Godišnje pogine i do 70 radnika
Svetski dan bezbednosti i zaštite na radu obeležen i u našoj zemlji
Zakon o zaštiti na radu je u skupštinskoj proceduri i nadam se da će do kraja juna biti usvojen, najavio ministar Slobodan Lalović. Najviše poginulih i povređenih ima među zaposlenima u građevinarstvu, metalskom kompleksu, hemiji i poljoprivredi
BEOGRAD - Svetski dan bezbednosti i zaštite na radu, koji je obeležen juče, Srbija je dočekala sa mračnim podacima. Tokom 2004. godine na radnom mestu u Srbiji život je izgubilo čak 69 radnika. Najviše poginulih i povređenih ima među zaposlenima u građevinarstvu, metalskom kompleksu, hemiji i poljoprivredi. Zbog ovih poražavajućih podataka i loših uslova na radnom mestu, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike napravilo je nacionalnu strategiju zaštite na radu koja bi trebalo da dovede do korenitih promena u delovanja inspekcije rada i poveća bezbednost.
Pomen poginulim radnicima
Predstavnici Vlade Srbije, Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike i sindikati obeležili su juče Svetski dan bezbednosti i zaštite na radu. Radnici su simbolično spustili 69 šlemova na plato na Trgu Nikole Pašića u pomen na zaposlene koji su u 2004. godini poginuli na radnom mestu.
Jeziva statistika
Prema podacima Instituta za zaštitu zdravlja "Dr Milan Jovanović Batut", u 2003. godini u Srbiji su se dogodile 504 nesreće na radu. Poginula su 33 radnika, a čak deset u Beogradu. Najviše nesreća desilo se u privredi i rudarstvu, zatim u građevinarstvu i poljoprivredi. Veliki broj nesreća se i ne prijavljuje. Procenjuje se da na području Banata u vreme žetve bude i po 50 slučajeva odsečene šake. U 2002. godini u Srbiji su se dogodile 14.774 povrede na radu, u kojima je povređeno 4.288 žena i 10.486 muškaraca. U ovim nesrećama poginulo je 48 radnika, od kojih je 12 stradalo na građevinskim poslovima. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji godišnje neki oblik povreda na radu dobije više od 27.000 radnika.
- Zakon o bezbednosti i zaštiti na radu je u skupštinskoj proceduri i nadam se da će do kraja juna biti usvojen. Do sada smo imali pojednostavljen i pogrešan pristup bezbednosti radnika. Mislili smo da će bezbednost biti poboljšana ako imamo puno inspektora, ali se to pokazalo kao zabluda. Prvo moramo promeniti svest poslodavaca Srbiji koje treba da ubedimo da je u njihovom interesu da poboljšaju bezbednost na radnim mestima - rekao je Slobodan Lalović, ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike.
Sa ministrovom ocenom da treba promeniti svest i opštu kulturu naših ljudi slažu se i predstavnici sindikata radnika u Srbiji. - Kada je reč o bezbednosti, odgovorni smo svi - i radnici, i poslodavci i zakonodavci! Ne treba da prebacujemo odgovornost jednih na druge jer, kada se desi neka nesreća, niko od toga nema koristi! Naši ljudi imaju nizak nivo odgovornosti prema zdravlju - zaključio je Duško Vuković, predsednik sindikata građevinara.
Inspekcija rada, prilikom obilaska terena, obično pronalazi da se preduzetnici ne pridržavaju zakona i ne obavljaju redovne provere sredstava za rad. Mnogi su nabavili nove mašine iz inostranstva, ali nikada nisu preveli upustva za rad tako da radnici ne znaju kako da ih koriste, a često rade na improvizovanim mašinama koje su "skrpljene" od nekoliko starih.
- Kod nas je Inspekcija rada doživljavana kao kaznena ekspedicija. Moramo da razgraničimo i shvatimo da je inspektor rada prijatelj koji upozorava poslodavca i radnika da ne dođe do nesreće. Moramo reagovati preventivno da se nesreća ne desi - objašnjava nacionalni strategiju zaštite na radu Ratko Ninković iz Unije poslodavaca Srbije.
Živka Đurić, pomoćnik ministra u sektoru inspekcije rada, kaže da će novi zakon o bezbednosti i zdravlju na radu uspostaviti principe procene rizika na svakom radnom mestu, čime će se baviti specijalizovane kuće koje će preuzeti odgovornost za procenu posledica nezgoda na radnom mestu.
- Novi zakon će težište da odgovornost bude prebačena na poslodavce, kao krajnje odgovorne u procesu bezbednosti, što je u skladu sa svim direktivama i sugestijama Međunarodne organizacije rada i u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije. Poslodavce će najskuplje koštati povreda na radu, a kazne će biti i do milion dinara, mada će u pojedinim slučajevima povrede radniku poslodavac mora da plaća doživotnu rentu-rekla je Đurićeva.
M. Jakovljević