Gradovi budućnosti samo za odabrane
Gradovi budućnosti koristiće najnovije tehnologije i ekološki čistu energiju, a u njima će u početku živeti samo odabrani. Izbor građana za te metropole budućnosti biće sličan selekciji rialiti šoua „Veliki brat“. A ko zgreši, na primer, prlja i ruži grad biće izbačen nazad u klasičnu zagađenu i prljavu urbanu sredinu.
Projekti izgradnje metropola budućnosti već su počeli, tako da se očekuje da prvi savremeni grad zaživi 2020. godine. Glavne karakteristike gradova budućnosti biće da koriste najsavremenije tehnologije, odnosno sve će biti na dugme, od robotičkog pokućstva, preko preciznog prevoza i tačnog poslovanja, do kontrolisanog video-kamerama, GPS navigatorima i drugim senzorima kretanja i ostalih aktivnosti svakog građanina.
Globalni Veliki brat
Jednostavnije, interaktivni rialiti šou „Veliki brat“ biće proširen na milionski grad, a pravila i sankcije, ranije već utvrđene, biće u rukama kompjutera i robota. Naučnici smatraju da tako neće biti pristrasnosti, kao ni mogućnosti da, na primer, gradonačelnik ne kazni svog sina ukoliko bude kršio pravila, jer su računari nemilosrdni u svojim hladnim operacijama. A napadi hakera koji mogu uništiti celu infrastrukturu jednog grada budućnosti, dolaziće uglavnom spolja; iz starog sveta preko mobilnih komunikacija, smatraju naučnici. Ipak, i za hakere i za sve druge savremene teroriste postojaće specijalne zaštite, ali i posebne policijske i vojne snage stacionirane van gradova budućnosti, predviđaju pomenuti projekti.
Naime, najnoviji podaci UN pokazuju da 73% Evropljana, 80% Amerikanaca i više od 50% svetskog stanovništva živi u gradovima. Stručnjaci UN takođe predviđaju da će se u narednom periodu nastaviti još ubrzaniji rast metropola sa više od 10 miliona stanovnika. Primera radi, do kraja godine broj stanovnika Tokija trebalo bi da poraste sa sadašnjih 35,2 na 35,5 miliona, dok bi Mumbaj (nekadašnji Bombaj) trebalo da ima 21,9 miliona stanovnika. A gradovi zauzimaju samo dva odsto zemljine površine. Zato će gradovi budućnosti rasti u širinu i dužinu umesto u visinu, kao što je to danas običaj. Na taj način rešiće se i sadašnja loša gradska mikroklima, tj. asfalt i cement podižu temperaturu vazduha zato što apsorbuju više, a reflektuju manje sunčeve energije u odnosu na drveće, travnjake i vodene površine. I ne samo to: visoke zgrade sprečavaju duvanje vetrova, koji bi mogli da ohlade vazduh. Rezultat je prosečna dnevna temperatura u gradu viša za jedan stepen nego na selu, dok je noću ta razlika još veća, čak i do šest stepeni.
Ekološka energija
U gradovima budućnosti neće biti oblakodera, a kako njihova okolina (predgrađa) bude adekvatno adaptirana, tako će se i spajati sa savremenim metropolama. Moraće da budu zadovoljeni osnovni ekološki kriterijumi: niske kuće, bez automobila, reciklaža otpada, ekonomično korišćenje energetskih ekoloških izvora... U Evropi, na primer, bekstvo iz centra na periferiju počinje čim grad dostigne prag od milion stanovnika, što doprinosi nastajanju gradova-regija. Međutim, egzodus ka periferiji ne rešava problem uštede energije. Primera radi, danas obična kućna zvonca uglavnom imaju transformator od 12 volti, koji za svaki sat potroši oko četiri vata, bez obzira da li neko zvoni ili ne. Naizgled, to nije ništa. Ali, ako se pomnoži sa 250 miliona domaćinstava u Evropi, to je milijardu vati na sat, tj. kilion kWh, tačno koliko proizvodi velika nuklearna centrala. Zato mnogi gradovi već sad poklanjaju veliku pažnju uštedi energije. Jedno od rešenja predstavljaju male centrale sa kogeneracijom (toplotna energija iz dimnjaka električne centrale koristi se za grejanje). Za sada je na tom putu najdalje odmakao Šenau, prvi evropski grad koji se osamostalio u odnosu na nacionalnu električnu mrežu. Ne samo da 35.000 stanovnika ovog nemačkog grada proizvede svu energiju koja im je potrebna, već je i prodaju fabrici čokolade.
Grad budućnosti proizvodiće energiju koja mu je potrebna sa vetrenjačama, solarnim pločama na krovovima kuća i sl. Automobili i sve živo koristiće tu ekološku energiju, pa čak će i kombajn koji sakuplja biljke za proizvodnju biološkog goriva raditi na solarni pogon.
CDC/GB