Hrana skuplja i od života
U prošlom veku čovečanstvo je ratovalo zbog ideja. Danas se bije bitka za hranu. Očekuje se da kriza na tržištu hrane bude glavna tema predstojećeg samita G8, u trenutku kada je svet suočen sa najvećom finansijskom krizom u novijoj istoriji. Predstavnici Ujedinjenih nacija i Međunarodnog monetarnog fonda izjavljuju: ako se zemljama u razvoju ne pomogne u hrani, ljudi će početi da ubijaju jedni druge zbog hleba, mesa i mleka. U prošlom veku čovečanstvo je ratovalo zbog ideja. Danas se bije bitka za hranu.
Nedavno su na Haitima bili masovni neredi. Sirotinja, ljuta zbog cena prehrambenih proizvoda, uništavala je radnje i palila automobile. Došlo je do puškaranja sa mirovnim snagama UN. Bilo je poginulih i ranjenih. To je samo prva lasta, kažu u UN. „Krećemo se ka mnogim konfliktima, talasima regionalne destabilizacije“, uveren je ekspert te organizacije Žan Zigler.
Moralna dimenzija razvoja
Poskupljenja ne iz dana u dan, već iz čas u čas to potvrđuju. Za samo dva meseca svetske cene pirinča skočile su za 52 odsto, pšenica za četiri meseca 84 odsto. Čak bogati Zapad na sebi oseća inflaciju zbog cena hrane. A šta se tamo može reći za zemlje u razvoju, gde se na prehrambene proizvode odvaja 90 odsto ionako oskudnog budžeta (u Evropi ne prelazi 20 odsto).
- Rast cena može dovesti do užasnih posledica. Ako želimo da ih izbegnemo, treba te probleme da shvatimo mnogo ozbiljnije - kaže direktor MMF-a Dominik Štros-Kan.
BUŠ PRIZNAJE: TEŠKO VREME I ZA SAD
„Ovo je teško vreme za Ameriku“, rekao je američki predsednik Džordž Buš vlasnicima malih preduzeća na jednom skupu u Vašingtonu. „Nema sumnje da Amerikanci osećaju posledice posustajanja ekonomije... Poslodavci i biznisi trpe zbog visokih cena energije i skupe zdravstvene zaštite. Radnici i njihove porodice strahuju zbog problema na više strana, od plaćanja stambenih zajmova do cena hrane i goriva“, priznao je američki predsednik. Visoke cene benzina i hrane utiču na pad prometa u maloprodaji, a američka ekonomija izgubila je 80.000 radnih mesta u prva dva meseca ove godine. Tekući problemi, inače, samo prate krizu u sektoru nekretnina.
„BESPLATNA POMOĆ“
Zabrinutost zbog situacije sa hranom u svetu izrazio je i predsednik Svetske banke Robert Zelik. Zajednički ministarski komitet Saveta direktora Svetske banke i MMF-a obratio se zemljama-donatorima da povećaju razmere pomoći siromašnim zemljama. Većini afričkih zemalja neophodna je pomoć. Da bi pokrile troškove, UN su zatražile od zemalja-donatora 500 miliona dolara. Međutim, potencijalni donatori su postavili niz uslova. Na primer, Kanada i Japan traže da se hrana kupuje isključivo na njihovim tržištima. A poznato je da je hrana u tim zemljama najskuplja, što znači da se ne isplati kupovati je tamo. Eto, tako je sa „besplatnom“ pomoći...
RECESIJA SE ŠIRI
Prema podacima i prognozama MMF-a, recesija najviše preti SAD. U zemljama zapadne Evrope - Velikoj Britaniji i Irskoj. U Aziji - najgora godina je u Japanu, Tajlandu i Tajvanu. Smanjenje tempa rasta očekuje se i u Rusiji, pred kojom stoji opasnost od odliva kapitala.
U Ujedinjenim nacijama upozoravaju da su postojeće razmere humanitarne pomoći sasvim male da bi se nahranili gladni. Organizacija godišnje dostavlja više od četiri miliona tona hrane u 78 zemalja sveta. Time se obezbeđuje ishrana za 73 miliona ljudi.
Generalni sekretar UN Ban Đi-mun pozvao je međunarodnu javnost da preduzme hitne i dugoročne mere za rešavanje novog gorućeg problema u svetu. Doduše, on govori da u ovom momentu situacija još nije sasvim crna, ali je primetan ozbiljan debalans između obima proizvodnje hrane i potreba za njom. Po mišljenju stručnjaka, na debalans, u velikoj meri, utiče rastući standard u zemljama jugoistočne Azije i samim tim potražnja za hranom. Ako se - kažu eksperti - sačuva sadašnji tempo proizvodnje žitarica u svetu, do 2030. godine Kini će biti potrebno 90 odsto svetske proizvodnje žitarica.
Kriza na svetskom tržištu prehrambenih proizvoda može biti jedna od glavnih tema samita „velike osmorke“ u julu, očekuje ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Pored toga, po njegovom mišljenju, neophodne su reforme valutno-finansijskog, ekonomskog i trgovinskog sistema stvorene u posleratnom periodu. Po njegovim rečima, „sve je veća potreba za moralnom dimenzijom koncepcije održivog razvoja“. Uzdržanost i solidarnost, bez njih nema rešenja mnogih problema u vođenju globalnih procesa u savremenom svetu, smatra on.
Lavrov je saglasan sa ekonomistima i politolozima koji smatraju da će rat u Iraku imati u mnogome nepovratne posledice za američku i globalnu ekonomiju, a militarizam predstavlja sredstvo za samouništenja imperija.
Svetu su potrebna dugoročna kolektivna rešenja, „uz učešće svih igrača“, uključujući i one čiji nezavisni fondovi blagostanja služe kao izvori refinansiranja američkog bankarskog sistema“, smatra Lavrov. „To se odnosi i na Rusiju, koja svojim stabilnim visokim ekonomskim rastom već daje ne mali doprinos stabilnosti globalne ekonomije“, tvrdi Lavrov.
Stručnjaci savetuju razvijenim zemljama da pojačaju mere radi zaustavljanja ekonomskog pada. „Ono što je sada potrebno je politička volja da se postignu kompromisi. Lideri zemalja G8 i vodeće zemlje u razvoju treba da naprave veliki korak kako bi postigli saglasnost u prvoj polovini 2008“, kaže jedan ekspert.
Upozorenje Džordža Soroša
Svetska trgovinska organizacija (STO) ističe da je trgovinski rast u svetu u 2007. bio znatno umanjen-iznosi 5,5 odsto u odnosu na 8,5 odsto u 2006. godini. U 2008. godini, stanje će se pogoršavati. Poznati američki finansijer Džordž Soroš izjavio je da se svet suočio sa najvećom finansijskom krizom u celoj istoriji novijeg vremena.
Pozivajući se na poslednje prognoze MMF-a, STO očekuje da će u ovoj godini trgovinski rast da padne na 4,5 odsto, što je najniži nivo od 2002. godine. Tempo rasta bi, po ocenama Fajnenšel tajmsa, mogao biti i ispod navedene brojke.
Kriza finansijskih tržišta se, ukazuju eksperti, do kraja još nije odrazila na realnu ekonomiju.