Drugu nedelju života ne dočeka 1.000 beba
Siromaštvo, neuhranjenost, nizak nivo zdravstvene zaštite, kao i višegodišnje neulaganje u nju doveli su do toga da u ličnoj karti Srbije stoji da od 1.000 rođenih beba oko 14 umre najkasnije u prvoj nedelji života
U savremenim zemljama perinatalna smrtnost (mrtvorođene bebe, one koje umru na porođaju, kao i u prvih šest dana) ne prelazi osam promila, a negde je svega pet promil
Smrtnost novorođenčadi u Srbiji dva puta veća nego u razvijenim zemljama Zapada
BEOGRAD - Prilikom promovisanja svetske kampanje za unapređenje zdravlja majke i deteta, strani stručnjaci upozorili su da je u Srbiji smrtnost beba dva puta veća nego u industrijski razvijenim zemljama. Ma koliko da se u odnosu na godine ranije ovaj broj smanjio, brojka je ipak zvučala alarmantno.
Siromaštvo, neuhranjenost, nizak nivo zdravstvene zaštite, kao i neulaganje u ovu oblast zdravstva u proteklih 15 godina doveli su do toga da u ličnoj karti Srbije stoji da od 1.000 rođenih beba oko 14 umre najkasnije u prvoj nedelji života. U savremenim zemljama perinatalna smrtnost (mrtvorođene bebe, one koje umru na porođaju, kao i u prvih šest dana) ne prelazi osam promila, a negde je svega pet promila.
U najgorem položaju su zemlje Azije, Afrike i Južne Amerike u kojima umre čak 98 odsto od svih umrlih beba u svetu, dok u Evropi svega dva odsto. Procenjuje se da u svetu u jednoj godini umre čak četiri miliona beba u prvoj nedelji života. Između ostalog, to je glavni razlog zbog čega je milenijumski cilj Svetske zdravstvene organizacije smanjiti smrtnost beba.
Iako se u našoj zemlji barata cifrom od 12 do 14 promila, u Srbiji godinama ne postoji prava statistika o ovome, što je znatno otežalo zadatak onima koji bi da što pre reše ovaj problem. Smrtnost beba od mesec dana je oko osam promila, kao i onih koje imaju do godinu dana.
Upravo zbog toga su prof. dr Borisav Janković, neonatolog i šef Katedre za neonatologiju na Medicinskom fakultetu u Beogradu i prof. dr Nebojša Radunović, direktor Instituta za ginekologiju i akušerstvo u Beogradu, pokrenuli projekat perinatalne zaštite kako bi, u što kraćem roku, smrtnost naših beba sveli na najviše osam promila, i to u najkasnije do 2010. godine.
- Naš zadatak je da u skladu sa evropskim standardima snimimo stanje u kadrovima, opremi i uopšte resursima, zatim da primenimo njihov način statistike i na kraju vidimo koliki nam je zaista mortalitet, jer mi uopšte nismo imali dobru statistiku. Kriterijumi za određivanje perioda smrtnosti su se razlikovali po regionima, dok je jedino u Beogradu perinatalna smrtnost podrazumevala i mrtvorođene bebe, i bebe umrle na porođaju, kao i one u prvih šest dana. Upravo naš projekat, posle primene evropskih protokola treba da kaže kolika je kod nas smrtnost, zbog čega je tolika kolika jeste i kako da je smanjimo - kaže prof. Janković u razgovoru za Glas.
Uzroci smrtnosti
Razlozi prevremenog rađanja potiču i od majke i od ploda. Najvažniji faktor kod majke je starost. Znači ukoliko majka rađa sa 13, 14 ili s druge strane posle 35. godine, ovaj rizik se povećava. Takođe, on je veći ukoliko majka ima neko hronično oboljenje (dijabetes, bubrežna i sračna oboljenja), da li ima neku infekciju ili hormonski poremećaj. Građa je takođe bitna, jer veći rizik imaju niske žene, uzanih karlica, kao i one koje su češće pod stresom, koje puše ili borave u sredini u kojoj ima pušača, jer se zbog ovih faktora rađaju i sitna deca. S druge strane, kod ploda su uzrok prevremenog rađanja urođene anomalije, srčane mane, deformacije ekstremiteta, srčane mane i pretrpljene infekcije majke u trudnoći. Koliko stres povećava rizik, govori i sledeći podatak. U periodu od 1985. godine do danas smrtnost prevremeno rođene dece pala je sa 17,3 na 7,3 odsto, ali se 2000. godine povećala sa 10 na 13 odsto u odnosu na godinu dana ranije.
Kako statistika do sada uopšte nije bila dobra, a i neonatologija sama po sebi malo zapostavljena, u ovom trenutku se može samo pretpostavljati zašto kod nas bebe umiru češće nego na Zapadu. U skladu sa tim pretpostavkama, smatra se da u Srbiji od 75.000 beba godišnje, 900, najviše 1.000, umre pre, tokom porođaja ili u prvoj nedelji.
- Ako smo pre desetak godina imali smrtnost oko 19 promila, 2000. godine 16, a sada 12 do 14 definitivno, postoji tendencija smanjenja što je verovatno rezultat boljih uslova života i unapređenja opšte zdravstvene zaštite. Da bismo još više smanjili ovaj prosek, potrebno je da otkrijemo slabu tačku u sistemu, što ne možemo bez sprovedenog projekta jer ne znamo precizno ni koji su razlozi smrtnosti.
- Pretpostavke od ranije su da su uzroci umiranja beba u njihovom najranijem periodu prevremeni porođaji (oko 10 odsto naših beba su nedonoščad), zatim urođene anomalije, asfiksija (gušenje izazvano nedostatkom kiseonika kod beba), kao i različite infekcije koje su sve ređe - objašnjava prof. Janković.
Prema dosadašnjoj statistici znalo se koji je uzrok smrti beba u 70 odsto slučajeva, a u onih 30 za koje se ne zna uzrok upravo se krije i razlog velikog mortaliteta.
- Kako je prevremeni porođaj najčešći uzrok smrtnosti beba (od 60 do 70 odsto), a ovaj problem može da se izbegne prevencijom, dalji razvoj stanja zavisi i od toga koliko se naše majke budu pridržavale uputstava o štetnosti pušenja, kao i ostalih upozorenja. Što su majke starije, to je rizik za prevremeni porođaj veći, kao i ako su preterano mlade.
- Što se tiče beba koje se rode kao mrtvorođene, u 20 odsto slučajeva uzrok leži u urođenim anomalijama (centralnog nervnog sistema, srčane mane i slično), po čemu smo gori od Danske, ali bolji od istočnih zemalja. Po broju umrlih beba bolji smo od zemalja u okruženju - završava prof. Janković, napomenuvši da je cilj naših stručnjaka da u narednih pet godina perinatalnu smrtnost smanjimo na osam, a neonatalnu na pet promila.
On očekuje da do 12 promila može da se smanji smrtnost zahvaljujući kvalitetnijem životu, a sve ispod toga rezultat je sistemskih mera, investicija u ovoj oblasti, ali i dobre prevencije.
D. Stanimirović