High-tech heroin

Richard Forno

Dostojevski je jednom napisao “na kraju, oni ce poloziti svoju slobodu pod nase noge i reci ce nam: ‘Napravite od nas svoje robove, ali nas nahranite’.” Njegovo prorocanstvo je vazno kada se proucava moderno informaticko doba — mracno drustvo kontrolisano od strane korporacija koje su isto tako predvideli i umetnici poput Bruce Sterlinga, George Lucasa, Ridley Scotta i William Gibsona. Opet, dok mi zurimo u zagrljaj najnovijih i najboljih igracaka visoke tehnologije i njenih usluga da bi zadovoljili nasu zedj za tehnologijom, postajemo jos vise zavisni o tim proizvodima i njihovim proizvodjacima — toliko zavisni da, kada se neki od njih polomi, pokvari ili je napadnut virusom, nasa sposobnost da funkcionisemo je drasticno smanjena ili potpuno unistena. Zbog svih ovih tehnickih i zakonskih problema, pitam se da li smo toliko “slobodni” koliko se proklamuje da jesmo.

Tehnologija, kao i kockanje i heroin, izaziva zavisnost. Guraju nas i primoravaju da kupimo najnovije igracke i stalno nadogradjujemo nasu tehnologiju iz raznih razloga, stvarnih i ismisljenih, i osecamo se neprijatno bez poslednjeg “fiksa” visoke tehnologije. Korporacije to vole jer jednom kada prihvatimo i pocnemo da upotrebljavamo njihove proizvode ili usluge, zavisnost je formirana. Na kraju, oni zaista poseduju nasu informaciju — a posledicno, citavo drustvo i nas same. A “cena” ide gore.

Drugacije nego druge kompanije industrijskog doba, korporacije visoke tehnologije su u posebnom polozaju. One su kadre da nas nateraju da potrosimo novac — a da nam oduzmu pravo da trazimo nadoknadu za stetu proizaslu iz upotrebe njihovih losih proizvoda, bez obzira na bol koji smo morali osetiti za vreme naseg uzivanja tih falicnih usluga i zavisnosti od njihovih problematicnih tehnologija.

U nekim slucajevima, narocito u svakodnevno upotrebljavanim sistemima, programima i uslugama baziranim na Internetu, to je samo jedan korak daleko od ucene. Mi ne mozemo tek tako da se otresemo nase zavisnosti, mada verovatno postoje neki fanatici koji mogu.

Da stvari budu jos gore, (US) vlada je potpuno otvorena u progledavanju kroz prste i definisanju odnosa na relaciji tehnologija — drustvo u korist visoko-profitabilnih korporacija i tajnih kartela specificnih industrija kao sto su Motion Picture Association of America, Recording Industry Association of America i Business Software Alliance. Zbog toga, te grupe nisu trosile vreme na ponovno ispisivanje pravila o tome kako oni zele da nase, na informacijama bazirano, drustvo da radi u njihovom, ne nasem, interesu.

Clanovi tih kartela visoke tehnologije nisu tu samo da promovisu i zaradjuju na svojim proizvodima. Oni isto tako ispisuju zakone i metode da vode i regulisu upotrebu tih proizvoda, dok sebe stite od bilo kakvih negativnih posledica a pritom osiguravaju priliv novca.

Svaka industrija i svako pravno lice zeli da uoblici svoj punovazni tehnicki i zakonski autoritet o tome ko sta radi, kada, kako i pod kojim okolnostima sa njihovim proizvodima i uslugama, cak i kada su njihove zelje za sto vecim profitom u sukobu sa nasim zakonskim pravima. I, ako ne uspeju u svojim nastojanjima da odrze red u tim svojim sistemima, oni uvek mogu da se obrate vladi u potrazi za zastitom.

Kombinacija ovih perverznjaka profita i arogantnih cesto glupih zakonodavaca koje smo izabrali rezultirala je u doba informacije u kome prava i sposobnosti individue nisu vazni. Kao sto nije vazna ni devijacija drustva uslovljena dopustanjem da nesto takvo maksimalno iskoristi tehnoloske prednosti za svoje potrebe. Danas je vazno samo koliko novca i slobode su ljudi spremni (ili naterani) da plate (ili zrtvuju) svojim korporacijskim gazdama za puku privilegiju da zive u raznim pusionicama informacija napravljenim za njih da bi muzle profit.

Doba informacija nece ostati u secanju po zabavnim, visoko-letecim i ushicujucim dot-com danima. (To secanje postoji bez obzira na postojecu eksploataciju tehnologija koje su dot-comi razvili.)

Pre cemo se secati doba informacija kao perioda kada su:

• Dvanaestogodisnja devojcica iz njujorskih slamova, penzionerka i studenti bili maltretirani od strane pohlepnih kartela, koji su strahom terali svoje nove potrosace na poslusnost.
• Novcani ciljevi provajdera visoke tehnologije odredjivali kako su poslovi njihovih korisnika i ljudi organizovani i kako mogu medjusobno da komuniciraju.
• Svi smatrani kriminalcima, dok se ne dokaze suprotno, rukovodeci se teskim kriterijumima industrije.
• Promene u globalnim komunikacijama svedene na neprekidne neproverene i uvredljive marketinske poruke.
• Poznavanje nacina da se izvede ilegalna operacija bili isto tako ilegalni kao da stvarno radis nesto protiv zakona.
• Proglasavane zakonske norme protiv slobode govora da bi se zastitile korporacijske tajne ili njihov udeo u trzistu, jednako skrivajuci nedostatke koje mogu da ugroze populaciju.
• Nasi zivoti bili posmatrani i secirani od strane marketinskih firmi koje su trazile najbolji nacin da nam prodaju stvari koje nam niti trebaju niti ih zelimo.
• Obecanja tehnologije i njene narastajuce sposobnosti upotrebljavane neprestano hvataju u klopku i sa namerom zatvaraju u zatvore clanove informativnog drustva, umesto da ih stvarno ucine snaznijim.

Dostojevski je bio daleko ispred svog vremena.