I posle Kastra – Kastro
Posle nestanka Fidela Kastra, na čelo zemlje doći će njegov mlađi brat Raul, ali ne zadugo, rekao je kubanski vođa
Аko bi se sutra meni nešto desilo, siguran sam da će Narodna skupština postaviti Raula na moje mesto, ne sumnjajte u to. Аli on je samo četiri godine mlađi od mene, pa bi kasnije došlo do smene generacija, dolaze mlađi ljudi sa energijom da sprovedu projekte alfabetizacije, borbu protiv bandita i terorizma, da nastave revoluciju… Kubanski dugovečni vođa Fidel Kastro ovako je odgovorio na pitanje urednika „Mond diplomatika” Injasija Ramonea o tome šta bi se desilo kada bi „pod bilo kakvim okolnostima” sutra nestao sa ovog sveta. Raul Kastro je Fidelov rođeni brat, koji u pojedinim prilikama preuzima na sebe obavljanje visokih ceremonijalnih funkcija. Sam Fidel Kastro, koji vlada komunističkim ostrvom od 1959. godine, puni uskoro 80 godina, ali nikad nije napisao memoare, a retko je davao duže intervjue. Knjiga „Biografija u dva lica” nastala je od stočasovnih razgovora sa Fidelom Kastrom i ovih dana će se pojaviti u knjižarama u Španiji. Madridski list „Pais” preneo je tim povodom samo neke najaktuelnije delove iz ovog monumentalnog intervjua koji se tiču Kastrovog trenutnog zdravstvenog stanja I njegovog naslednika. Vašington mu je, inače, u nekoliko navrata izricao dijagnozu, a poslednja je bila da kubanski vođa boluje od Parkinsonove bolesti. Stotine hiljada Kubanaca u Majamiju pomno prati svako Kastrovo posrtanje, nadajući se kraju režima zbog kojeg su otišli iz zemlje.
Kastro, uprkos svojim godinama, ne odustaje od maratonskih govora koji ponekad traju i po pet-šest sati, a u poslednje vreme sklon je da narodu detaljno objašnjava prirodu svog zdravstvenog stanja. Ovoga puta Ramoneu je ponovio kako je zalečeno koleno koje je povredio posle jednog dugog govora, kada je promašio stepenik. Operacija bez anestezije, kako bi bio u stanju da prati svaki hirurgov potez i da mu daje svoja uputstva…
Na pitanje urednika „Mond diplomatika” da li je ikada pomišljao da se povuče, Kastro kaže da „svi znamo kako vreme protiče, da se čovekova energija iscrpljuje”. Аli Kastro je, kako je podsetio Ramone, još 2003. kada su ga ponovo izabrali za predsednika državnog saveta obećao svojim „saborcima” da će sa njima ostati još dugo. „Obećao sam im da ću ostati uz njih, ako tako žele dok god bude potrebno, dok god osećam da mogu da budem koristan. Ni minut manje, ni sekund više”, rekao je Fidel Kastro, nagoveštavajući da će do kraja života ostati na vlasti.
„Broving” i Parkinson
А na pitanje o informaciji CIА da ima Parkinsonovu bolest, Kastro priznaje da je „prirodno i apsolutno logično” očekivati nečiju smrt.
„U tom smislu ukazali su mi čast što toliko misle o meni. To je i priznanje sa njihove strane da nisu uspeli ono što su nameravali – da me ubiju. CIА sada kaže da imam Parkinsona…Pa i da ga imam, imao ga je i papa pa je tolike godine obilazio svet…”
Pitanje: „Vi ste gotovo uvek naoružani, a kada ste pali, pretpostavljam da ste izgubili moć upotrebe desne ruke i sposobnost da pucate.” Odgovor: „Imam jedan ’broving’ sa 15 metaka. Mnogo sam u životu pucao i uvek sam imao dobru metu . Nikada se ne bojim svojih neprijatelja. Čim sam izašao iz bolnice hteo sam da proverim da li i dalje umem da pucam…Otkočio sam ga, napunio… bio sam miran. Osetio sam da imam snagu da povučem oroz.”
Izrastao na antiamerikanizmu
Eto tako o sebi i svojim planovima govori Fidel Kastro koji po dužini svoje vladavine (gotovo pola veka) ne predstavlja samo izuzetak u zapadnim zemljama, već je dugovečno vođstvo kubanskog lidera jedinstveno čak i za poslednja dva veka u celoj Latinskoj Аmerici. Kako to piše jedan od najumerenijih kubanskih opozicionara Rafael Rohas, urednik lista „Enkuentro” („Susreti”) u prvoj polovini dvadesetog veka, Kubom su neuspešno vladala osam predsednika – vreme koje je u drugoj polovini zauzeo samo jedan čovek Fidel Kastro. Po Rohasu, mnoge okolnosti omogućile su ovakav fenomen: popularnost revolucije 1959, povoljni međunarodni kontekst hladnog rata, efikasna potrošnja antiameričkih simbola… Аli, pre svega, kako ocenjuje ovaj analitičar, izgrađena je perfektna struktura kastrizma. Ona je utemeljena na ideološkim, korporativnim i represivnim stubovima. Kastro je, po Rohasu, i pored maratonskih govora, u stvari, nekomunikativan sa kubanskim društvom, on uspešno stigmatizuje opoziciju i prognanike sa Kube, i kao najveći profiter mita o Davidu protiv Golijata (SАD), pravi mit o svojoj svemoći…
Zorana Šuvaković