Čip u oku umesto belog štapa

Psi za slepe će ostati bez posla, uskoro će stići veštačke oči, Stiviju Vonderu će implantirati čip za vid... Ovakvi senzacionalni naslovi uvek iznova bude nadu da će biti izmišljena proteza koja će ljudima vratiti vid. Ali zvezda soula Stivi Vonder još uvek nosi svoje tamne naočare i slepi i dalje moraju da se oslanjaju na štap i Brajevu azbuku.

U doglednoj budućnosti ta vizija bi mogla da postane stvarnost, jer više kompanija planira da izbaci na tržište protezu za vid. Veliki broj ljudi širom sveta boluje od degenerativnih oboljenja mrežnjače, kao što su retinitis pigmentosa, Ašerov sindrom ili degeneracija žute mrlje, za koje je karakteristično slabljenje funkcija receptora za svetlost, zbog čega pacijenti postepeno gube vid. Uz pomoć proteza, vid bi mogao barem delimično da im se vrati.

U svetu se trenutno analiziraju četiri strategije: dve podrazumevaju stimulaciju mrežnjače pomoću čipa, a dve delovanje na očni nerv, to jest direktno na centre za vid u mozgu. Još 1978. pacijentima u SAD implantirane su elektrode u mozak, ali se nije nastavilo dalje u tom pravcu. Tek pre tri godine na njujorškom institutu 'Dobel' jednom Portugalcu su ponovo implantirane elektrode u vizuelni korteks. On je posle toga navodno prepoznavao obrise predmeta pod dejstvom električnih signala, ali su jasnoća slike i vidno polje bili izuzetno ograničeni.

Klinički još neispitana proteza na kojoj trenutno rade neurobiolozi i fizičari Oldenburškog univerziteta zasniva se na drugom principu. Tajna novog čipa je u sledećem: hemijski prekidač obezbeđuje slanje prirodnih neurotransmitera koje organizam sam proizvodi do nervnih ćelija. 'Želimo da odustanemo od silicijumskih čipova koji slabo apsorbuju svetlost', kaže prof. Jirgen Parizi sa Oldenburškog instituta za fiziku. 'Sada se vid 'aktivira' uz pomoć supstanci iz samog organizma. Međutim, pre nego što novi implantat bude ispitan na ljudima, biće potreban višegodišnji rad na usavršavanju ove proteze.'

Do tada će slepi morati da se snalaze u prostoru uz pomoć postojećih pomagala. Neka od njih se zasnivaju na transformisanju optičkih informacija tako da mogu da se čuju ili opipaju ( skener za prepoznavanje boja odeće, natpisa ili etiketa, naočare koje 'čuju', štap koji ispušta zvučne signale...) Akustična pomagala imaju, međutim, jednu manu - mogu da ih nadjačaju okolni zvuci.

Projekat Instituta za simulaciju i grafiku Univerziteta u Magdeburgu oslanja se na čulo dodira. Da bi se stekao utisak o položaju ulica i zgrada, usavršavaju se virtuelne mape koje mogu da se opipaju. Kamera je pod pravim uglom usmerena na reljef u obliku rešetke. Kad slepa osoba povlači rukama po toj rešetki, kompjuter povezan s kamerom emitovanjem određenog zvuka ili govornom porukom prenosi informaciju o objektima i razdaljinama u stvarnom svetu.
CDC/MA