Ipak više školarine

Povećanje cene studija će možda biti i veće od predloženih sedam odsto, jer je, recimo, Fakultet bezbednosti odlučio da školarinu poveća za 14 procenata, a Farmaceutski fakultet za osam odsto

Senat Beogradskog univerziteta usvojio je juče predlog kojim se savetima fakulteta dozvoljava da povećaju školarine za samofinansirajuće studente za najviše sedam odsto u odnosu na prošlogodišnje. Uprkos zahtevima studenata i prošlonedeljnoj preporuci rektora državnih univerziteta i Ministarstva prosvete da školarine ne budu povećavane, ovakav predlog upućen je visokoškolskim ustanovama zbog njihovog teškog materijalnog stanja i očekivane stope inflacije. Ipak, konačnu odluku doneće saveti fakulteta, a prema izjavama pojedinih članova Senata BU, povećanje će možda biti i veće od predloženog, jer je, recimo, Fakultet bezbednosti odlučio da cenu studiranja poveća za 14 odsto, a Farmaceutski fakultet za osam odsto.

Dok je trajalo glasanje o pomenutom predlogu, u salu u kojoj se održavala sednica ušla je grupa studenata koji su i dan ranije upali u Rektorat sa zahtevom da se smanji cena studija. U tom trenutku rektor profesor dr Branko Kovačević odlučio je da prekine zasedanje Senata „zbog neodgovarajućih uslova rada”.

Glasanju je, inače, prethodila burna rasprava u kojoj su predstavnici pojedinih fakulteta izrazili veliko nepoverenje prema ministarstvima prosvete i finansija, jer, kako su rekli, ni neka ranija obećanja i dogovori nisu ispunjeni. Tako je profesor dr Aleksandar Kostić, dekan Filozofskog fakulteta, čak dva puta predložio da se sada, uoči raspisivanja konkursa za upis, cena studija poveća za 17 odsto, a da u oktobru bude smanjena ako država uplati novac na račun fakulteta.

Profesor dr Velibor Stojić, dekan Veterinarskog fakulteta, ukazao je da „Ministarstvo prosvete mnogo obećava, ali Ministarstvo finansija koje treba da odreši kesu to ne čini”.

Sednici je prisustvovao i Slavko Karavidić, pomoćnik ministra prosvete za finansije, koji je rekao da Ministarstvo prosvete ne odlučuje o budžetu, ali da je zajednički interes Univerziteta i resornog ministarstva da se izbore za što veća budžetska sredstva. Karavidić je podsetio i da više od 90 odsto prosvetnog budžeta odlazi na plate zaposlenih, dok malo novca preostaje za druge stvari.

Profesor dr Branko Medojević, prorektor za finansije, rekao je da akademci kucaju na pogrešna vrata i da je prava adresa država.

– Ako država odluči da pokriva sve troškove, onda ćemo ukinuti školarine. Godišnje za jednog studenta fakulteti prosečno dobijaju 95.000 dinara iz budžeta, dok su nepokriveni troškovi još oko 111.000 dinara. Kada se to sabere, dobija se realna cena školarina. Još 1965. godine uvedene su školarine, a sada, kada socijalizma odavno više nema, neko i dalje traži besplatno školovanje. S jedne strane država duguje fakultetima, a s druge strane studenti traže besplatno školovanje – objasnio je dr Medojević i zapitao se da li će asistenti, sa prosečnom ocenom višom od devet i sa magistraturom, ostati na fakultetu da rade za 24.000 dinara. Komentarišući studentski zahtev da se napravi popis usluga koje obuhvata školarina, on je rekao da bi ona tada bila dva, tri puta veća nego sada i da su važeće cene studija i dalje socijalne.

A. Marinković

Deblokiran Rektorat

Studenti Beogradskog univerziteta, njih tridesetak, pred početak sednice Senata predali su rektoru spisak svojih zahteva. Tražili su da se školarine umanje za 50 odsto, kao i da se utvrde jasni kriterijumi za određivanje cene studija. Uz to, ponovljen je i stav da treba izjednačiti diplome osnovnih studija sa zvanjem „master”.

Veći deo studenata, koji su juče čekali rezultat sednice, preksinoć je prespavao u zgradi Rektorata u znak protesta što se Univerzitet oglušuje o njihove zahteve. Njih, međutim, nisu podržale studentske organizacije, kao ni širi krug njihovih kolega. Prema jednima, slaba podrška samoorganizovanoj grupi studenata je dokaz da je njihov štrajk nelegitiman, dok učesnici protesta tvrde da se bore za prava svih akademaca.

– Zalažemo se za to da svi mladi ljudi mogu da studiraju, a ne samo deca bogatih roditelja – istakao je Tadej Kurepa, student Fizičkog fakulteta.

J. S.

[objavljeno: 26.04.2007.]

