Ili je voliš, ili napolje

Francuska politička scena

Ministar unutrašnjih poslova Nikola Sarkozi poručio svima kojima se ne sviđa Francuska da mogu slobodno da je napuste

Pariz, aprila - Najozbiljniji kandidat desnice za novog predsednika na izborima 2007, aktuelni ministar unutrašnjih poslova Nikola Sarkozi, dao se u otvoreni lov na glasove ekstremne desnice. Obraćajući se novim članovima svoje većinske desničarske partije Uniji za narodni pokret, francuski ministar je poručio da 'ako ima onih koji ne vole Francusku, ne treba da se ustručavaju da je napuste'. Ovaj slogan je plagijat, zadovoljno je primetio lider ekstremnog desničarskog Pokreta za Francusku Filip de Vilije i podsetio na devizu svoje stranke: 'Francuska, ili je voliš ili je napusti.'

Sarkozi, poreklom Mađar sa očeve strane, oduševljenim pristalicama je objasnio i da 'nama je dosta što stalno imamo osećaj da moramo da se izvinjavamo što smo Francuzi. Ne možemo da izmenimo naše zakone, naše navike ili naše običaje zato što se ne sviđaju manjini'.

Novi stil

Političar koji je lansirao formulu raskida sa Širakovom linijom stranke, namećući novi stil na francuskoj političkoj sceni - agresivan i medijatizovan, u kojem su mnogi pronašli sklonost ka anglosaksonskim uzorima - nije se libio da prizove pristalice ekstremne desnice u svoje okrilje.

'Nadam se da će se identifikovati sa nama', rekao je podmlatku svoje stranke. 'Zašto da se obraćam samo jednom delu glasača... ljudi bi trebalo da budu srećni što neko ko vodi republikansku partiju ide da traži jednog po jednog glasača kako bi ih ubedio da je Le Pen gotov'.

Pomenuti lider ekstremnog desničarskog Nacionalnog fronta Žan-Mari le Pen strpao je u isti koš Vilijea i Sarkozija, ističući da Francuzi, ipak, više vole original od kopije.

'Oni pričaju kao Le Pen, ali reaguju kao Širak', rekao je prezrivo francuskim medijima o pokušajima da mu otmu njegove ideje o opasnosti koja preti od imigranata, stranaca i islamista.

Na godišnjicu od potresa na predsedničkim izborima 21. aprila 2002, kada je Le Pen u prvom krugu osvojio više glasova od predsedničkog kandidata levice Lionela Žospena, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi slična situacija mogla da se ponovi. Anketa koju su proteklih dana objavili vodeći francuski mediji pokazuje da bi se on u prvom krugu mogao naći na trećem mestu, iza nove zvezde Socijalističke partije Segolen Rojal i Sarkozija.

Široko prisutan utisak unutrašnje političke nestabilnosti i dezorijentisanosti vlade posle dva velika socijalna potresa u poslednjih šest meseci, pobune u siromašnim predgrađima i nedavne krize oko zakona o zapošljavanju mladih, ide naruku Le Penu. Blagom rastu njegove popularnosti doprineo je i Sarkozi, koji se jasno distancirao od vlade, podvlačeći utisak njene neefikasnosti i podeljenosti, nameran da se obračuna sa protivnicima u sopstvenim redovima.

U prilog sedamdesetsedmogodišnjem Le Penu, koji ne odustaje od predsedničkih ambicija, idu i najnovije ankete, koje pokazuju da više od trećine Francuza smatra da je ekstremna desnica bliska njihovim svakodnevnim preokupacijama. Za 35 odsto Francuza ideje Nacionalnog fronta 'obogaćuju političku debatu', naročito kada je reč o imigrantima i pitanju bezbednosti.

Upravo su ove dve teme u centru Sarkozijevog političkog nastupa. Ministar unutrašnjih poslova nije se libio da demonstrira čvrstinu tokom sukoba u pregrađima, kao i na nedavnim studentskim demonstracijama, prebacujući krivicu za nerede na ološ iz predgrađa koji treba 'očistiti'.

Odabrana imigracija

Njegov zakon o imigraciji, koji će predstaviti sledeće nedelje, lansira ideju o odabranoj imigraciji u kojoj nema mesta za siromašne i nedovoljno obrazovane. Ukoliko ovaj zakon koji ima uzor u američkom modelu prođe, Francuska će ubuduće davati boravišnu dozvolu samo školovanim emigrantima sa dobrim znanjem francuskog jezika za kojima postoji ekonomska potreba. Onima koji dobiju dozvolu biće mnogo teže da dovedu porodicu u Francusku, a onima koji ostanu 10 godina u Francuskoj neće se više automatski dodeljivati boravišna dozvola.

Protiv ovog koncepta ustale su partije sa levice ali i pedesetak hrišćanskih organizacija koje izražavaju neslaganje sa 'imigracijom za bacanje'.

Da od njegovog mišljenja o strancima i ljubavi prema Francuskoj nisu, međutim, daleko i drugi visoki zvaničnici u vladi pokazuje i komentar ministra spoljnih poslova Filipa Dust-Blazija, koji nije našao ništa čudno u Sarkozijevim izjavama koje su izazvale toliko buke proteklih dana.

'Zastrašujuće je što ovakve izjave izazivaju raspravu. Ne samo što ne treba da budu predmet polemike, već su one normalna stvar', rekao je Dust-Blazi, koji u Sarkozijevim rečima ne vidi ništa drugo do poziv strancima koji žive u Francuskoj na njihove republikanske obaveze.

Bez komentara, međutim, nisu ostale partije sa levice, koje su digle glas protiv buđenja ekstremne desnice.

'Desnica uvek primenjuje oprobano rešenje kada je suočena sa porazom kao što je ovaj u socijalnoj politici', prokomentarisao je bivši premijer i neslavni predsednički kandidat levice 2002. Lionel Žospen. Lider Socijalističke partije Fransoa Oland je u istom tonu izjavio da desnica igra na karti straha i sukobljavanja kako bi skrenula pažnju sa loših ekonomskih rezultata, dodajući da ona 'nema monopol na ljubav Francuske'.

Ana Otašević

( Politika )