Globalno zagrevanje preti divljim varijetetima poljoprivrednih useva
Globalno zagrevanje moglo bi do sredine ovog veka da dovede do uništenja mnogih divljih varijeteta poljoprivrednih useva, među njima i krompira i kikirikija, upozorila je Konsultativna grupa za međunarodna poljoprivredna istraživanja [CGIAR] povodom 22. maja, Međunarodnog dana biološke raznolikosti.
Nestankom divljih vrsta izgubile bi se neke njihove osobine koje bi mogle da pomognu borbi protiv štetočina i bolesti koje pogađaju gajene sorte ovih biljaka. Zbog toga CGIAR apeluje na vlade zemalja sveta da se više angažuju na očuvanju divljih 'rođaka' poljoprivrednih useva u prirodnoj sredini, ili bar u bankama gena, izveštava Rojters.
Zbog klimatskih promena, u velikoj meri pripisivanih emisiji gasova s efektom staklene bašte, koji nastaju sagorevanjem fosilnih goriva, čak 61 odsto od 51 vrste divljeg kikirikija i 12 odsto od 108 vrsta divljeg krompira mogli bi da nestanu u narednih pedesetak godina, piše u studiji CGIAR-a.
Rizik iščezavanja zbog klimatskih promena preti jednoj divljoj vrsti krompira, otpornoj na oboljenje koje je četrdesetih godina devetnaestog veka uništilo rod krompira u Irskoj, što je imalo za posledicu smrt milion ljudi, odnosno trećine tadašnje populacije te zemlje i iseljenje u SAD još trećine Iraca.
Nešto bolji su izgledi preživljavanja divljih varijeteta krompira u njihovoj prapostojbini - Andima, budući da bi oni mogli da se rašire na većim visinama u potrazi za hladnijom klimom.
U studiji CGIAR-a najotpornijima su se pokazale divlje varijante biljke vigna [stočnog graška], koja je važan prehrambeni usev u Africi. Naime, procenjuje se da bi samo dve od 48 divljih varijeteta te kulture iščezlo s lica Zemlje zbog globalnog zagrevanja.
Mnoge divlje sorte nekih drugih useva, izuzetno značajnih za prehranu svetskog stanovništva, kao što su pšenica, pirinač ili ječam, takodje bi bile žrtve globalnog zagrevanja, upozorava jedna od troje autora pomenute studije, Australijanka Eni Lejn.
Poslednjih godina, ukrštanjem sa divljim varijetetima nastale su sorte pšenice otpornije na sušu, sorte pirinča koje lakše podnose velike vrućine, sorte krompira sa više kalcijuma i durum pšenice bogatije proteinima.
Još početkom osamdesetih godina prošlog veka, procenjeno je da je doprinos divljih rođaka poljoprivrednih kultura njihovom boljem prinosu i kvalitetu samo u SAD bio vredan 340 miliona dolara, podsetila je agencija.
Utorak, Maj 22, 2007. Izvor: RTS