Studenti 'deblokirali' Rektorat, protesti posle 1. maja

Posle gotovo 30 sati boravka i noćenja u Rektoratu Univerziteta u Beogradu [BU], grupa samoorganizovanih studenata napustila je danas zgradu na Studentskom trgu 1, najavljujući nastavak protesta odmah posle Prvomajskih praznika.

Odlučili smo da ovde ne ostajemo duže, ali s obzirom da nismo zadovoljni odlukama i preporukama nadležnih u vezi sa našim zahtevima, nastavićemo seriju 'minimalnih, ali jakih akcija na fakultetima', rekao je Matija Medenica iz Studentskog protesta 2007.

On je na konferenciji za novinare u Rektoratu, ponovio da nisu zadovoljni preporukom Senata BU da ovogodišnje školarine budu uvećane za sedam procenata.

Očekivali smo da danas budu usvojeni kriterijuma za određivanje visine školarine, ali mi i dalje ne znamo šta plaćamo, rekli su studenti na skupu.

Oni takođe smatraju da dug države fakultetima za materijalne troškove ne treba da se naplaćuje od studenata, ocenjujući da se državni fakulteti pretvaraju u 'profitabilne institucije'.

To bi moglo da bude pogubno, jer mnogima neće biti dostupno visoko obrazovanje, rekli su studenti, podsećajući da je jedan od ciljeva reforme u toj oblasti - značajno povećanje broja stanovništva sa fakultetskom diplomom.

Konferenciji je prisustvovao predsednik Studentskog parlamenta BU Nemanja Petrović, koji je podržao studente.

Oni su od juče oko 15 časova bili u zgradi Rektorata, nezadovoljni najavom da će fakultetima biti preporučeno povećanje školarine za najmanje 17 procenata, a deo njih je upadom u salu, prekinuo sednicu Senata BU.

Sednica je prekinuta odlukom rektora Branka Kovačevića jer, kako je obrazložio, više se nije moglo raditi u takvim uslovima, pošto je grupa studenata glasno dobacivala i zahtevala smanjenje školarine.

Neposredno pre upada studenata, senat je izglasao preporuku da fakulteti ove godine ne povećavaju školarine, odnosno da ostanu na prošlogodišnjem nivou.

Senat je preporučio da za fakultete koji moraju da povećaju školarinu, to ne bude više od sedam do osam procenata, za iznos inflacije.

Na sednici je trebalo da se razmatraju i druga važna pitanja, pre svega vezana za finansiranje BU kao i da se donese odluka o raspisivanju konkursa za ovogodišnji upis na osnovne studije.

Među osnovnim zahtevima studenata su i smanjenje školarine i svih naknada na fakultetima za 50 odsto, izjednačavanje postojećeg zvanja diplomirani sa novom diplomom mastera i omogućavanje svima koji ispune kriterijume, da uslovno upišu sledeću godinu studija.

Sreda, April 25, 2007 18:27 

Studenti upali na sednicu Senata BU

Beograd -- 50-ak studenata upalo na sednicu Senata Beogradskog univerziteta i prekinulo glasanje o povećanju školarine za sedam odsto.

Senat Univerziteta u Beogradu usvojio je preporuku da se školarine za sledeću godinu ne povećavaju ili da se eventualno povećaju u skladu sa zvaničnom inflacijom. Sednicu su, međutim, neposredno posle usvajanja preporuke, koja će biti prosleđena Savetima fakulteta, prekinuli učesnici studentskog protesta, koji su proveli noć u rektoratu.

Studenti su upadom onemogućili i raspravu i glasanje o uslovnom upisu naredne školske godine. Studenti su naveli da su na sednicu upali jer njihovim predstavnicima nije dozvoljeno da govore na sednici.

Rektor beogradskog univerziteta Branko Kovačević kazao je novinarima da niko od predstavnika tih studenata nije dobio reč jer na to nemaju pravo i naveo da je njima bilo dozvoljeno samo da prisustvuju sednici.

Na sednici senata pojedini dekani fakulteta su rekli da bi školarine trebalo da se povećaju ne samo za stopu zvanične inflacije, već i za još deset odsto, jer bez dovoljno finansijskih sredstava fakulteti teško da mogu normalno da funkcionišu.

Zbog toga, rektor beogradskog univerziteta kazao je da će univerzitet i Ministarstvo prosvete i sporta od Ministarstva finasija zatražiti da fakulteti dobiju neke naknade za materijalne troškove.

Rektor BU za B92 je objasnio da prekid sednice nikome ne koristi, iako je usvojen predlog da se cene školarina ne podižu. U Rektoratu kažu da će senica Senata BU biti nastavljena uskoro.

Studenti kažu da nemaju ništa protiv da cena bude i tržišna, ako bi to značilo da studenti za to dobijaju kvalitetno obrazovanje i dobre uslove za studiranje, što, kako ističu, sada nije slučaj.

Rektori svih sedam beogradskih univerziteta, u dogovoru s ministrom prosvete i sporta Slobodanom Vukasnovićem, nedavno su preporučili fakultetima da ne povećavaju školarinu, odnosno da eventualno povećanje svedu u okvire inflacije.

