.

Privatizacija privatnog

Predloženim izmenama Zakona je ustanovljeno i da, ukoliko neko kupi više od 25 odsto kapitala od države, mimo ponude za preuzimanje, ne gubi pravo upravljanja nad tim imetkom, što se inače dešava ako akcije kupuje na berzi.

Ali, kako će na skupštini akcionara moći da se utvrdi ko je, koliko i od koga kupio akcije, da bi mogao da njima upravlja, pita direktor Beogradske berze, uz konstataciju da je to nesprovodiva odredba, koju je pisao neko ko ne razume organizaciju tržišta kapitala.

Prema njenoj oceni, nije dobro ni to što se stvara mogućnost prodaje akcija na tenderu, što je nestandarda procedura, čime se favorizuje država, kao privremeni akcionar, u odnosu na ostale vlasnike.

Istini za volju, i dosad je u Zakonu o Akcijskom fondu postajala mogućnost da se, izuzetno, akcije nekih firmi mogu prodati na javnim aukcijama i tenderima. Pritom, to ne bi trebalo da važi za dobre firme, čije akcije imaju tražnju, već suprotno – za „udavače” koje nisu previše privlačne kupcima.

Predloženim izmenama stvara se i mogućnost da se firme koje imaju vlasnike dominantnog dela akcijskog kapitala, ali još nisu na berzi, ponovo privatizuju, jer država može da pozove akcionare da pridruže svoje akcije državnom paketu i prodaju ih na tenderu, umesto da sve ide na organizovano tržište.

Reč je o kršenju standardnih procedura, odnosno akcionarskih prava, jer vlasnici nemaju mogućnost da provere stvarnu tržišnu vrednost kapitala koji poseduju, zbog izbegavanja berze, upozorava Dostanićeva.

Pritom, država nema isti postotak u svim firmama, već on varira od nekoliko procenata do četrdesetak odsto, što znači da se može desiti da vlasnik minornog udela poziva većinske akcionare da udruže svoje akcije i prodaju ih mimo tržišta.