Gde ide, a odakle stiže novac?

Prodekan za finansije Beogradskog univerziteta je na sednici Senata izjavio da je vreme sociijalizma prošlo i da studiranje ni u vreme bivše SFRJ nije bilo besplatno, a da je vreme demagoških parola prošlo.

"Većina studenata se obraća na pogrešnu adresu. Da je država pokrila troškove, koji su otprilike za prošlu godinu nekih sedam miliona eura, onda ne bi školarine bile tolike, bile bi znatno manje", kaže on.

"Iznos onoga što je država dala po budžetskom studentu je 95.000. Deo troškova koji nije pokriven, a neko ih mora pokriti, mora samofinansirajući učestvovati u pokriću tih troškova, je 110.000", navodi on.

"Saberite te dve, dobićete 206.000 po nekom studentu trošak. E, sad se stavite u poziciju i pogledajte kol'ke su školarine i kol'ko fakulteti napaćuju, pa ćete videti da to ne pokriva ni, ne znam, polovinu tih troškova", navodi on.

Student fizike Tadej Kurepa za B92 je izjavio da su školarine previsoke i da ljudi zaista nisu u stanju da ih plaćaju. Njemu nije jasno na osnovu kog kriterujuma su cene školarina formirane na pojedinim fakultetima.

"Filozofski fakultet navodno na jednog studenta troši isto kao Farmaceutski fakultet", kaže on.

"Kako je moguće da jedan fakultet koji ima hemikalije, laboratorijsku opremu koja se troši, razbija, vežbe i predavanja u malim grupama, isto košta kao i Filozofski fakultet, gde se troši isključivo kreda i gde knjige uzimaju profesori iz biblioteka, literatura nije dostupna studentima, oni moraju da se snalaze, a predavanja i vežbe su u velikim grupama", navodi on.

"Postoji ta diskrepancija između ta dva fakulteta, nemoguće je da oni koštaju isto", navodi on.

Protest jer nema drugog načina

Organizatori protesta kao povod za okupljanje ističu to što se na sednici Senata neće raspravljati o smanjenju školarina, a što su oni saznali iz materijala za sednicu, do kog su uspeli da dođu.

Prema njihovim rečima, fakultetima se predlaže da se pri određivanju školarina rukovode tržišnim principima, pa će školarine biti korigovane prema stopi inflacije i uvećane 10 odsto za razvoj fakulteta.

Tadej Kurepa za B92 kaže da ne vidi drugi način borbe sem studentskog samoorganizovanja. "Mi smo pokušali da idemo na druge načine, međutim, onda pogledate sastav ljudi koji sede u parlamentu univerziteta, studenti koji su tu bili kao predstavnici svojih fakulteta, tu su bili u odelima, s kravatama, koji pokušavaju da izigravaju političare", kaže on.

"Predsednik Studentskog parlamenta je jedan od istaknutih članova Omladine Demokratske stranke, a mi nećemo da budemo partijski pioni. Pokušali smo da idemo razgovorima, pregovorima, a iz toga se iskristalisalo da je najefikasniji metod blokada fakulteta. Jednostavno, to je jedini način da se nadležni nateraju da nešto ispune", kaže Kurepa.

Studenti se slažu da je cena školarine previsoka, ali ne i oko načina kako da se taj problem reši.

Studentska unija Srbije neće podržati protest jer, prema rečima Simona Simonovića iz Unije, ipak postoje i druge metode da se studenti izbore za svoje zahteve.

"Mi se zalažemo da se svi ti problemi reše, ali na institucionalni način, kroz studentski parlament, razgovor s Ministarstvom i Univerzitetom", kaže on.

"Ono na čemu insistira SUS jeste da se formiraju javni i jasni kriterijumi formiranja cene školarine. To znači da Ministarstvo objavi koliko svaki fakultet dobija novca, da svaki fakultet objavi koliko dobija novca iz sopstvenih prihoda i da se objasni šta student dobija za to školovanje i za tu školarinu koju plaća", kaže Simonović.

Kovačević: Loša prolaznost

Rektor Kovačević takođe je prokomentarisao jako lošu prolaznost studenata u januarskom ispitnom roku 2006. godine, nakon usvajanja bolonjskg sistema i obaveze studenata da sve ispite sa jedne godine polože u toj godini.

"Prvi put se sprovodi reforma na svim fakultetima. Ovo je godina kada su fakulteti bili obavezni da krenu po novim nastavnim planovima i programima", podseća on.

"Očigledno se radi na stari način. Studenti verovatno uče pred ispit, ne izlaze redovno na kolokvijume, ne skupljaju bodove tokom godine, a tako ne možete da položite sve ispite, ako ne učite ceo semestar i ne radite sistematski, a ne kampanjski", kaže on.

"Mi možemo da menjamo nastavne planove i programe, ali ne možemo da učimo za studente", navodi rektor Beogradskog univerziteta.

25. april 2007. | 07:39 -> 18:21